Privremeni prekid procesa varenja može imati različite uzroke. Ovaj poremećaj može se dogoditi neposredno nakon jela, ili čak do dva sata nakon obroka. Iz ovog razloga se preporučuje da se sačeka dva sata pre kupanja.
Prilikom procesa varenja, digestivni trakt zahteva ogromnu količinu krvi od organizma koja se upućuje direktno ka želucu, jetri i crevima da bi se snabdeli hranljivim supstancama. Pospanost do koje obično dolazi nakon jela posledica je toga što se potreba za povećanom količinom krvi za varenje odražava na smanjenje njenog protoka ka mozgu.
Ukoliko se iz nekog razloga protok krvi ka digestivnom traktu 
prekine ili se smanji u velikoj meri, može doći do zaustavljanja procesa varenja, usled čega sledi prilično jak bol u predelu stomaka, ponekad dolazi do gubitka svesti ili drugih manje više različitih simptoma, s tim da su uvek praćeni nelagodnim osećanjem. Ipak, veoma je važno napomenuti da privremeni prekid varenja veoma retko sam po sebi može dovesti do ozbiljnog narušavanja zdravlja, to jest, ne podrazumeva nikakav važan poremećaj vitalnih funkcija.
Medjutim, do ozbiljnog problema dolazi ukoliko se prekid varenja odigra u trenutku kada se osoba nalazi u vodi, a naročito ukoliko nogama ne može dodirnuti dno, jer posledica onesvešćivanja može biti davljenje.
Osim toga, intenzivan bol u želucu može nas podstaći da plivamo velikom brzinom, ne bismo li što brže stigli do obale, na šta se troši veća količina krvi i dolazi do pogoršanja stanja prouzrokovanog prekidom u varenju.
PREVENCIJA
Da bi se ovakvi poremećaji izbegli koliko je to moguće, treba imati na umu sledeće navedene činjenice:
Količina i kvalitet hrane
Ukoliko su nam obroci izuzetno obilni, a pri tom podrazumevaju namirnice koje se sporo vare (meso, riba, masti, mahunarke), treba obavezno sačekati dva sata pre nego što udemo u vodu. Ukoliko količina hrane koju smo uneli nije obilna, dovoljno je sačekati jedan sat.
Ako je obrok podrazumevao jednu ili dve voćke, a nikada ranije nije došlo do problema sa prekidom varenja, čekanje nije neophodno. Treba imati na umu da što je obrok obilniji, toliko će duže trajati i vreme odmora, jer u slučaju da se počnu javljati prvi znaci, neophodno je primiriti se.
Temperatura ambijenta i hladnoća vode
Velike varijacije temperature u visini abdomena mogu dovesti do prekida procesa varenja, zbog čega u veoma toplim danima treba izbegavati kupanje nakon obroka, i to ukoliko je znojenje pojačano ili je voda preterano hladna, bez obzira koliko je lagan obrok bio. Skok u hladnu vodu bazena može dovesti do prekida varenja usled velike temperaturne razlike, koja će biti mnogo veća ukoliko smo oznojeni i zagrejani. Uvek se savetuje postepeni ulazak u vodu.
Dubina vode i fizički napor. Ukoliko je voda prilično duboka, rizik od davljenja je mnogo veći nego kada se dno može dopipnuti stopalima. S druge strane, nije preporučljivo plivanje odmah nakon obroka.
Delikatnost procesa varenja
Kod osobe koja je ranije patila od bolova u stomaku ili otežanog varenja, to jest veoma nervoznog karaktera zbog preteranog rada neurovegetativnog sistema, ima mnogo više izgleda da će se javiti problem prekida varenja, tako da je neophodno preduzeti dodatne mere opreza.
Opšti saveti za zaštitu želuca
Jesti često, četiri puta dnevno u tačno određeno vreme.
Jesti malo pomalo, žvaćući temeljno i izbegavajući veoma hladnu ili veoma toplu hranu.
Ne pušiti niti piti kafu ili alkohol, jer su oni jaki stimulansi lučenja želudačnih sokova. Naročito su štetni ukoliko se unose na prazan stomak.
Odmoriti se nakratko pre i posle obroka. Treba imati na umu da brige i neprijatnosti takode mogu dovesti do poremećaja digestivnog aparata i pojavljivanja čira na želucu.
Izbegavati preobilne obroke i sve one namirnice koje nam ne prijaju.
Redovno odlaziti na preglede kod zubara, jer su zdravi zubi ključ za pravilno varenje.
Obezbediti miran počinak tokom noći; kratko spavanje takođe može dovesti do gastritisa.
