Predak današnje šargarepe uzgajan je pre više od hiljadu godina u centralnoj Aziji i na Bliskom istoku. Ta šargarepa nije ličila na današnju jer joj je boja (korena) bila ljubičasta. U vreme stare Grčke, u Avganistanu se pojavila šargarepa žutog korena, koja se daljim uzgojem razvijala u prve oblike šargarepe kakvu danas poznajemo. Obe sorte su se pro rile Mediteranom i korišćene su medicinske svrhe kod starih Grka i Rimljana. Hipokrat ju je još 42 godine p.n.e. koristio u svojim receptima. Rimljani su, premakuva Apicijusa iz 4. veka pre Hrista, jeli u vodi obarenu šargarepu sa solju, rćetom i uljem, ili pripremljenu u ulju s kimom. Sve do renesanse, šargarepa nije bila posebno popularna verovatno zato što su prve sorte imale koren vrlo tvrde, vlaknaste strukture.
Evropljani većinom uzgajaju narandžastu sortu, dok je u južnoj Aziji i severnoj Africi popularnija ona ljubičastog korena. Zahvaljujući velikoj popularnosti, šargarepa je bila i prvo povrće koje je, početkom 19. veka, konzervisano.
Ovaj zlata vredan koren prihvatljive cene odlikuje se gotovo neznatnom energetskom vrednošću (100 g obezbeduje 41 kaloriju), ali i čitavim nizom blagotvornih sastojaka. Najpoznatiji od njih sigurno je antiokidans beta karoten, kojem šargarepa duguje svoju intenzivnu narandžastu boju. Beta karoten štiti od bolesti srca i karcinoma, a u ljudskom telu se transformiše u aktivan oblik vitamin A, koji je neophodan za dobar vid. Beta karoten je takode prijatelj kože, posebno one izložene štetnim sunčevim zracima.
Šargarepa je i odličan izvor vitamina K, vrlo dobar izvor vitamina C i kalijuma, a sadrži i znatne količine vitamina Bl, B6, nijacina, mangana, magnezijuma, molibdena i kalcijuma. Kao i većina povrća, i šargarepa obiluje vlaknima koja imaju važnu ulogu u redovnom pražnjenju creva, zbog čega se štetni toksini kraće zadržavaju u
organizmu i na taj način se smanjuje rizik od brojnih opasnih stanja. Uz to, ishrana bogata vlaknima može da bude od koristi u regulisanju telesne težine, jer vlakna doprinose osećaju sitosti. Hrana bogata vlaknima takodje zahteva više žvakanja, pa ne dozvoljava unošenje velikih količina hrane, a ti me i energije, za kratko vreme.
Vlakna koja sadrži šargarepa pomažu u smanjenju nivoa holesterola u krvi.Predstavlja prirodnu pomoć kod smetnji u varenju, sprečava i otklanja truljenje u crevima, neutrališe višak želudačne kiseline, uklanja gorušicu, crevne gliste, pomaže u mršavljenju. Koristi se i kod šećerne bolesti, uroloških tegoba, gihta i reume. Sok od šargarepe pomaže kod problema s disajnim organima, bronhitisa, gripa, upale pluća, grla i krajnika. Narendana šargarepa zaslađena medom pojačava koncentraciju, poboljšava pamćenje i otklanja umor.
Šargarepa u kuhinji
U kulinarstvu je šargarepa zaista svestrana namirnica. Odlično se slaže s drugim povrćem, dopunjava mesna jela, upotpunjava salate, a neizostavan je sastojak supa i variva. Može da se pripremi na bezbroj načina, a u slučaju napada gladi, najbolje je da je grickate sirovu. Biće ukusna ako se priprema na pari, kuva, dinsta ili peče. Kao sastavni deo zeleni koristi se u pripremi bistrih mesnih supa, bujona, sosova, variva i musaka. Za vrlo hranljivu krem čorbu, kuvanu šaragrepu možete da usitnite s korenastim povrćem ili krompirom u pire i da dodate začine i začinsko bilje po želji. Kuvanu bebi-šargarepu, ili običnu isečenu na manje komade, možete da glazirate u tiganju na malo maslaca i poslužite kao prilog posutu naseckanim pistaćima ili vlašcem. Isto tako možete da pripremite i poslužite šargarepu na brz, ali posebno aromatičan način, uz dodatak začina kao što su beli luk, ruzmarin, med i senf. Neka bude prilog uz vegetarijanska glavna jela. Kao prilog uz mesna jela možete da poslužite pire od kuvane šaragrepe i krompira s maslacem. Zbog slatkaste arome, šaragrepa nije nepoznata namirnica ni u pripremi poslastica. Najpoznatiji je kolač od šargarepe, a odlično se slaže i sa džemovima, voćem i orašastim plodovima. Sok od šargarepe je još jedan način na koji možete da uživate u ukusu i blagodetima ovog povrća.
