Za orahe koji su često upotrebljavana namirnica u prazničnoj kuhinji malo je poznato da se nazivaju i biljno meso, jer su bogati belančevinama, isto koliko i meso. Pored toga, hranljiva vrednost oraha je mnogo veća od hranljive vrednosti mesa, jer meso sadrži 60 do 80 odsto vode, a osušeni orasi, samo 4,8 odsto, masti oko 63 odsto i 7-13 odsto ugljenih hidrata. Od vitamina sadrži najviše vitamin C, oko 15mg/100g.
Nasuprot belančevinama mesa, belančevine oraha ne sadrže purinske materije, koje u metabolizmu stvaraju mokraćnu kiselinu, odgovornu za nastajanje reumatskih oboljenja i gihta.
Pored belančevina, orasi obiluju mastima koje obezbeđuju kaloričnu vrednost od gotovo 3.000 kJ. Ove masti se 
dobrim delom sastoje iz nezasićenih masnih kiselina i bogate su esencijalnim masnim kiselinama. Alfa-linoleinska kiselina se smatra glavnim zaštitnim sredstvom protiv kardiovaskularnih oboljenja. Orah je i sirovina za dobijanje orahovog ulja, koje po kvaliltetu ne zaostaje za maslinovim uljem.Zbog intenzivnog ukusa, najčešće se koristi u prelivima za salate i kao začin. Rado se ovo ulje upotrebljava i za izradu kozmetičkih preparata.
Jezgra oraha bogata je zaštitnim materijama, vitaminima i mineralima. Orasi sadrže folnu kiselinu (vitamin B9) koja zajedno sa vitaminom B12 umanjuje rizik od srčanih bolesti.E vitamin je moćan antioksidans koji sprečava kiseonik da razara nezasićene masne kiseline.Od mineralnih materija, orasi sadrže kalcijum, gvožđe, cink, bakar, a najviše kalijuma – oko 570 mg%, zatim fosfora – oko 400 mg% i gvožđa oko 2 mg%.
Bakar je mineral bitan za pravilan rad imunog sistema. U 100 g oraha ima više od 1 mg bakra, što predstavlja dnevnu potrebu za žene.
Često se o orahu govori kao o hrani za mozak, ne samo zbog izgleda njegovog jezgra koje podseća na koru mozga već i zbog visokog sadržaja omega-3 masnih kiselina bitnih za rad mozga.
Prema najnovijim istraživanjima, potvrđeno je da osobe koje jedu orah najmanje četri puta nedeljno, manje umiru od srčanih bolesti od osoba Koje ih ne troše redovno. Oni koji uzimaju orahe kao dodatak ishrani, mogu umanjiti holesterol za 16,4 odsto. Ovo dejstvo pripisuje se nezasićenim masnoćama koje pomažu da se krv održi razređenom, sprečavaju stvaranje ugrušaka i začepljenja, opuštaju krvne sudove i snižavaju krvni pritisak.
Protiv nadimanja i radi lakšeg mokrenja pomaže pržena i u prah istucana orahova jezgra. Uzima se 2-3 puta dnevno, na vrh noža sa malo vina. Prženje delimično uništava vitamine E i B1.
Mladi orasi stavljeni u med odlično su sredstvo za jačanje organizma. Sveže (zelene) ih nikako ne treba jesti jer sadrže cijanid. U narodnoj medicini jezgra oraha se koristi protiv proliva i crevnih parazita.
Ma koliko da su zdravi, orahe treba jesti pažljivo, savetuju stručnjaci. Zbog visoke kalorijske vrednosti, lako se možete ugojiti. Dovoljno je nekoliko oraha dnevno, kao zamena za druge izvore kalorija i masti. Ako imate povećane vrednosti holesterola i triglicerida ili patite od oboljenja žuči, takođe nemojte preko mere grickati orahe. Tamo gde je u dijetoterapijama smanjen unos fosfora, kalcijuma i kalijuma, zbog velikog sadržaja ovih minerala, orah se isključuje iz ishrane.
Orah, kako savetuju nutricionisti, trebalo bi češće jesti kao dodatak salatama od voća ili povrća sa žitaricama, umesto kao sastojak poslastica koje obiluju dodatnim masnoćama i kalorijama.
Ukoliko nisu pravilno čuvani, zbog visokog sadržaja ulja, orasi mogu brzo da užegnu. Očišćeni, mogu se održati dva-tri meseca, a u zamrzivaču do godinu dana.
Orahov list – antiseptik
Orahov list značajan je kao antiseptik, sredstvo za lečenje infekcija i upala kože i sluzokože. Napitak od orahovog lista se pije kod upala sluznice organa za varenje i kod proliva.I ljuske (klapina) imaju sličan sastav i lekovitu vrednost. Po nekima su ljuske bolje od lišća. Suve ljuske se gotovo i ne upotrebljavaju. Od svežih ljuski prave se boje za kosu, a list za bojenje vunene o deće..
Orasi za vegetarijance
Za vegetarijance, orasi su izvor mnogih hranljivih materija kojih ima i u namirnicama životinjskog porekla. Tu spadaju gotovo svi vitamini B-kompleksa, fosfor, gvožđe, bakar, kalijum i veoma važne belančevine. Istina, ove belančevine ne sadrže sve aminokiseline koje su potrebne organizmu, ali se to može nadoknaditi korišćenjem žitarica i mahunarki, pre svega soje i sočiva.
