Dislipidemija i hiperlipidemija – poremećaji lipida

Šta je dislipidemija ili poremećaji lipida?

U ljudskom organizmu postoje dve vrste masti – trigliceridi i holesterol. Trigliceridi su masti koje organizam nije iskoristio i njihov glavni deo dolazi iz prehrambenih masnoća, kao što su one koje se nalaze u mesu, mlečnim proizvodima i uljima za pripremanje hrane. Izvesnu količinu triglicerida proizvodi jetra.

Holesterol je potreban organizmu za sintetisanje hormona, stvaranje zidova ćelijskih membrana i metabolisanje hrane. Najveći deo holesterola proizvodi jetra (70%), a jedan deo dolazi iz životinjskih masti koje jedemo. Holesterol se ne rastvara u krvi i potrebna mu je proteinska supstanca koja deluje kao nosilac, kako bi dopreo do različitih delova organizma. Noseći protein se zove lipoprotein.

Kada god u krvotoku postoji disbalans nivoa masti ili lipida, takvo stanje se zove dislipidemija, a može da poveća rizik za pojavu sledećih zdravstvenih problema:

• bolesti srca
• gojaznosti
• dijabetesa
• bolesti bubrega
• masne jetre
• bolesti štitne žlezde

Stanje koje se naziva dislipidemija ili poremećaj lipida, može da znači bilo šta od navedenog:

• Povišeni nivo „lošeg holesterola“ ili lipoproteina male gustine (LDL) u krvi

Ako imate povišen nivo LDL holesterola, možete biti izloženi riziku od nastanka kardiovaskularnih bolesti, a što je njegov nivo viši, to je rizik od razvoja bolesti srca veći.

• Nizak nivo „dobrog holesterola“ ili lipoproteina velike gustine (HDL) u krvi

Nizak nivo HDL holesterola se povezuje sa povećanim rizikom od nastanka bolesti srca, dok povišeni nivo HDL holesterola, po svemu sudeći, štiti srce od bolesti.

• Povišeni nivo triglicerida u krvi

Povišen nivo triglicerida koji cirkulišu u krvi, izaziva sklonost ka srčanim oboljenjima zbog nakupljanja plaka u arterijama, kao i sklonost ka metaboličkom sindromu.

U idealnim okolnostima, tri različita merenja lipida na prazan želudac (bez jela tokom noći ili u periodu od 9 – 12 sati), koriste se da bi se ustanovilo da li neko pati od disbalansa lipida ili dislipidemije. Ako je nivo u sva tri merenja visok, onda se to stanje naziva dislipidemija, odnosno hiperlipidemija. „Profil lipida“ je deo brojnih rutinskih provera zdravlja kojim se određuje da li je neka osoba izložena riziku od pojave bolesti srca.

Zašto je povišeni nivo holesterola loš za organizam?

Lipoprotein male gustine (LDL) je sklon taloženju na zidovima krvnih sudova, usled čega dolazi do njihovog suženja, što za posledicu ima smanjen protok krvi.

Odbrambeni sistem organizma pokušava da spase ove krvne sudove tako što šalje bela krvna zrnca koja se bore protiv LDL holesterola. Ovo dalje dovodi do oksidacije LDL čestica koja je toksična. Dolazi do upale takvog mesta, a postepeno se sve više belih krvnih zrnaca, LDL čestica i drugih ostataka taloži na njemu, što za posledicu ima formiranje plaka. Kako veličina plaka raste, on počinje da blokira protok krvi kroz čitavu arteriju.

Lipoprotein velike gustine (HDL) „uklanja“ LDL holesterol sa zidova krvnih sudova i čak služi kao transporter koji ga vraća nazad u jetru gde se pod dejstvom enzima jetre ponovo prerađuje. To je razlog zbog koga se HDL holesterol naziva „dobrim holesterolom“.

Ako je nivo HDL holesterola visok, onda on kontroliše nivo LDL holesterola u krvotoku.

Na koji način povišeni nivo triglicerida utiče na organizam?

Trigliceride mogu da preuzmu ćelije i tkiva i iskoriste ga za energiju ili, u drugom slučaju, oni mogu da se uskladište kao masno tkivo oko pojasa i na zadnjici.

Organizam oslobađa trigliceride radi energije svaki put kada su zalihe glukozne energije smanjene. Kada višak glukoze, koja trenutno obezbeđuje energiju, ostane u krvi, ona se pretvara u masti i doprinosi povišenom nivou triglicerida.

Analiza krvi kojom se utvrđuje nivo različitih lipida u organizmu zove se profil lipida, odnosno lipidni panel.

Nivo triglicerida u krvi

• Normalan – 150mg/dl (1,69mmol/l
• Na gornjoj granici – 150 – 199mg/dl (1,7 – 2,25mmol/l)
• >Povišen – 200 – 499mg/dl (2,26 – 5,54mmol/l)
• Jako povišen – Iznad 500mg/dl (5,65mmol/l)

Budući da je gojaznost postala globalni problem, u pojedinim zemljama za 1 od 5 osoba problem postaje i povišeni nivo triglicerida u krvi.

Povišeni nivo triglicerida u krvi dovodi do zadebljanja i otvrdnuća zidova arterija, što može da izazove brojna oboljenja.

Osim zbog načina ishrane, nivo triglicerida može da poraste i usled upotrebe lekova, kao što su:

• pilule za kontracepciju
• beta blokatori
• steroidi
• tamoksifen (antagonist estrogenskog receptora u tkivu dojki)
• diuretici
• estrogen

Dislipidemija uzrok

Koji su uzroci dislipidemije?

Postoje brojni faktori koji dovode do dislipidemije, a u njih spadaju:

• Genetski ili nasledni faktori – Geni imaju važan uticaj na nivo lipida u organizmu. Uočen je porodični obrazac nasleđivanja, kod koga članovi porodice sa povišenim nivoom triglicerida nose gen koji je odgovoran za to.

Kod manjeg broja ljudi postoji nedostatak enzima koji se zove lipoproteinska lipaza, a koji za posledicu ima jako povišen nivo triglicerida.

Kod jednog drugog retkog stanja koje se zove familijarna kombinovana hiperlipidemija (FCH) – i nivo holesterola i nivo triglicerida je povišen.

Postoji još jedno retko stanje koje se zove hiperlipidemija tipa III kod koga su povišeni nivoi i holesterola i triglicerida.

• Hipotireoza – Tiroidni hormoni izazivaju lučenje jednog enzima koji je važan za prvi korak biosinteze holesterola. Tiroidni hormoni imaju i važnu ulogu u metabolisanju HDL holesterola. Stoga, svaka promena nivoa tiroidnih hormona utiče na profil lipida neke osobe.
• Starost – Sa godinama se povećava i nivo triglicerida u krvi.
• Pol – Žene u postmenopauzi su podložne dislipidemiji pa je zato pol faktor koji utiče na pojavu ovog stanja.
• Način života – Trigliceridi se stvaraju zbog viška kalorija koje organizam ne sagori, zbog toga sedelački način života utiče na povećanje nivoa triglicerida.
• Šablon ishrane – Na nivo holesterola i triglicerida u organizmu u velikoj meri utuče ishrana. Znatna količina veoma masne hrane, direktno će uticati na nivo holesterola i triglicerida u krvi.
• Dijabetes tipa 2 – Dijabetes tipa 2 nastaje zbog slabog dejstva/lučenja insulina. Dramatične promene nivoa glukoze takođe utiču i na nivoe lipida. Međutim, povišen nivo triglicerida može za posledicu da ima simptome predijabetesa ili metaboličkog sindroma.
• Prekomerno konzumiranje alkohola – Zloupotreba alkohola je jedan od glavnih uzroka dislipidemije.
• Hronična oboljenja bubrega – Otkriveno je da pacijenti sa hroničnim bolestima bubrega imaju i dislipidemiju kod koje je nivo triglicerida povišen, nivo holesterola normalan, a nivo HDL holesterola smanjen.
• Antipsihotici – Prekomerna upotreba antipsihotičkih lekova, kako je otkriveno, dovodi do dislipidemije.
• Bolest policističnih jajnika – Žene sa bolešću policističnih jajnika imaju sklonost ka dislipidemiji. Ciste na jajnicima izazivaju neredovne menstruacije, prekomernu maljavost lica, opadanje kose, debljanje i povišene nivoe LDL holesterola i triglicerida u krvi.

Dislipidemija simptomi

Koji su simptomi i znakovi dislipidemije?

Ne postoje neki specifični simptomi dislipidemija ali one mogu da dovedu do nekih drugih oboljenja u koja spadaju:

• bolest koronarnih arterija
• moždani udar (šlog)
• ateroskleroza
• kornealna opacifikacija (zamućenje rožnjače)
• ksantomi (žuti čvorić, benigni tumor kože)
• kornealni arkus (starački prsten rožnjače)
• vrtoglavica
• arterije rožnjače imaju mlečno belu boju
• loša ravnoteža
• parestezije (bockanje, trnjenje, žarenje, mravinjanje i drugi neobični osećaji u nekom delu tela)
• dispneja (zaptiv, glad za vazduhom, otežano disanje)
• konfuzija
• bol u trbuhu

Dislipidemija je tiha bolest i ne primećuje se niti dijagnostikuje lako bez analize krvi. Veoma je važno da proveravate nivoe lipida u krvnoj plazmi i da ih držite u normalnim granicama, kako biste izbegli ozbiljne bolesti koje mogu da budu posledica visokog nivoa lipida u krvotoku.

U većini slučajeva, uočljivi simptomi dislipidemije se javljaju usled sistemskog oboljenja koje je nastalo zbog dislipidemije.

Kako se dijagnostikuje dislipidemija ?

Ne postoje očigledni simptomi dislipidemije zbog kojih bi bilo potrebno da se obavi test profila lipida, međutim, kako je ovo stanje preduslov brojnih bolesti, uključujući i metabolički sindrom i aterosklerozu, provera profila lipida je preporučljiva za osobe koje imaju bilo koja dva (ponekad i samo jedan) od navedenih faktora rizika.

Faktori rizika:

• starost – muškarci stariji od 40 godina ili žene iznad 50 – 55 godina, izloženi su povećanom riziku od dislipidemije
• povišen krvni pritisak
• pušenje – rizik od dislipidemije je mnogo veći kod osoba koje puše cigarete jednu za drugom (vare)
• porodična istorija – pošto nasleđe ima važnu ulogu u profilu lipida neke osobe, oni kod kojih postoji dislipidemija u porodici, trebalo bi da redovno daju krv na analizu da bi držali stanje pod kontrolom
• dijabetes – osobe sa dijabetesom su izložene većem stepenu rizika od pojave dislipidemije

Dislipidemija lečenje

Kako se leči dislipidemija?

Lečenje dislipidemije zavisi od faktora rizika za nastajanje koronarne bolesti srca. Kada je rizik od ove bolest veći, lečenje je agresivnije.

Kategorije rizika:

• Sistemske bolesti poput dijabetesa moraju da se drže po kontrolom kako ne bi dolazilo do porasta nivoa glukoze u krvotoku i kako se ne bi menjao profil lipida.
• Promena načina ishrane je neophodna da bi se kontrolisao nivo holesterola u krvi:

• Lekovi za snižavanje nivoa triglicerida u krvi se koriste za lečenje dislipidemije, a osobe koje spadaju u veoma visoku kategoriju rizika moraju odmah da počnu sa uzimanjem terapije. Pacijenti moraju striktno da se pridržavaju preporuke lekara jer dupliranje doze može da spusti novo lipida za dodatnih 5%, a uzimanje veće doze od one koja je dnevno preporučena može da dovede do ozbiljnih neželjenih dejstava.
• Niacin se prepisuje u obliku lekova koji ga sadrže jer se pokazao kao delotvorno sredstvo za lečenje dislipidemije.
• Omega 3 masne kiseline, kojih ima u ribljem ulju, u kombinaciji sa lekovima za holesterol pomažu boljoj kontroli nivoa lipida u krvotoku.

Umesto samo jednog načina lečenja, bolja je kombinacija zdravog načina života i prehrambenih navika uz uzimanje pravih lekova i suplemenata koja ubrzava lečenje.

Kako može da se spreči dislipidemija?

Veoma je važno da preduzmete korake za prevenciju dislipidemije jer je to način da smanjite rizik od nastajanja koronarne bolesti srca.

Rizik od dislipidemije možete da smanjite ako sledite ova važna uputstva:

• Zdrava hrana i piće – niskomasne namirnice, kao i one sa visokim sadržajem vlakana održavaju nivo triglicerida u krvi:
  • Smanjite unos zasićenih i trans masti kojih obično ima u brzoj hrani ili takozvanoj džank hrani, kao i u komercijalnim pekarskim proizvodima i gotovoj, upakovanoj hrani.
  • Konzumirajte zdrave mono- i polinezasićene masti za spremanje hrane, kao što su maslinovo ulje ili kanola ulje za kuvanje.
  • Izbegavajte rafinisani šećer u svakodnevnoj ishrani.
  • Što više kalorija pribavljajte iz voća, zelenolisnog povrća i niskomasnih mlečnih proizvoda.
  • Alkohol pijte samo umereno jer alkohol ima malo kalorija i podiže nivo triglicerida.
• Redovne vežbe – pošto nivo triglicerida u krvotoku raste kada organizam ne iskoristi kalorije koje smo uneli. Za smanjenje rizika se preporučuje 150 minuta vežbanja nedeljno.
• Kontrola sistemskih bolesti – kao što je dijabetes koji predstavlja faktor rizika za dislipidemiju.

5 vrhunskih saveta za kontrolu lipida

Ukratko, da još jednom naglasimo sve što smo do sada rekli, nivo triglicerida u organizmu možete da kontrolišete na sledeće načine:

•  Praktikujte ishranu poput mediteranske koja se sastoji od mnogo voća, povrća, bilja, integralnih žitarica, mahunarki i orašastih plodova. Morske plodove i živinsko meso možete da jedete umereno, dok bi crveno meso trebalo da izbegavate. Ovakav način ishrane se smatra zdravim za srce. Izbegavajte premasnu džank hranu koja ima nisku hranljivu vrednost i visok sadržaj zasićenih masti.
• Telesna težina je važna i trebalo bi da je održavate na zdravom nivou.
• Alkohol bi trebalo da konzumirate u umerenim količinama.
• Pušenje bi trebalo da izbegavate u potpunosti.
• Vežbanje u ukupnom trajanju od 150 minuta nedeljno.