ŠTA JE GENITALNI HERPES? – Genitalni herpes ne česta seksualno prenosiva bolest koju uzrokuje herpes virus. Procenjuje se da barem je svaka peta odrasla osoba u Sjedinjenim Američkim Državama inficirana ovim virusom, ali mnogi ne pokazuju simptome i ne znaju da su inficirani.
Genitalni herpes je neizlečiv. Međutim, infekcija može da se kontroliše medikamentima. Osobe koje imaju genitalni herpes ohrabruju se da razgovaraju sa partnerom, koriste kondome i preduzimaju druge preventivne mere protiv transmisije (kako ne bi preneli virus drugim osobama). Genitalni herpes može da se prenese čak i kada nema vidljivih ulcera ili plikova.
Postavljanje dijagnoze genitalnog herpesa može da bude emocionalno i uznemirujuće iskustvo i vrlo je značajno da razgovarate sa svojim lekarom o načinima ublaživanja simptoma i načina na koji ćete izbeći infekciju drugih osoba. Savetovanje i grupe za podršku mogu da budu korisne osobama koje žive sa genitalnim herpesom.
UZROK GENITALNOG HERPESA – Genitalni herpes uzrokuje infekcija virusom herpse simplex-a (HSV, obično tip 2). Može da bude uzrokovan i simplex virusom tipa 1, koji je najčešći uzrok oralnog herpesa (hladne rane na ustima i usnama). O prenosu HSV-biće više dalje u tekstu.
SIMPTOMI GENITALNOG HERPESA – Simptomi genitalnog herpesa mogu da budu raznovrsni, u zavisnosti od toga da li se ponovo javlja. Međutim, mnogi ljudi inficirani genitalnim herpesom nikada ne pokažu simptome.
Inicijalna pojava – Za najveći broj ljudi, prva pojava herpesa je najteža, a simptomi su češće teži kod muškaraca. Prva pojava simptoma obično se javlja u roku od nekoliko nedelja nakon infekcije. Simptomi nestaju u roku od dve nedelje.
Znači inicijalne (ili primarne) pojave genitalnog herpesa uključuju višestruke plikove u genitalnoj oblasti. Kod žena, oni se obično javljaju u vagini, vulvi, na stražnjici, oko anusa i na butinama; kod muškaraca na penisu, skrotumu, anusu, stražnjici. Znaci i simptomi obično obuhvataju plikove koji kasnije postaju bolni čirevi. Plikovi na penisu ili spoljnoj labiji mogu brzo da zarastu. Nove lezije mogu da se pojave 5 do 7 dana nakon pojave prve grupe.
Kod nekih osoba, plikovi se pojavljuju i na negenitalnoj oblasti kako što su usta i usne. Takođe, poguća je i pojava osetljivog, bolnog otoka na preponama, simptoma sličnih gripu kao što su bolovi u zglobovima, temperatura i glavobolja. Mokrenje može da bude bolno.
Kod malog procenta ljudi javljaju se i negenitalni simptomi, uključujući i meningitis (inflamacija tkiva koje pokriva mozak) i nemogućnost mokrenja (posledica efekta virusa na nervni sistem). Virus može da uzrokuje i proktitis (ulceri u rektumu i anusu), naročito kod homoseksualnih muškaraca.
Latentni stadijum – Nakon inicijalnog izbijanja, virus dospeva u grupu nerava u bazi kičme, gde se zadržava određen vremenski period. To se naziva latentni stadijum. Tokom ovog stadijuma nema simptoma.
Ponovna pojava – Kod mnogih ljudi genitalni herpes izbija ponovo, do čega dolazi kada virus dospeva do površine kože, gde uzrokuje pojavu ulceracija. Ponovna pojava je obično blaža od inicijalnog izbijanja i često ne dovodi do pojave značajnijih simptoma. Kada postoje plikovi, obično traju kraće, oko 10 dana.
Ulceracije mogu da se pojave u istoj oblasti kao i u inicijalnom izbijanju, ali mogu da se pojave i u drugim delovima. Moguća je pojava i gde nije bilo direktnog kontakta; na primer, moguće je imati lezije oko anusa iako nije bilo analnog seksa.
Verovatnoća ponovnog izbijanja – Genitalni herpes izbija ponovo kod velikog broja pacijenata, naročito kod onih inficiranih HSV tipom 2. Tokom vremena, ponovna pojava bolesti je sve ređa i sve manje bolna.
Međutim, moguća je i ponovna pojava mnogo godina nakon inicijalne HSV infekcije, što dovodi do zabrinutosti za prethodne ili trenutne seksualne partnere.
Prodrom – I do 50 procenata ljudi sa ponovljenim izbijanjem bolesti ima blage simptome pre razvoja ulcera i oni se nazivaju prodromalni simptomi: svrab, peckanje, ili bol u stražnjici, nogama ili kukovima. Sa godinama, ponovna pojava je sve ređa i sve manje bolna.
Okidači ponovne pojave – Bolest, stres, sunčeva svetlost, kontraceptivne pilule i umor mogu da dovedu do ponovne pojave herpesa, kao i menstrualni ciklus.
Kada sam inficiran? – Prvi put kada osoba primeti znakove i simptome herpesa nije obavezno i inicijalna infekcija. Na primer, moguće je biti inficiran po prvi put, nemati uopšte simptome ili ih imati samo nekoliko, a zatim nakon nekoliko godina javlja se ponovno izbijanje sa težim simptomima. Zbog toga je često teško odrediti kada je došlo do inicijalne infekcije, naročito kada je inficirana osoba imala više seksualnih partnera. Zato trenutni seksualni partner ne mora da bude i izvor infekcije.
DIJAGNOZA GENITALNOG HERPESA – Dijagnoza genitalnog herpesa bazirana je na medicinskoj istoriji te osobe, simptoma i laboratorijskih testova. Od velikog je značaja razlikovati genitalni herpes od ostalih seksualno prenosivih bolesti, naročito onih koje uzrokuju pojavu genitalnih ulcera kao što su sifilis i čirevi.
U dijagnozi genitalnog herpesa može se koristiti više dijagnostičkih testova. Tim testovima obično može da se potvrdi infekcija i odredi tip virusa (HSV-1 ili HSV-2). Test može da detektuje i asimptomatsku pojavu bolesti, iako se ne koristi često u tu svrhu.
Test kultura – Testom kultura se utvrđuje da li je virus herpes simplex-a prisutan u koži i sekretu iz urinarnog puta. Ovaj test se najčešće koristi u dijagnozi genitalnog herpesa.
Međutim, test kultura detektuje virus kod samo 50 procenata osoba sa genitalnim ulcerima. Test kultura je precizniji kada su ulceri i plikovi novi i otvoreni, nego kada su stariji i u fazi zarastanja. Stoga je važno otići kod lekara u roku od 48 sati nakon pojave simptoma. Test je takođe osetljiviji kod osoba sa inicijalnom pojavom bolesti, nego kod onih kod kojih se ponovo javlja.
Test krvi – Test krvi se često koristi kada osoba veruje da je možda bila izložena virusu herpesa, ali nema vidljive ulceracije. Test krvi može da detektuje antitela (proteini koje telo proizvodi kao odgovor na stranu supstancu) na tip 1 i tip 2. Test pozitivan na ova antitela indikuje da je osoba u nekom trenutku inficirana virusom, ali obično nije moguće utvrditi kada se to desilo i ko je bolest preneo.
Rezultati testiranja na antitela mogu da budu negativni rano u inicijalnoj fazi, pošto je potrebno određeno vreme da se pojave antitela. Test na antitela je pozitivan tokom celog života.
Test krvi može da bude koristan za parove ako jedna osoba ima istoriju genitalnog herpesa, a druga ne. Moguće je da HSV antitela (koja indikuju infekciju u prošlosti) bude pozitivan čak i kada se pacijenti ne sećaju pojave plikova ili čireva herpesa.
Određivanje tipa herpesa (1 ili 2) može da pomogne u predviđanju mogućnosti buduće pojave bolesti, jer se tip 2 ponovo javlja češće od tipa 1.
Test reakcije lančane polimerizacije (PCR) – Test reakcije lančane polimerizacije (PCR) je vrlo osetljiv test koji se koristi za idetifikaciju virusa u ćelijama i sekretu iz urinarnog i genitalnog trakta. PCR test je osetljiviji od test kultura, ali se ne koristi vrlo često zbog više cene.
PRENOS GENITALNOG HERPESA I FAKTORI RIZIKA
Transmisija između seksualnih partnera – Virus herpesa se najčešće prenosi sa jednog partnera na drugog za vreme oralnog ili analnog seksa. Moguće je da osoba dobije genitalni herpes nakog kontakta sa hladnom ranom na usni partnera tokom oralnog seksa. U tom slučaju genitalni herpes je posledica infekcije virusom HSV tipa 1. Prenos sa jedne osobe na drugu je moguć čak i kada nema čireva.
Ne postoji opasnost od infekcije nakog kontakta sa površinama u okruženju (brave na vratima, daske na WC šoljama, alat, čaršavi).
Rizik od prenosa bolesti sa inficiranog muškarca na zdravu ženu je nešto veći od rizika prenosa sa inficirane žene na zdravog muškarca. Rizik od infekcije je viši i kod muškaraca i kod žena koji praktikuju analni seks.
Ako oba partnera imaju simptome genitalnog herpesa (tip 1 ili 2), nema rizika od širenja virusa sa jedne osobe na drugu. Moguće je da osoba inficirana jednim tipom virusa oboli i od drugog, zbog toga je određivanje tipa virusa vrlo značajno za parove.
Kada je najverovatnije da prenesem virus? – Rizik od širenja infekcije je mnogo veći kada osoba ima simptome aktivne infekcije. Širenje virusa je moguće i kao rezultat viralnog rasejavanja, što se dešava čak i kada nema čireva.
Rasejavanje HSV tipa 2 dešava se u proseku tokom 20% vremena (u proseku 72 dana godišnje), najčešće pre i za vreme postojećih lezija. Rasejavanje se dešava češće u slučaju HSV tipa 2 i najviše tokom prvih 12 meseci od inicijalne infekcije.
Virus se rasejava tokom 3 procenta vremena kada nema znakova ili simptoma infekcije. Međutim, neke osobe sa HSV virusom rasejavaju ga češće nego ostale.
Do transmisije HSV-a može da dođe kratko nakon započinjanja nove veze sa seksualnim odnosima. U jednoj studiji pacijenata sa novom infekcijom prosečno vreme od prvog seksualnog odnosa do vremena kada je osoba bila inficirana HSV virusom bilo je 3.5 meseca.
Jedna studija je ispitala stope transmisije genitalnog herpesa kod heteroseksualnih parova kada je jedan partner inicijalno inficiran pre manje od godinu dana i ta stopa je bila 10 procenata. U 70 posto slučajeva, inficirani partner nije imao simptome genitalnog herpesa.
Upotreba kondoma i supresivnih antiviralnih lekova može da smanji rizik od širenja infekcije, naročito u prvoj godini od infekcije jednog od partnera.
Trudnoća i herpes – U slučaju žena kod kojih je genitalni herpes izbio prvi put kratko pre porođaja rizik od prenosa bolesti na novorođenče je vrlo visok.
Žene koje se inficiraju genitalnim herpesom pre trudnoće najverovatnije ga neće preneti na dete. Ipak, prenos herpesa je moguć, naročito ako majka ima simptome bolova ili peckanja, ili aktivne lezije u toku porođaja.
Preventivna antiviralna terapija aciklovirom često se preporučuje ženama sa jednom ili više ponovljenih pojava bolesti za vreme trudnoće. Carski rez se preporučuje u slučaju žena kod kojih bolest izbije u vreme porođaja.
Kako je herpes kod novorođenčadi ozbiljna bolest, žena o tome treba da obavesti svog lekara. Žene sa istorijom genitalnog herpesa čiji partner ima istoriju hladnih rana (obično HSV tipa 1) ili genitalni herpes (HSV tipa 2) treba da izbegavaju oralni, vaginalni ili analni seks tokom poslednjeg trimestra trudnoće. Za vreme trudnoće preporučuju se kondomi. Pažljivo planiranje tokom trudnoće i mere predostrožnosti kako tokom trudnoće, tako i tokom porođaja, mogu da redukuju mogućnost prenosa.
GENITALNI HERPES I HIV – Osobe sa genitalnim herpesom imaju veći rizik od infekcije HIV-om. Za vreme izraženih simptoma, čirevi olakšavaju prodor genitalnih tečnosti partnera u telo. Iz tog razloga, ako je osoba sa herpesom bila izložena HIV-u za vreme trajanja simptoma, HIV može daleko lakše da prodre kroz kožu.
TRETMAN GENITALNOG HERPESA – Iako za genitalni herpes nema leka, infekcija može da se kontroliše antivirusnim lekovima i merama samopomoći.
Antiviralni lekovi moraju biti prepisani od strane lekara. Za tretman genitalnog herpesa koriste se tri antivirusna leka: aciklovir (Zovirax®), famciklovir i valaciklovir (Valtrex®). Obično se primenjuju oralno (u obliku pilule). Aciklovir (Zovirax®) je najstariji i najjeftiniji lek. Obično zahteva češće doziranje od famciklovira i valaciklovira.
Režim tretmana – Doza i dužina tretmana zavise od toga da li je izbijanje inicijalno, ili ponovljeno.
Inicijalna epizoda – Prva epizoda genitalnog herpesa obično se tretira antiviralnim lekovima tokom 7 do 10 dana.
- Aciklovir: 400mg tri puta dnevno, ili 200mg pet puta dnevno
- Famciklovir: 250mg tri puta dnevno
- Valaciklovir: 1000mg dva puta dnevno
Epizodna terapija – Epizodna terapija može da se preporuči ako bolest izbija manje od 6 puta godišnje. Na žalost, tretman ne smanjuje frekvenciju izbijanja bolesti.
Prednost epizodne terapije je u tome što smanjuje trajanje i težinu bolesti na nekoliko sati do nekoliko dana. Epizodna terapija ne mora da se uzima svaki dan.
Tretman će najverovatnije biti efikasan ako se počne u roku od 72 sata od pojave prvih simptoma. Osobama sa čestom ponovljenom pojavom simptoma preporučuje se da kod kuće uvek imaju antiviralne lekove.
Epizodni tretman ponovne pojave genitalnog HSV-a obuhvata:
- Aciklovir: 400mg dva puta dnevno svaki dan
- Famciklovir: 250mg dva puta dnevno svaki dan
- Valaciklovir 500mg svakog dana
Prednost supresivne terapije je u tome što smanjuje frekvenciju i trajanje ponovljene pojave bolesti i može da redukuje rizik od prenosa HSV-a na partnera.
Supresivna terapija može da se preporuči ako osoba ima šest ili više pojava bolesti tokom godine, ima oslabljen imunološki sistem, virus humane imunodeficijencije (HIV), koristo imunosupresivne lekove, ili ako postoje i drugi faktori.
Supresivna terapija može da bude opcija i ako osoba ima partnera bez istorije antitela na HSV-1 ili 2 (što se utvrđuje testiranjem krvi). Upotreba supresivne terapije može da smanji rizik od prenosa bolesti za pola.
Nejasno je koliko dugo supresivna terapija treba da traje. Neki eksperti preporučuju periodičnu pauzu u tretmanu (na nekoliko godina) kako bi utvdili da li je još uvek potrebna. Ako se bolest ponovo javi, supresivna terapija je ponovo potrebna.
Bez tretmana – Nije neophodno tretirati ponovnu pojavu herpesa. Ne uzimanje terapije je pogodno u slučaju osoba kod kojih je ponovljena pojava bolesti retka i/ili su simptomi slabi.
Koji tretman je najbolji za mene? – Mnoge osobe kod kojih se herpes ponovno javlja nisu sigurni koji tretman (svakodnevna supresija) je najbolji za njih. Faktori koje treba da razmotrite obuhvataju učestalost pojave bolesti, težinu simptoma i rizik od prenosa infekcije na partnera.
- Ako bolest često izbija, ako su simptomi ozbiljni i ako želite da izbegnete prenos bolesti partneru – preporučuje se supresivna terapija.
- Ako bolest ne izbija često, ako simptomi nisu teški (bol) kada izbije, ako nema brige o prenosu bolesti partneru (jer pacijent nije seksualno aktivan), sprovođenje epizodne terapije ili ne su razumne opcije.
Briga o sebi – Pored antiviralnih lekova, lokalni tretmani mogu da olakšaju bol izbijanja herpesa, kao i sedenje u nekoliko santimetara dubokoj relativno hladnoj vodi (sedeća kupka). Kupka može da se izvede ili u kadi, ili u specijalnoj posudi koja može da se nađe u najvećem broju apoteka i dobija se bez recepta.
Žene koje imaju teškoće prilikom mokrenja mogu da imaju koristi od mokrenja u sedećoj kupki, ili na kraju toplog kupanja. U retkim slučajevima neophodno je postavljanje katetera u mokraćnu bešiku u slučaju kada osoba ne može samostalno da je isprazni. Sapuni i kupke su vrlo značajni za održavanje genitalne oblasti čiste i suve i kako bi se izbegla iritacija vešom ili odećom.
Acetominofen (Tylenol®) ili ibuprofen (Advil®) takođe mogu da umanje bol genitalnih čireva. Kreme i masti koji se dobijaju bez recepta generalno se ne preporučuju.
SAVETOVANJE I PODRŠKA – Dijagnoza genitalnog herpesa može da dovede do stida, straha i uznemirenosti. Iako je to normalno, vrlo je značajno zapamtiti da je genitalni herpes bolest koju je moguće kontrolisati. Edukacija je važna kako za inficiranu osobu, tako i za partnera, kako bi znali šta da očekuju i kako da se zaštite.
Savetovanje je za mnoge pacijente od velike pomoći pri suočavanju sa problemima koje dijagnoza genitalnog herpesa uzrokuje, bilo sa njihovim lekarom ili profesionalnim psihoterapeutom. Savetovanje može da bude od velike koristi kod osoba kod kojih je herpes detektovan, ali simptomi se još uvek nisu pojavili.
U Sjedinjenim Američkim Državama i svetu postoji veliki broj grupa za podršku; one obezbeđuju bezbedno okruženje u kom pacijenti mogu da podele svoja iskustva i osećanja sa drugima, ali gde mogu i da saznaju tačne informacije o bolesti.
PREVENCIJA GENITALNOG HERPESA – Kako je svaka seksualno aktivna osoba u riziku od infekcije genitalnim herpesom, vrlo je važna komunikacija sa partnerom pre prvog seksualnog odnosa. Razgovor o herpesu može da bude neprijatan, ali njim se obezbeđuje da oba partnera shvataju mogućnost prenosa infekcije putem seksualne aktivnosti. Redovno testiranje na seksualno prenosive bolesti takođe se preporučuje, naročito ako su jedan ili oba partnera imali druge partnere.
Nakon dijagnoze genitalnog herpesa bezbedan i zdrav seks je i dalje moguć; ali važno je znati da:
- Upotreba kondoma od lateksa prilikom svakog seksualnog odnosa smanjuje rizik da će inficiran muškarac preneti bolest ženi. Kondomi su manje efikasni u prevenciji prenosa sa inficirane žene na muškarca, iako se rizik smanjuje. Upotreba kondoma se preporučuje i kada nema ulcera i plikova.
- Ako postoje genitalni ulceri, seks treba izbegavati. Oralni seks treba izbegavati ako postoje ulceri oko usta, jer osoba sa oralnim herpesom partneru može da prenese genitalni herpes tokom oralnog seksa.
Kratak pregled
- Genitalni herpes je bolest koja se prenosi tokom seksa.
- Simptomi genitalnog herpesa obuhvataju plikove u genitalnoj oblasti (npr. penis, stražnjica, anus, vulva). Oni kasnije postaju bolni čirevi. Neki ljudi ne pokazuju simptome.
- Mnoge osobe tokom života iskuse više od jednog izbijanja herpesa. Kasnija pojava bolesti takođe može da bude praćena pojavom plikova i čireva. Izbijanje bolesti može da bude često (npr. jednom mesečno), ili retko (npr. jednom u deset godina).
- Bolest može da izbije i usled neke druge bolesti, stresa, sunčeve svetlosti, kontraceptivnih pilula, ili premorenosti.
- Za dijagnozu genitalnog herpesa postoji nekoliko testova. Za neke testove je potrebna krv, za neke bris iz plika.
- Herpes može da se prenese čak i kada nema vidljivih plikova. Infekcija herpesom nije moguća preko površina (brave, daske na WC šoljama, čaršavi).
- Herpes može da se prenese sa usta (hladne rane) na genitalije.
- Za tretman genitalnog herpesa postoji više lekova (aciklovir, valaciklovir i famciklovir), koji pomažu zarastanje čireva i smanjuju rizik od prenosa virusa. Neke osobe uzimaju lekove kako bi sprečili izibijanje bolesti, ili kako bi sprečili infekciju seksualnog partnera.
- Postoji nekoliko načina da se rizik od infekcije genitalnim herpesom smanji. Muškarci treba da koriste kondome tokom seksa. Seks (oralni, vaginalni ili analni) se ne preporučuje ako osoba ima plikove ili čireve.
