Svaki med ima posebna svojstva koja blagotvorno utiču na pojedina oboljenja. Samim tim što predstavlja lek, i to prirodni, njegovo korišćenje ima određena pravila.Kako odabrati pravu vrstu meda…
Med treba davati deci od navršene prve godine života. Početi sa bagremovim medom. To im obezbeduje zdravlje i vitalnost, bolji rast i napredak,otpornost na infekcije Ovaj pčelinji produkt podjednako je bitan i za srednjoškolsku omladinu i studente, jer krepi organizam, popravlja koncentraciju i pamćenje.
Savetuje se fizičkim i radnicima, povećava izdržljivost, reguliše rad srca i krvotoka. Sportistima uvećava mišićnu masu i omogućava vrhunske rezultate. Veoma je bitno da ga koriste oni u trećoj životnoj dobi, jer pojačava razmenu materija u srcu, mozgu i jetri.
Bagremov med
Bagremov med se preporučuje deci posle navršene prve godine. Oprezno se uvodi deci čiji roditelji imaju u anamnezi neke alergijske manifestacije. Dnevno se savetuje gram na kilogram telesne težine, podeljeno u 2-3 doze. U ishranu se uvodi postepeno sa četvrtinom kašičice, ili se dodaje voćnom soku ili čaju. Sledećih nekoliko dana dete se prati i ukoliko izostanu znaci nepodnošenja, nastavlja se sa davanjem. Svakog dana se povećava doza da bi za dve nedelje prešli na punu dozu.
Preporučuje se za lečenje stomačno crevnih oboljenja, oboljenja jetre, bubrežnih oboljenja od šećerne bolesti. Dobro je sredstvo za uspavljivanje.
Med od deteline
Med od deteline ima sladak ukus, sporo kristališe, jer sadrži više fruktoze, pa se preporučuje obolelim od šećerne bolesti i od stomačno crevnih oboljenja.
Livadski med
Livadski med se dobija od nektara livadskog cveća (zdravac, detelina, majčina dušica, ljubičica, hoću-neću trava). Boja varira od svetio žute do tamno žute, ima prijatnu aromu cveća. Bogat je mineralnim materijama, enzimima, organskim kiselinama. Može da se koristi u terapijske i za prevenciju. Poseduje jako antimikrobno i antigljivično dejstvo. Pomaže kod stomačno-crevnih, bubrežnih, plućnih, ginekoloških oboljenja, bolesti srca i krvnih sudova.
Med od bora
Med od bora je bogat smolastim materijama, eteričnim uljima, mineralnim materijama, vitaminima, B, C, K, A. Ima izraženo antimikrobno dejstvo i antimikotično (protiv gljivica). Posebno je efikasan kod infekcija organa za disanje, bronhitisa, upala sinusa, upala grla i sluzokože nosa, stomačno crevnih i bubrežnih oboljenja.
Planinski med
Planinski med dobija se od nektara cvetajućih trava i žbunja, (vranilova trava, majčina dušica, mrtva kopriva i đurđevak). Ima žutu boju i prirodnu aromu. Poseduje visoka antimikrobna svojstva. Jača organizam, aktivira imune snage, pomaže „napadnutim” disajnim putevima, savetuje se kod stomačno crevnih i ginekoloških oboljenja.
Med od lipe
Med od lipe je veoma kvalitetan, zlatno žute boje. Poseduje antimikrobno i antimikotično svojstvo. Preporučuje se kod infekcija disajnih puteva, deluje ekspektorantno (podstiče iskašljavanje), protivupalno, kardiotonično (pozitivno deluje na srce). Dok traje respiratorna infekcija, bolesnik mora da leži u krevetu, jer lipov med izaziva preznojavanje.
Napomena
Antioksidativno dejstvo imaju sve vrste meda, ali najviše
med od heljde i suncokreta, a zatim i tamne vrste livadskog meda. Dokazano je da med smanjuje nivo holesterola i triglicerida za sedam odsto, a povećava nivo korisnog HDL holesterola za dva procenta.
Za koje bolesti je dobar med
Kod gastritisa sa povećanim lučenjem želudačne kiseline med se uzima dva sata posle jela rastvoren u čaši mlake vode. Ako je gastritis sa smanjenim lučenjem hlorovodonične kiseline, med sa koristi 15 minuta pre jela rastvoren u čaši hladne vode. Savetuje se bagremov, med od nane, livadski, poljski.
-Kod upale debelog creva uzima se l-2g meda na kilogram telesne težine rastvorenog u 100 ml mineralne vode pre obroka, tri puta dnevno. Najbolji je med od nane, kestena, lavande.
– Med deluje kao probiotik, stimuliše,bakterije organa za varenje, povećava broj mlečnih bakterija
(Lactobacilus acidofilus, Lactoba-cilus plantarum, Bifidus bakterija).
– U slučaju anemija koriste se tamne sorte meda (tamna boja za bleda lica), livadski, poljski, šumski. Najbolji rezultati lečenja se dobijaju korišćenjem šumskog meda, koji sadrži 13 puta više mineralnih materija nego cvetne vrste. Terapijske doze zavise od uzrasta, težine anemije i kreće se od l-2g na kg telesne težine. Med se rastvara u vodi i uzima na prazan želudac sa nekoliko kapi limuna. Terapija traje od 3-6 meseci dok se ne popune depoi gvožđa.
– Med jača umorno srce. Najdelotvorniji su med od lavande, nane, bagremov, livadski, poljski rastvoreni u čaši mlake vode pola sata pre jela.
KAKO PREPOZNATI PRAVI MED
Treba razlikovati pravi i nektarski od falsifikovanog meda. Prvi grade pčele od nektara, a drugi grade pčele i „pčelari” od šećera. Prirodni (nektarski) med se prepoznaje na više načina. Jedan od njih se sastoji u tome što pravi med kad se sipa pravi neprekidnu nit sve dok poslednja kap ne iscuri što falsifikovani med nema.
Kako se pravilno jede med
Med se uzima drvenom ili plastičnom kašikom i rastvara u čaši mlake vode, pola sata pre jela. Nikako se ne preporučuje da se mproguta, a zatim popije voda. Jer, med ima veliku specifičnu težinu, pa kada padne na dno želuca, zbog higroskopne osobine, oduzima vodu sluzokoži i oštećuje je. Takvim načinom uzimanja od prisutnih šećera dobijaju se kalorije i ništa više. Ne valja takode stavljati med u vrelo mleko ili čaj jer se tako gube antimikrobna svojstva meda.
