Želja za što zdravijim i dužim životom prati svakog čoveka, bez obzira na pol i etničku pripadnost. I upravo zato su stvorene različite predrasude o pojedinim namirnicama i njihovom pripremanju za ishranu. Američko udruženje lekara istraživanjem tih predrasuda koje nisu specijalitet ni jednog naroda, nego se šire iz zemlje u zemlju, pokušalo je da izrekne istinu o njima.
Da li ostrige, sirova jaja, posno meso i maslinke povećavaju polnu moć? Ne! Jer, ova hrana, kao i svaka druga, doprinosi održavanju fizičke kondicije i zdravlja uopšte, ali nema specijalna svojstva koja povećavaju polnu moć.
ZABLUDA:bela jaja su hranljivija nego žućkasta, siva ili mrka, a živa su hranljivija nego kuvana…
ISTINA: hranljiva vrednost jajeta ne zavisi od boje ljuske. Boju jaja određuje vrsta, odnosno sorta kokoške.
ZABLUDA: jogurt i pivski kvasac neophodni su u svakoj dobroj ishrani…
ISTINA: jogurt i druga prevrela mleka su dobra hrana, ali oni nemaju nekakva tajanstvena svojstva za zdravije koja im se pripisuju. Pivski kvasac je izvrstan izvor belančevina visoke biološke vrednosti i vitamina B kompleksa. Međutim, oni koji jedu svakog dana jaja, meso i hleb, nemaju potrebe da svoju ishranu opterećuju i kvascem.
ZABLUDA: margarin je teži za varenje i daje manje kalorija nego buter…
ISTINA: istraživanja su pokazala da organizam podjednako dobro vari i koristi te masnoće. A kalorična vrednost je ista i buteru i u margarinu.
ZABLUDA: vino stvara krv…
ISTINA: ne postoji nijedna hrana koja neposredno stvara krv.
ZABLUDA: stalna upotreba margarina tesno utiče na seksualne polne karakteristike rast kose i boju glasa…
ISTINA: sekundarne polne karakteristike određuju uglavnom lučenje endokrinih žlezda koje stvaraju odgovarajuće hormone. Nije uopšte dokazano da margarin ima neku supstancu koja štetno utiče na stvaranje hormona.
ZABLUDA: ledena voda, ako se mnogo i naglo pije, prouzrokuje srčana oboljenja…
ISTINA: pijenje ledene vode ne izaziva srčana oboljenja. Neke osobe koje boluju od srca na sklerotičnoj osnovi mogu osetiti bol u grudima od raznih stimulansa, pa između ostalog, i od ledene vode.
ZABLUDA: sokovi od povrća imaju specijalnu vrednost za zdravlje…
ISTINA: sami proizvođači stvaraju famu da sokovi imaju specijalnu vrednost za zdravlje. Nijedno voće ili povrće, ili njihovi sokovi, nema neko posebno svojstvo za lečenje bilo koje bolesti.
ZABLUDA: sokovi od povrća su hranljiviji nego samo povrće…
ISTINA: hranljive vrednosti sokova od povrća i samog povrća približno su iste. Samo što količina i svežina povrća ima važnu ulogu u ishrani. U soku nema celuloznih vlakana.
ZABLUDA:sva voća i povrća treba jesti sirovo…
ISTINA: poreklo ove ideje verovatno leži u teoriji da hranu treba jesti u njenom prirodnom stanju. Međutim, povrće se kuva iz dva razloga: radi omekšavanja celuloze, da bi se mogla lakše svariti, a u nekim slučajevima radi samog ukusa koji se inače ne bi mogao prihvatiti. Ali suviše dugo kuvanje može da bude uzrok velikog gubitka minerala i vitamina. Istraživanja su pokazala da način kuvanja ima uticaja na vrednost jela.
ZABLUDA: konzervisano povrće je manje hranljivo nego sveže ili kuvano…
ISTINA: ne bi se mogla usvojiti ova tvrdnja. Hranljiva vrednost i konzervisanog i sveže kuvanog povrća zavisi od hranljivosti samog povrća i od načina kako se ono spravlja.
ZABLUDA: neki mladići i devojke koji su pred ispitom na fakultetu, pitaju da li uzimanje veće količine zdravije hrane podstiče mentalnu aktivnost, jer “to su čuli”…
ISTINA: neke specijalne količine hrane nisu potrebne za mentalnu aktivnost. Tri obeda ravnomerno raspoređena najviše će doprineti radnoj produktivnosti.
TREBA DA ZNATE I OVO
Neće vam biti na odmet da saznate nekoliko opštih pravila savremene medicine koje kao savete daju i sva svetska udruženja za ishranu.
Između poslednjeg obroka i sna treba da prođu tri do četiri sata.
Tečnost i voće piti i jesti 20 minuta pre i sat do dva posle obroka.
Jedan dnevni obrok dopuniti mlevenim semenkama od bundeve, lana i susama, i to po dve kašike po porciji.
Prvi jutarnji obrok ne treba da bude kafa, indijski ili ruski čaj, alkohol, a ni cigareti nije tada vreme, ova podsticajna sredstva ometaju varenje.
Glavni obrok ne treba da bude tri sata pre i pola sata posle veće fizičke aktivnosti.
Za vreme jela treba biti opušten, ne jesti na brzinu, nego polako i dobro sažvakati hranu.
Sve ovo važi i za zdrave ljude, a za bolesne je imperativ!
Na kraju i jedno ne suviše kruto i strogo, ali ipak pažnje vredno obaveštenje. Svi lekari,slažu se u mišljenju da je najzdravija hrana ona koja potiče sa tla na kojem se živi, koja se spravlja od namirnica sa domaćeg zemljišta. To nikako ne znači da je ona druga, uvezena bilo odakle, štetna, ali pirodno je da se organizam najbolje “slaže” sa onim što mu je srodno, zajedničko po korenu, po nastanku, uzgajanju, sazrevanju.
I još jedna važna napomena: hranu, koliko god brižljivo odabranu, ne treba shvatiti kao lek protiv bilo koje bolesti, nego samo kao potporu i dopunu, kao pomoćno sredstvo lečenja.
