Dobro upoznajte biljna ulja za ishranu kako biste naučili da razlikujete ona dobra od loših!
Nije istina da su baš sva biljna ulja zdravija od putera. Mnoga su prepuna zasićenih masti. Štaviše, često se dobljaju rafiniranjem, procesom koji potpomaže stvaranje transmasti, koje su čak štetnije za srce i arterije. Saznajte od kojih biljnih ulja treba da se držite podalje i zašto.
PALMINO ULJE
Kako se dobija: Dobija se iz ploda uljane palme; kuva se,presuje i filtrira. Ulje koje se dobije crvenkaste je boje zbog visokog sadržaja beta karotena. Nakon finalnog procesa rafinisanja – može postati žućkastobelo.
Zašto treba izbegavati palmino ulje:
Veoma je bogato zasićenim mastima (ukupno 47,1% prema tabelama instituta za istraživanje za namirnice i ishranu), od kojih 41,2% čine masne palmotinske kiseline, koje su, kako smatra Svetska zdravstvena organizacija, povezane s rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
Pročitajte etiketu: palmino ulje se nalazi u skoro svim namazima, čokoladicama, keksu i drugim grickalicama (čak i onima za najmlađe).
ULJE IZ ULJANE REPICE
Kako se dobija: Dobija se iz semena uljane repice, biljke koja se koristi i kao stočna hrana i kao bio-gorivo za dizel motore. Ulje uljane repice se ekstrahuje isključivo pomoću rastvarača, a nakon rafinisanja može se koristiti u prehrambene svrhe. Zašto ga treba izbegavati:
Sadrži kiselinu eruka, supstancu koju ljudski organizam veoma teško može metabolisati i koja se u obliku masti skuplja u srčanom mišiću.Zakonski je propisano koliko maksimalnno kiseline eruka može sadržati ulje uljane repice, a to je pet odsto.
Pročitajte etiketu: Ima je u nekim namazima i meksikanskim tortiljama.
KOKOSOVO ULJE
Kako se dobija kokosovo ulje: Dobija se iz sušenog pulpa kokosovog oraha kuvanjem i presovanjem. Potom se može rafinisati i dekolorisati. Takođe, može mu se otkloniti miris.
Zašto treba izbegavati kokosovo ulje: Iz Italijanskog instituta za istraživanje namirnica i ishrane stiže nam podatak da kokosovo ulje ima ukupno 86,6% zasićenih masti. Od toga 41,8% čini laurinska kiselina, 17% mlristinska, a 8,4% palmltinska kiselina – sve zasićene masti s veoma visokom aterogenom moći, to jest one koje umnogome doprinose stvaranju naslaga unutar arterija.
Pročitajte etiketu: Može se naći među sastojcima nekih sladoleda i keksova.
MASLINOVO ULJE OD KLJUKA: OD NAJGOREG DELA MASLINA
Ekstrahuje se od ostataka pulpe i fragmenata koštica masline, a tretira se rastvaračima ili veoma agresivnim fizičkim procesom. Ulje kljuka je vrlo niskog kvaliteta. Bilo da je u pitanju ono sirovo ili rafinlsano, ni u kom slučaju nije jestivo. Samo nakon dodavanja određenog procenta (koji zakonski nije regulisan) maslinovog devičanskog ulja -postaje pogodno za upotrebu u ishrani, i to pod nazivom “maslinovo ulje od kljuka”. Bolje je da potrošite i nešto više novca a da kupite pravo maslinovo ulje.
ULJE IZ PALMINOG JEZGRA
Kako se dobija: Dobija se iz semena uljane palme, a ono se suši, melje i presuje. Pre rafinisanja ima žutobraonkastu boju, a nakon tog procesa postaje belo s tendencijom da požuti.
Zašto treba izbegavati ovo ulje: Sadrži 81% zasićenih masti, od kojih 48,2% čini laurinska kiselina, 16,2% mlristinska, a 8,4% palmltinska kiselina: sve s velikom aterogenom sposobnošću.
Pročitajte etiketu: Upotreba ulja iz palminog jezgra nije naročito rasprostranjena. Prehrambena industrija može ga koristiti za pripremu ajsinga, kandiranog voća i punjenja na bazi kakaoa.
PRVO SE INFORMIŠITE, A POTOM KUPUJTE
U supermarketima uvek pročitajte etiketu pre nego što željeni proizvod stavite u kolica. Dajte prednost onim proizvodima koji sadrže maslinovo ekstradevičansko ulje, a pokušajte da, što je više moguće, izbegnete one što sadrže ulje uljane repice, kokosovo ili palmino ulje odnosno ulje iz palminog jezgra. Ako bismo naučili da biramo šta kupujemo posvećujući više pažnje kvalitetu, prehrambena industrija bila bi prisiljena da na tržište plasira bolju, tj. zdraviju hranu.
