Šta je linolna kiselina ?
Masne kiseline predstavljaju znatan deo lipida u ljudskom organizmu i važan su izvor energije. To su zasićene ili nezasićene karboksilne kiseline (takozvane organske kiseline) koje sadrže ugljenične lance čiju dužinu određuje broj atoma ugljenika – od 2 do 36 atoma. Premda je u krvnoj plazmi i tkivu otkriveno više od 60 masnih kiselina, samo je mali broj njih značajan sa biološke tačke gledišta.Jedna od najznačajnijih je linolna kiselina ili omega 6.
Veliki broj epidemioloških dokaza o ukupnom sadržaju masti, masnih kiselina i ljudskom zdravlju, pokazuje da su glavne grupe masnih kiselina povezane sa raznovrsnim posledicama po zdravlje. Kada u ishrani nisu dovoljno zastupljene specifične vrste masnih kiselina, simptomi njihovog nedostataka se manifestuju kao posebni klinički entiteti. Nasuprot tome, povišen unos zasićenih masnih kiselina za posledicu može da ima dislipidemiju (poremećena koncentracija lipoproteina u krvi – LDL i HDL holesterola).
Karakteristike linolne kiseline
Dve glavne masne kiseline koje su esencijalne u ishrani su linolna kiselina (ili omega 6) masna kiselina i alfa-linoleinska (ili omega 3) kiselina.I linolna kiselina i alfa-linoleinska su polinezasićene masne kiseline, što znači da imaju dve ili više dvostrukih veza i nedostatak nekoliko atoma vodonika koji se nalaze u zasićenim masnim kiselinama.
Linolna kiselina čini kožu vodonepropusnom, međutim, da bi se ostvarila i druga dejstva jedinjenje mora da prođe kroz specifičan metabolički proces. Prvi korak je konverzija (pretvaranje) u gama-linolnu kiselinu pomoću delta-6-desaturaze (specifičnog enzima). Gama-linolna kiselina se zatim konvertuje u dihomo-gama-linolnu kiselinu, koja se zauzvrat konvertuje u arahidonsku kiselinu (polinezasićena omega 6 masna kiselina).
Arahidonska kiselina može da gradi prostaglandine i tromboksane – lipide slične hormonima koji pospešuju zgrušavanje krvi, indukuju upalu i omogućavaju neometane kontrakcije mišića. Na alternativnoj putanji ona može da gradi i leukotriene, koji spadaju u najmoćnije zapaljenske agense u ljudskom organizmu.
Neophodnost metabolizma se reflektuje u rastućoj moći svake supstance u obliku esencijalne masne kiseline, dok se kreće niz lanac od linolne do arahidonske kiseline; stoga, da bi se postigao potpuni opseg delotvornosti, linolna kiselina mora da se metaboliše u druge supstance. Iz tog razloga može da se smatra sličnom provitaminima.
Kod beba, delta-6-desaturaza je previše nezrela da bi obezbedila željeni metabolizam linolne kiseline, što je i razlog zbog koga majčino mleko sadrži gama-linolnu kiselinu, dihomo-gama-linolnu kiselinu i arahidonsku kiselinu. Nasuprot tome, konvencionalna mleka za bebe (mlečne formule) sadrže samo linolnu i alfa-linoleinsku kiselinu, što može da dovede do stanja nedostatka kod beba koje se hrane mlečnim formulama.
Korisna svojstva za zdravlje konjugovane linolne kiseline
Konjugovana linolna kiselina (KLK/CLA) je termin koji se odnosi na heterogenu grupu konstitutivnih i geometrijskih izomera linolne kiseline, kojih prvenstveno ima u mleku, mlečnim proizvodima, mesu i mesnim prerađevinama preživara. Dejstvo KLK/CLA na ljudsko zdravlje postalo je predmet interesovanja, nakon što je jedna studija pokazala inhibitorno delovanje na epidermalne neoplazije kod miševa.
KLK/CLA može da izazove širok spektar korisnih dejstava na različitim ćelijskim kulturama i životinjskim modelima bolesti. Međutim, neke studije pokazuju dvosmislene ili štetne rezultate suplementacije KLK/CLA, a mnogo je manje dokaza dobijenih direktnim ispitivanjem na ljudima; zato su neophodna pažljiva razmatranja i dalja istraživanja.
Istraživanje pokazuje da KLK/CLA ima značajno inhibitorno dejstvo na nastanak i napredovanje ateroskleroze kod životinjskih modela. Kada se laboratorijskim životinjama daje KLK/CLA, smanjuje se nivo i LDL i HDL holesterola, kao i ukupnog holesterola u odnosu na HDL holesterol.
Postoji i dokaz da KLK/CLA blokira rast i širenje malignih tumora, prvenstveno tako što utiče na ćelijsku replikaciju (ćelijsku deobu) i mehanizam kancerogeneze (proces nastanka tumora). Demonstriran je i porast mineralne koštane gustine kroz nekoliko eksperimenata.
S druge strane, pokazalo se da KLK/CLA može izazove insulinsku rezistenciju i masnu jetru. Takođe, dublja i detaljnija ispitivanja složene mreže regulatornih putanja protiv gojaznosti su neophodna za bolje razumevanje načina na koji ovo jedinjenje utiče na kontrolu telesne težine.
Dnevno preporučena doza KLK/CLA, trenutno je između 0,35g i 1g dnevno. Potrebno je više kontrolisanih studija o upotrebi KLK/CLA kod definisane populacije, pošto su moguće posledice produženog perioda tretmana trenutno nepoznate. Uzajamna upoređivanja različitih i dobro definisanih mešavina izomera su takođe od suštinske važnosti da bi se obezbedili dugoročni efekti i bezbednost.
