Aspartam je niskokalorijski zaslađivač koji se koristi za zaslađivanje različitih vrsta hrane i pića sa smanjenom količinom kalorija.
Sastoji se od dve amino kiseline, aspartamske kiseline i fenilalanina.Aspartamska kiselina i fenilalanin se u prirodi nalaze u mesu, žitaricama, mlečnim proizvodima.
Metil estri se takođe nalaze u mnogim vrstama hrane poput voća i povrća i njihovih sokova.Aspartam je oko 200 puta slađi od šećera. On pojačava i „produžava” ukus.
Aspartam se nalazi u oko 6000 proizvoda širom sveta, uključujući gazirana bezalkoholna pića, sokove ,, žvakaće gume, bombone, želatine, razne vrste slatkiša, jogurt, kao i u tabletama za ublažavanje kašlja koje nemaju šećer.
Zasladjivač aspartam je 1965. otkrio Džejms M. Slater, hemičar koji je radio za G.D. Searle & Company. Slater je sintetizovao aspartam tragajući za lekom protiv čira na želucu.
Nakon prvih testova bezbednosti, sledila je rasprava o tome da li su ta istraživanja ukazala da aspartam može da
uzrokuje rak kod miševa. Rezultat rasprave: FDA nije dala dozvolu za korišćenje ovog aditiva u SAD. FDA je 1980. sazvao Javni bord istražitelja (PBOI) koji se sastojao od nezavisnih savetnika, da ispita vezu između aspartama i raka mozga. PBOI je zaključio da aspartam ne oštećuje mozak, ali nije dao ni preporuku za njegovo korišćenje u
ljudskoj ishrani. Godinu dana kasnije, FDA ipak odobrava aspartam za upotrebu u suvim namirnicama, 1983. za upotrebu u gaziranim pićima, a 1993. i u drugim pićima, pekarskim proizvodima, slatkišima. FDA je 1996. skinula sva ograničenja za korišćenje aspartama, davši dozvolu da može da se koristi u svim vrstama hrane.
Tokom osamdesetih, nekoliko zemalja članica EU su dale dozvolu za korišćenje aspartama, a od 1994. ovaj aditiv, koji ima oznaku E 951, široko je prihvaćen u zemljama EU.
Aspartam ima dozvolu FDA (Američke agencije za hranu i lekove) kao zaslađivač i agens koji poboljšava ukus, koji može da zameni šećer u ishrani.Takodje, aspartam se preporučuje i gojaznim osobama, zato što ima malo kalorija.
Postoje istraživanja koja pokazuju da aspartam, čak i u količinama koje mnogo puta nadmašuju one koje ljudi uobičajeno unose u organizam, ne utiče negativno na zdravlje. Ipak, tokom godina, neki potrošači su prijavili simptome, za koje se veruje da su u vezi sa aspartamom. FDA je istražila ove slučajeve i zaključila da ,,ne postoje razumni dokazi o mogućoj šteti po zdravlje”, kao i da ,,ne postoji jedinstvena šema simptoma koja bi svedočila o tome da ih je izazvao aspartam”.
Istraživanje Djuk univerziteta, bavilo se ljudima koji su bili ubeđeni da je aspartam uzrok njihovih glavobolja. Zaključak: aspartam nije bio uzrok njihove migrene.
Aspartam je testiran više od tri decenije, u više od 200 istraživanja. Rezultat je bio isti: aspartam je bezbedan.
Stručnjaci koji smatraju da je aspartam neškodljiv, objašnjavaju da se on tokom varenja razlaže na tri sastojka (aspartamsku kiselinu, fenilalanin i metanol) koji prelaze u krvotok i koriste se u procesima u organizmu. Nijedan od ovih sastojaka se ne akumulira u organizmu, a njih, pojedinačno posmatrano, u aspartamu ima manje nego u drugim vrstama hrane.Prihvaujivi dnevni unos aspartama je, inače, 50 mg po kilogramu težine dnevno. Na primer, osoba teška 70kg može da popije 20 limenki aspartamom zasladenog pića.
Koliko je Aspartam opasan po protivnicima ovog zaslađivača
Protivnici upotrebe aspartama spore se sa glavnim tvrdnjama proizvodača aspartama koje kažu da se tri njegove glavne komponente nalaze u prirodi, u hrani, i da su zato sigurne. Ovo bi bilo kao da se kaže da je ugljen monoksid bezbedan jer se sastoji od ugljenika i kiseonika, sastojaka koje sadrži i ugljen dioksid, kažu protivnici. Metanol kojeg ima 10% u aspartamu je visokotoksičan (minimalna letalna doza za odrasle je 2 kašičice). Tačno je da njega ima u voću i povrću, npr. paradajzu, ali metanol se u voću i povrću nikada ne nalazi bez etanola i pektina (koji u ovom slučaju deluju kao protivotrov).Etanol i pektin sprečavaju metanol da se metaboliše u formaldehid i forminsku kiselinu, obe smrtonosne za ljude. Aspartam ne sadrži ni etanol ni pektin.
Fenilalanin i aspartamska kiseUna, druga dva sastojka, su amino kiseline koje se nalaze u prirodi, ali uvek kao deo dugog lanca mnogih razhčitih amino kiselina sa kojima formiraju složene molekule proteina za koje je ljudima potrebno 12 sati da ih razlože i asimiluju. Kada se konzumiraju same za sebe, ove dve amino kiseline brzo prodiru u mozak i centralni nervni sistem u nenormalno visokim koncentracijama, preterano stimulišući ćelije mozga, dovodeći do mnogih zdravstvenih problema.
Postoje studije koje su preporučile da treba dalje tragati za mogućom vezom između aspartama i negativnih efekata po zdravlje, kao što su glavobolje, tumor mozga, oštećenja mozga, limofm.
Američke vazduhoplovne snage su 1992. upozorile pilote da ne piju dijet napitke koji sadrže aspartam, pre leta.
Osobe koje konzumiraju aspartam su izložene značajnoj količini formaldehida koji se akumulira u organizmu, pokazalo je nezavisno naučno istraživanje.
Istraživanja koja sponzorišu proizvodači aspartama su kreirana tako da izbegnu mogućnost pronalaženja pogubnih efekata. Nasuprot tome, skoro sva nezavisna istraživanja aspartama na ljudima i životinjama su otkrila da on uzrokuje probleme.
Istraživanja na ljudima i klinički izveštaji objavljeni u medicinskoj literaturi, dovode u vezu aspartam sa pojavom fibromialgije, napada panike, manije, tumora mozga, migrena/glavobolja, vrtoglavice, simptoma koji su u vezi sa depresijom, gubitkom pamćenja, koprivnjačom, nepravilnim otkucajima srca i brojnim drugim simptomima.
Centar za istraživanje raka Evropske fondacije za onkologiju i istraživanja životne sredine iz Bolonje, objavio je u julu 2005. rezultate dugotrajnog istraživanja koje je procenjivalo potencijalni kancerogeni efekat aspartama. Istraživanje je pokazalo da ovaj veštački zaslađivač ,,podstiče povećanje broja slučajeva limfoma i leukemije kod ženki miševa”.
Švedski naučnici su istraživali različite moguće uzroke tumora mozga (mobilni telefoni i aspartam su bili neki od mogućih uzročnika) i otkrili vezu između korišćenja dijetnih napitaka i odredenih tipova velikih tumora mozga kod sredovečne i starije populacije.
Aspartat je neurotransmiter. Neurotransmiteri su hemikalije koje omogućavaju komunikaciju izmedu neurona. Neurotransmiteri mogu da podstaknu ili spreče ovu komunikaciju.
Prevelika količina aspartata u mozgu negativno delu-je na neurone onemogućavajući njihovu komunikaciju.
