Praziluk su uzgajali još stari Egipćani, Grci i Rimljani. Cenili su ga i kao lekovitu biljku. Plinije opisuje dane praziluka u starom Rimu, kada je Neron propisao da se jednom mesečno jede samo praziluk, za što bolji glas. Danas je ovo povrće nacionalni simbol Velsa.
Praziluk ima dugačke, pljosnate, zelenkaste listove koji rastu usko jedan kraj drugog, u obliku dugačkog cilindra. Može da naraste do pola metra. Podzemni deo je bele boje, mesnat i zadebljao. Njegova aroma je rafiniranija nego kod većine povrća iz iste porodice. Dragocen je zbog sadržaja organosumpornih komponenti, fitohemikalija koje se razlikuju kod pojedinih grupa povrća i svaka od njih ima povoljan uticaj na zdravlje. One imaju sposobnost moduliranja metabolizma i na taj način sprečavaju pojavu malignih oboljenja. Imaju i zaštitnu ulogu, jer učvršćuju i poboljšavaju odbrambene mehanizme u organizmu. Sečenjem se u praziluku stvaraju sulfidi, materije koje deluju kao prirodni antibiotici, snižavaju krvni pritisak, jačaju imunološki i kardiovaskularni sistem, snižavaju holesterol, obavljaju detoksikaciju i sprečavaju maligna oboljenja. Praziluk je i veoma bogat eteričnim uljem koje u organima za varenje podstiče izlučivanje sokova, a dobro utiče i na izlučivanje mokraće. U rano proleće koristi se za pročišćavanje organizma, obnavljanje crevne flore, a ima i blago laksativno delovanje.
Praziluk u kuhinji
Da bi se sprečio izrazit gubitak dragocenih sastojaka prilikom kuvanja, preporučuje se da se praziluk – kao i ostale vrste povrća – stavi u vruću vodu umesto u hladnu. Najčešće se kuva i servira s dodatkom maslinovog ulja ili maslaca, kao prilog.
Tradicionalno se priprema s krompirom i pavlakom kao varivo, a odličan je i kao dodatak čorbama. Možete da ga dinstate samostalno ili u kombinaciji sa slaninom, šunkom, jajima, puževima, ribom ili gljivama. Pečeni praziluk je odličan u kombinaciji s maslacem i prezlama, ili nadeven topljivim sirevima. S gorgonzolom i pavlakom može da bude sastavni deo preliva za testenine, a možete i da ga pohujete. Prazilukom možete da punite palačinke, gibanice, pite i razna druga testa, kao i da pravite sufle. Koristi se u pripremi salata, a može da bude i dobra zamena za luk. Upotrebljava se u kineskoj kuhinji kao baza za mnoga jela u voku.