Opštepoznato je da su za održanje života na Zemlji zaslužne biljke, jer se u procesu fotosinteze, pomoću hlorofila, sunčeve energije i vode, ugljendioksid iz vazduha pretvara u kiseonik. Do nedavno se, međutim, nije znalo da hlorofil, ta naučnicima stotinu godina poznata materija, krije i jednu fascinantnu tajnu. Njegova hemijska gradja neverovatno je slična molekulima hemoglobina, esencijalnog pigmenta ljudske krvi. Zbog toga je ova svojevrsna “biljna krv” dobila i sasvim novu ulogu u lečenju ljudi.
Hemoglobin je, naime, sastavljen iz mreže atoma ugljenika, vodonika, kiseonika i azota, grupisanih oko centralnog atoma gvozda, dok se kod hlorofila u središtu nalazi atom magnezijuma.
Posle serije naučnih istraživanja došlo se do zaključka da hlorofil u ishrani može uspešno da se primenjuje u prevenciji i lečenju mnogih genetskih oštećenja, kancerogenih oboljenja, kao i svih bolesti krvi i krvnih sudova. Sve zelene biljke sadrže bar jedan tip ovog dragocenog pigmenta, koji je označen kao hlorofil A, dok biljke koje su se kroz istoriju razvile nešto kasnije, sadrže i tzv. hlorofil B.
LEKOVITA SVOJSTVA HLOROFILA
prevencija genetskih i kancerogenih oboljenja
pomaže kod bolesti jetre
zaustavlja bakterijske i virusne infekcije
poboljšava krvnu sliku
poboljšava rad srca
pozitivno utiče na krvni pritisak
jača imunitet organizma
ubrzava metabolizam
pomaže kod astme i bronhitisa
ublažava probleme dijabetičara
ubrzava izbacivanje toksina.
MedJu povrćem hlorofilom je najbogatiji spanać, koji je pravi “zeleni šampion”. Radi boljeg iskorišćenja, najbolja je kratka termička obrada, jer produženo kuvanje dovodi do znatnog gubitka hlorofila. Kada boja kuvanog povrća prede iz lepe zelene u tamniju maslInastu, znači da je došlo do razlaganja hlorofila na manje aktivne i korisne metabolite. Za ovaj proces dovoljno je samo par minuta barenja u ključaloj vodi, a već posle 20 minuta kuvanja gubi se čak 2/3 hlorofila.
PRIRODNI IZVORI HLOROFILA
Hlorofilom su najbogatiji: spanać, blitva, kopriva, brokoli, prokelj, kelj, kupus, zelena paprika, zelena maslina, zelena salata, praziluk, grašak, morske alge…
RECEPTI ZA ISHRANU BOGATU HLOROFILOM
Salata od spanaća
500 g spanaća
80 g mladog luka
3 kašičice limunovog soka
4 kašike maslinovog ulja
so i biber
Spanać oprati, osušiti, naseckati i posoliti, a posle nekoliko minuta ocedititi višak vode i dodati narezan mladi luk, limunov sok, maslinovo ulje, so i biber. Ova salata pomaže kod smetnji u varenju.
Sok od koprive
sveŽi i mladi listovi koprive samelju se u mašini za meso, sok se procedi kroz gazu, zasladi medom, sipa u staklenu flašu i čuva najviše 3 dana.
Ovaj sok jača odbrambene moći organizma, naročito posle hemoterapije, pomaže rahitičnoj deci, dobar je za ispiranje usta i grla, a može da se stavlja na rane i opekotine.
Brokoli i beli luk
400 g brokolija
3 čena belogluka
50 ml ulja
1 kašičica đumbira u prahu
2 kašičice brašna
100 ml vode ,so
Brokoli naseći na manje cvetove i blanširati u vreloj vodi u koju su dodate 2 kašike ulja. Zatim kratko propržiti na vrelom ulju i posoliti. Pomešati vodu, brašno i đumbir, dodati brokoli i sve zajedno kratko prokuvati, a na kraju staviti iseckani beli luk.
Šarena salata
450 g raznih vrsta zelene salate
150 g luka vlaŠca
200 g šampinjona
sok od pola limuna
malo peršuna i bosiljka
Za preliv:
4 kašičice
sirćeta
2 kašičice senfa
100 ml ulja
so i biber
Sve salate naseći na rezance, dodati sitno iseckan vlasac i šampinjone, limunov sok, peršun i bosiljak. Izmešati satojke za preliv i posuti salatu.
