Nije problem kada se ćelavost pojavi u poznim godinama, ali je sasvim druga stvar kada opadanje kose počne u dvadesetoj, tridesetoj ili četrdesetoj godini. Na ćelavost se uvek gledalo s podozrenjem i bez obzira na to što ukazuje na povećan rad muških seksualnih hormona, devojke više vole muškarce s kosom. Iako je ćelavost ili alopecija češća kod muškaraca nego kod žena, kada se javi kod slabijeg pola, izaziva mnogo veću traumu i probleme.
UZROCI ĆELAVOSTI I OPADANJA KOSE
Ima raznih faktora koji izazivaju ćelavost.
Nasledni faktor i ćelavost
Ćelavost se teško leči ukoliko je reč o naslednom faktoru. Sinovi čiji su očevi ćelavi, imaju velike mogućnosti da pate od istog problema.
Ova nasledna odlika se potvrđuje otkrićem gena koji odreduje ćelavost. Genetski faktori utiču na ciklus razvoja kose; na primer, istočnjaci imaju dužu kosu od kavkazijanaca, a ćelavost je zastupljenija kod bele rase nego kod drugih rasa poput Azijata, crnaca i Indijanaca u Americi.
Hormonalni faktor
Već smo rekli da ja ćelavost odlika velike količine muških hormona. Mada ovo nije baš tačno, s obzirom da nisu svi koji imaju veliku količinu androgena ćelavi, tačno je da je nivo određenih hormona presudan u procesu rasta, razvoja i opadanja kose.
Zna se, na primer, da kako androgen (muški hormon), tako i estrogen (ženski hormon) ili kortikosteroidni hormoni (koje luči nadbubrežna žlezda, sa odlikama vrlo sličnim polnim hormonima), usporavaju pojavu telogenske faze kose i doprinose da njen vek bude duži. Osobe koje su morale da se podvrgnu uklanjanju polnih žlezda (testisa ili jajnika) ili kore nadbubrežne zlezde imaju mnogo brže kapilarne cikluse, dok su kod osoba koje su uklanjale tiroidnu žlezdu ti ciklusi sporiji. Dobar primer za povezanost ciklusa kose i steroidnih i seksualnih hormona jeste trudnoća. U prvoj fazi trudnoće je obično pojačan rast kose i smanjuje se telogenizacfja kose do deset posto (što se pripisuje povećanju hormona progesterona); naprotiv, nakon porođaja se događa sasvim suprotno: gubitak kose i porast telogenizovane kose je do trideset posto.
Hormonalne relacije su veoma složene i neki autori su došli do zaključka da glavica dlake vrši jednu istinsku hormonalnu radnju, jer uprkos tome što ne luči direktno hormone, ona ih ipak pretvara, na primer, u estradiol (jedan od glavnih ženskih hormona) u estrone i izaziva veću ili manju cirkulaciju testosterona (muškog hormona) u krvi pošto poveća proporciju određenih proteina. Drugi hormoni, poput tiroidnih, paratiroidnih ili hipofize, takođe vrše stimulativno ili obustavljajuće dejstvo na rast kose.
Ishrana i opadanje kose
Loša ishrana i malokrvnost su dva česta razloga opadanja kose, s obzirom da nedostatak u ishrani može da izazove zastoj u sintezi proteina sa prestankom ili zastojem rasta kose koji prethode katagenskoj i telogenskoj fazi.
Nije retka pojava da se opadanje kose javi kod osoba koje drže duge i nekontrolisane dijete, kod kojih se primećuje stanje neuhranjenosti.
Faktor okruženja
Tu su uključeni različiti faktori, poput zagađenja okoline ili nega (ili zapuštenost) kose. Zagadjen vazduh ne pogoduje kosi, a isto tako ni klima uređaji, preparati za kosu, trajne, itd., vežbe koje ponekad mogu biti agresivne za kosu. Međutim, zagađenje okoline utiče na pojedinca u zavisnosti od njegove osetljivosti na zagadene materije, tako da je teško nabrojati ih.
Ćelavost kod muškaraca
Muška ćelavost je, bez sumnje, najučestalija. Njen stručni naziv je alopecia difusa progresiva ili alopecia androide (od andros, ‘muškarac’). Često počinje na čeonom delu (čuveni ‘zalisci’) i u visini zone slepoočnica, zaobilazeći obično predeo koji pokriva uši. Ova vrsta ćelavosti se naziva hipokratska ćelavost, s obzirom na to da je Hipokrat, otac medicine, takode od nje patio.
Činjenica da se ova vrsta ćelavosti javljala kod muškaraca a ne kod žena vekovima je povezivana sa muškošću. Osim toga, stari Arabljani su znali da evnusi (uškopljenici, muškarci lišeni muškosti) nisu patili od ćelavosti. Primetilo se u blažoj formi da upotreba androgena izaziva povećan rizik od ćelavosti. Medjutim, nisu svi muškarci ćelavi. Ćelavost zavisi od osetljivosti glavice dlake na androgene, a ne od količine androgena. Nije tačno da osoba sa gustom kosom ima manju koncentraciju androgena.
Osnovni muški polni hormon jeste testosteron, koji formira testise, a u manjoj meri koru nadbubrežne žlezde pa čak i jajnike. U glavici dlake, testosteron se brzo prerađuje i njegova potrošnja je maksimalna u anagenskoj fazi, srednja u katagenskoj i neznatna u telogenskoj fazi.
Ćelavost kod žena
Veoma retko možemo susresti mušku ćelavost kod žena, a njena pojava obično predstavlja znak virilizacije ili poremećaja ravnoteže polnih hormona zbog, na primer, upotrebe muških hormona tokom lečenja fibroma ili drugih problema. Ćelavost kod žena, bez obzira što nije česta, nije neobična pojava; međutim, za razliku od muškaraca, može da bude rasprostranjena na svim zonama, pa čak i u predelu iznad ušiju.
Kod žena se ćelavost više povezuje sa hormonima tiroidne žlezde i hipofize, a u tom slučaju vlat kose je retka, tanka i suva, a koža glave je takođe ugrožena. Period kada kod žene najviše opada kosa jeste menopauza, kada dolazi do značajnog pada nivoa progesterona.
