Akne su opštepoznato kožno oboljenje (verovatno najčešće kožno oboljenje) koje se naročito javlja tokom puberteta, kada se odigrava prelazak iz detinjstva u zrelo doba…
Procenjuje se da tri četvrtine mladih ima akne u većoj ili manjoj meri. Uglavnom se ne radi o opasnom oboljenju, ali akne zadaju velike probleme mnogim adolescentima u trenutku kada se javlja kriza identiteta. Kada su lice i koža lepi, onda ova lična kriza izgleda manja; u senci ovog ličnog nezadovoljstva, prodaju se mnogobrojni proizvodi koji obećavaju efikasno lečenje akni. To rešenje nije ni jednostavno ni lako i, mada obično prolazi s godinama, nikada nije suvišno preduzeti mere za kontrolu ovog složenog problema.
ZBOG ČEGA NASTAJU AKNE
Akne su zapaljenjska bolest lojne i žlezde dlake, žlezde koja je namenjena da luči mast sa ciljem da zaštiti kožu i formira malje ili kosu. Zbog toga se akne pojavljuju na mestima gde postoji veća koncentracija lojnih žlezda, odnosno, na licu i gornjem delu leđa i grudnog koša. Iz istog razloga, akne se javljaju u velikoj količini i kod osoba sa povećanim lučenjem masti, u čemu hormoni imaju veliki doprinos kao posledica puberteta. Lojne žlezde na koži mogu biti sjedinjene sa glavicom dlake, koju podmazuju, ili same, ali u oba slučaja luče istu supstancu, loj, koja doprinosi formiranju tankog masnog zaštitnog sloja koji podmazuje kožu i održava njenu vlagu. Akna nastaje usled pojave bubuljica i mitesera: zrno puno masnoće koje na vrhu ima crnu tačku. Nekada se verovalo da je tamna boja posledica oksidacije supstance koja se naziva keratin, ali je danas dokazano da je reč o nakupljanju pigmenta melanina.
U spori u kojoj su smeštene lojna žlezda i glavica dlake se umnožavaju takozvane keratinocitne ćelije koje se mešaju sa postojećim lojem u okviru same žlezde; u toj zoni nedostatak određenih polinezasićenih kiselina, poput linolejske kiseline, podstiče proces stvaranja akni. Uprkos tome što lokalno postoji ovaj nedostatak, u većini slučajeva se ne povezuje akna sa nedostatkom linolejske kiseline tokom dijete, nego sa neravnotežom prouzrokovanom hormonskim promenama. Akna se sama po sebi retko inficira, osim kada se
cede miteseri koji prethodno nisu dezinfikovani, što se veoma često događa; upravo tada se događa mala infekcija i nastaje gnojna bubuljica (obično je svetle boje sa zapaljenim prstenom okolo). Osim toga, kada cedimo aknu, obično izbacujemo masnoću prema spolja, ali ne uvek; često prilikom istiskanja mitesera potiskujemo masnoću u okolno tkivo i na taj način pogoršavamo problem.
Akna je bolest kože koja se manifestuje na njenoj površini ili u unutrašnjem sloju.
S druge strane, svi ovi uslovi koje smo naveli pogoduju nastanku klice Corynebacterium acnei (ili Propionibacterium acnei) za koju se smatra da je uzrok nastanka akni. Međutim, treba da znamo da je ovom mikroorganizmu potrebna masna sredina da bi opstao i da samo doprinosi hroničnom stvaranju akni, ali da nije primarni uzrok. Mikrobiološka istraživanja čak napominju da bi linolejska kiselina delovala poput antibiotika na ovu saprofitsku klicu.
Corynebacterium je u stanju da luči enzime koji se šire u kesi mitesera, čineći ih tečnijim, što utiče na to da prodiru u okolne delove kože i izazivaju upalu, tipično crvenilo bubuljica.
AKNE UZROCI ZA NASTANAK
Opšta regulacija loja je uslovljena radom hormona.Lojne žlezde su prisutne u našoj koži od rođenja, ali tek u pubertetu počinju da se umnožavaju, podstaknute prisustvom testosterona, androstenediona i dehidroepi-androsterona (koje luče testisi, jajnici i nadbubrežne zlezde). Od ova tri navedena hormona, testosteron (tipično muški hormon) je, bez sumnje, najviše odgovoran i zbog toga su akne mnogo češće kod dečaka nego kod devojčica.
Međutim, pojava akni više je uzrokovana pojavom androgena u krvnoj plazmi, posebnom osetljivošću lojnih žlezda na ove hormone kod nekih osoba i reaguju tako što pojačano luče loj. Pojava akni kod devojčica je više određena ravnotežom između estrogena i
progesterona, dva hormona koja preovladavaju u različitim fazama menstrualnog ciklusa.
Ukoliko postoji porast estrogena (betaestradiol), akna se povlači jer ovaj hormon ima antitestosteronsko dejstvo; međutim, akne se javljaju ukoliko preovladava progesteron. Ovo objašnjava prisustvo akni kod ženskih osoba koje su već izašle iz puberteta u vreme pred menstruaciju kada je nivo progesterona maksimalan a estradiola u padu.
Ne zna se pouzdano određeni i primarni uzrok stvaranja akni, ali se zna da utiču masna koža, nasledni faktor i porast androgena koji se luči u pubertetu. Drugi faktori koji doprinose stvaranju akni su upotreba kontraceptivnih sredstava i unos industrijskih namirnica, naročito onih koje sadrže prerađene ugljene hidrate i hidrogenisane masti sumnjivog porekla.
Treba li cediti bubuLjice ili ne?
Problem kod ceđenja bubuljica je u tome što u mnogim slučajevima, pored toga što se gnoj potiskuje prema spoljašnjosti, jedan deo se usmeri ka unutrašnjem sloju, tako da se jedino postiže povećanje rizika od infekcije. Bubuljice treba cediti samo kada su u potpunosti zrele. Prilikom ceđenja treba preko lica staviti
topao vlažan, peškir od prirodnog vlakna i držati ga oko dvatri minuta. Zatim, sa dve platnene ili papirne čiste maramice pritisnuti bubuljicu sa strane tako da tamni čep izlazi prema spolja (ukoliko je neophodno pritisnuti jače; bolje je prekinuti postupak i sačekati nekoliko dana da bubuljica sazri). Na kraju, preko
ceđene površine preći limunovim sokom, slanom vodom, slanim čajem od majčine dušice ili antiseptičkom kremom ili gelom.
