[icegram campaigns=”19680″]
Dermatitis je nadražaj kože sa svrabom crvenilom i, veoma često, ljuštenjem kože. U većini slučajeva postoji komponenta alergije koja izaziva ljuštenje, promenu boje, perut i svrab na određenim delovima kože. U nekim slučajevima dermatitis je izazvan kontaktom sa metalom ili supstancama koje nadražuju; u tom slučaju prva mera lečenja biće, očigledno,izbeći kontakt sa supstancom koja nadražuje.
DIJETETSKO LEČENJE DERMATITISA
Dijetetsko lečenje veoma je bitno u lečenju ekcema. Uglavnom, preporučuje se ishrana bogata vitaminom A, E, i C, poput esencijalnih masnih kiselina, kao što je ulje od boražine (Borago officinalis) ili od noćurka (Oenthera biennis). Unos svežeg voća i hladno ceđenih biljnih ulja mogu da nam pomognu da se opskrbimo ovim vitaminima. Osim toga, trebalo bi izbegavati namirnice koje mogu da izazovu reakcije alergijskog tipa, kao što su plodovi mora na primer, jagode, čokolada, kikiriki ili kukuruz; isto tako i bezbroj prehrambenih aditiva.
SPOLJAŠNJE APLIKACIJE ZA AKUTNE EKCEME
Kod lečenja akutnih ekcema sa lučenjem koristi se sledeći princip: vlaga na vlagu. To je potpuno pogrešno; nikad ne daje rezultate upotreba praškova, pomada ili krema na ekceme tog tipa. Odgovara korišćenje vlažnih obloga sve dok ne nestane lučenje akutnih nadražaja. Tek tada se prelazi na upotrebu praškova ili pomada a samo na kraju, i krema. Nije toliko važna vrsta ekcema ili dermatitisa o kojem je reč. Kad god postoji izlučivanje ili akutna nadraženost, preporučuje se, na prvom mestu, vlažna gaza. Onda primećujemo kako,iznenađujuće brzo, nestaju i najsnažnije manifestacije. Neophodno je, međutim, pravilno pripremiti oblogu. Mora biti vazdušasta i sa dobrom transpiracijom; mogu da posluže lanene krpe i gaze, mada i bilo koja upijajuća tkanina može da odgovara.
Obloge moraju da se menjaju čim počnu da se suše i greju; obično na svakih deset, petnaest ili dvadeset minuta. Stavljaju se tri puta dnevno, ujutru, u podne i uveče, tokom dva sata po sesiji.
Između dva uzastopna obloga ekcem će se zaštititi sa drugim vlažnim oblogom i jednim poroznim uvijanjem. Nikada ne treba prekrivati obloge neprobojnim materijalima.Takvi materijali će se, svakako, postaviti ispod ugrožene zone, na primer ispod bolesne noge, da bi se izbegao kontakt tečnosti koja je u oblogu sa jastukom ili pidžamom.
Valja objasniti pažljivo pacijentu ne samo ovu dugačku seriju radnji nego takođe i karakter lečenja. Na kraju, uspeh lečenja zavisi od njegove pravilne primene.
U vreme pripreme vlažnih obloga, ističemo sledeće lekovite biljke za dermatitis i ekceme:
Hrastova kora (Ouercus robur)
Kora ovog drveta sadrži veliku količinu tanina, koji je odgovoran za njegovo lekovito dejstvo. Reč je, dakle, o sredstvu za skupljanje. Osim tanina (koža ga posebno toleriše), međutim, sadrži veoma malo supstanci. Hrastova kora je naš najbolji i nadražuje. Nije koristan samo za teže i lakše ekceme, nego i za upalu očiju, hemoroide i druge slične probleme. Njena priprema je jednostavna. Dovoljno je prokuvati jednu do dve kašičice isitnjene kore u pola litra vode tokom petnaest minuta a zatim procediti ili odliti skuvanu koru. Pošto se ohladi, koristiti je čistu; rastopiće se samo koncentrovani deo. Ovaj čaj može da se kuva; nije potrebno da ga pripremamo svaki put kada hoćemo da natopimo gazu. Na taj način može da se pripremi ujutru potrebna količina za čitav dan.
Uglavnom, lečenje traje samo nekoliko dana. U slučaju akutnog pogoršanja sa novim gnojenjem, odmah ponovo krenuti sa oblozima. Zona na koju se često stvaljaju oblozi jesu ekcemi na nogama, oko čira na bedrima. Ovaj čir, zahvaljujući primeni ovih obloga, obično se veoma brzo očisti olakšavajući na taj način upotrebu kreme. Takođe se često koristi i za početnu fazu ekcema u zoni podlaktica.
Crni slez
Koristi se njegovo lišće i cvetovi. Njegova glavna komponenta je lepljiv sok. Tečnost se priprema isto kao i hrastova kora, ali će trajanje držanja obloga biti kraće i veoma brzo može da pređe na energičniju terapiju.
Druge biljke protiv dermatitisa
Lekovito dejstvo veoma slično crnom slezu jeste patuljasti slez (Malva neglecta). Čaj od kamilice (Anthemis nobilis) se takođe koristi često za vlažne obloge. Njena protivzapaljenjska svojstva čine je veoma prikladnom, mada ponekad može blago da nadraži, kao što se dešava kod ispiranja očiju. Međutim ovaj čaj nije tako efikasan kao hrastova kora. Čaj od kamilice je najidealniji za čir na bedrima, kao i u lečenju rana i površinskog akutnog dermatitisa sa izlučivanjem. Kod subakutnih ekcema, čim počne lučenje zahvaljujući vlažnim oblozima, preći će se na mazanje. Krema od cink-oksida, sa mogućim dodatkom jednopostotnog ekstrakta kamilice je odlična. Preporučuje se dodavanje između jednog i pet posto ulja gospine trave (Hvpericum perforatum), naročito kod utrnulih i upornih rana.
SMOLA
Čim ekcem pređe u hroničnu suvu fazu, treba razmišljati o spoljašnjem lečenju sa različitim vrstama smola. Raspolažemo dugačkim nizom biljnih smola, koje su poznate kao smola drveta, od kojih ističemo one najvažnije:
Brezina smola
Svetle je boje, zelenkastosmeđe i osobenog mirisa; sadrži mešavinu lekovite supstance, kreozota i malih količina fenilske kiseline. Biljna smola je idealna za mnoge hronične ekceme.
Bukvina smola
Takođe je zovu i ulje od bukve (Fagus svlvatica), a dobija se sečenjem ovog drveta. Reč je o gustoj masi poput sirupa tamnosive boje nešto svetlijoj od smole crvene jele
Smola od kleke
Sivkasta masa po gustoći i sastavu slična prethodnoj. Količina fenola je takođe smanjena. Ima dezinfikujuće i blago dejstvo. Dermatolozi su joj naklonjeni zbog savršene tolerancije.
Sve ove vrste smola se koriste u veoma malim koncentracijama, od 0,2 ili 0,5 do 1% u suvoj materiji ili u cinkovim kremama. Ukoliko se dobro podnosi, može da se poveća od 5 do 10%, čak i više, da bi se na kraju završilo sa nanošenjem čiste smole. Njena upotreba zahteva mnogo pažnje da bi se pripremila odgovarajuća koncentracija; ali, ukoliko se postigne odgovarajuća proporcija, ovaj tretman je jedan od boljih metoda protiv hroničnih ekcema. Ukoliko se biljne smole protiv ekcema i dermatitisa koriste na duži period, treba biti maksimalno oprezan jer može da izazove oštećenje bubrega. Fenilcetonuria se ispoljava u mokraći i tamni u dodiru sa vazduhom. U produženim lečenjima ili prilikom nanošenja na veće površine kože, nikada ne bi trebalo da se zaborave češće analize mokraće, naročito belančevina i sedimentacija.
