Nefritis je upala bubrega koju najčešće izazivaju bakterije iz porodica stafilokoka i streptokoka.
Kod nekih pacijenata, stanje se komplikuje tako što, usled upale, odbrambeni mehanizam organizma počinje da radi na stvaranju antitela na sopstveno tkivo i tako oštećuje glomerule – delove bubrega odgovorne za filtriranje krvi. Ovakav tip nefritisa naziva se glomerulonefritis i potencijalno je veoma rizičan. Bubrezi zahvaćeni glomerulonefritisom počinju da, pored štetnih materija, produkata metabolitičkih” procesa, u mokraću propuštaju i aminokiseline i proteine iz krvi, a neretko ovaj problem ostaje čak i posle izlečenja upale bubrega. Posledično, uklanjanje proteina iz krvi dovodi do zadržavanja vode u telu, a pošto se tako gube i proteini – antikoagulanti, rizik od pojave tromba u krvi kod obolelih od glomerulonefritisa raste. Nefritis može nastati i kao po-sledica nekog drugog upalnog procesa, često posle vaskulitisa – upale krvnih sudova – zatim upale pluća, infekcija kao što su male boginje ili zauške, ali čak i na prvi pogled bezazlena upala grla može dovesti do nastanka ovog stanja, kada se bakterije iz grla “spuste” na bubrege.
Simptomi upale bubrega
Upalu bubrega nije uvek lako primetiti, a poseban problem je što gotovo polovina pacijenata godinama pate od blažih oblika ovog oboljenja, a da toga uopšte nisu svesni. Ipak, postoje simptomi koji pouzdano ukazuju na njegovu prisustvo.
Pojava nefritisa odlikuje se time što sadržaj proteina u krvi opada, pa dolazi do zadržavanja vode u organizmu. Pacijenti pate od otoka, stoje posebno izraženo u predelu lica, smanjuje se količina mokraće koju izlučuju, urin poprima tamnu boju i dolazi do visokog krvnog pritiska. Bolesnik se žali na bolove u krstima, u predelu bubrega, temperatura mu je povišena i oseća se loše. Svi ovi simptomi, međutim, karakteristični su i za mnoga druga oboljenja, tako da precizno dija-gnostikovanje nefritisa zahteva pregled stručnjaka i laboratorijsku analizu urina. Laboratorijskom analizom utvrđuje se prisustvo ne samo proteina u urinu, već i ćelija bubrega i štetnih produkata metabolizma koje bi zdravi bubrezi zadržali.
A pored specifičnih, postoje i opšti simptomi nefritisa, nastali zadržavanjem štetnih materija u organizmu, kao što su umor, iscrpljenost, glavobolja i vrtoglavica. Slučajevi dugotrajnog nelečenog nefritisa odlikuju se i hroničnom iscrpljenošću, mučninom, povraćanjem, pojavom svraba na koži, gubitkom daha i poremećajima vida. Ukoliko se ne leci, na “duže staze” nefritis može da dovede i do otkazivanja rada bubrega, ovo stanje postaje opasno po život.
Procenat izlečenja razlikuje se u zavisnosti od starosne grupe pacijenata – kod odraslih do potpunog izlečenja dolazi u 60% slučajeva, dok je kod mlađih od 18 godina ovaj procenat znatno veći i iznosi 90%. Potpuno izlečenje podrazumeva da se bolest nije vratila, jer treba imati u vidu da je nefritis stanje koje, čak i posle uspešnog lečenja, ima tendenciju povratka.
Lečenje upale bubrega
Lečenje ovog oboljenja zavisi od tipa i stepena razvijenosti. Glavni ciljevi terapije u svakom slučaju su identični – povlačenje infekcije, smanjenje štete nastale na bubrezima i pomoć telu da pravilno “radi”, sve dok bubrezi ne uspostave normalnu metaboličku funkciju. Terapija podrazumeva primenu antibiotika, kako bi se eliminisali bakteriološki izazivači upale. Vrstu antibakterijske terapije određuje lekar specijalista, ali pravilo je i da se u slučaju lakše upale oni uzimaju oralnim putem, dok se kod hroničnih i težih stanja primenjuje intravensko davanje lekova. Ukoliko je nefritis posledica infekcije koja je prošla, antibiotici mogu biti samo od sekundarne pomoći i tada se prelazi na druge vrste terapije. Da bi se smanjilo negativno dejstvo imunološkog sistema, koji oštećuje glomerule na bubrezima, propisuju se imunosupresanti – koji “guše” rad imunološkog sistema. Najčešće su u pitanju kortikosteroidi, ali u zavisnosti od vrste nefritisa, nefrolog može dati i specijalne lekove, čak i one koji se propisuju u slučaju transplantacije, kako imunosistem ne bio odbacio presađeni organ. Jedan od opasnih simptoma nefritisa je pojava visokog krvnog pritiska i lekovi kojima se on snižava i svodi na normalnu vrednost važan su deo terapije. U slučaju veoma teških stanja, kada bubrezi potpuno ili delimično izgube sposobnost pročišćavanja krvi, pacijent se upućuje i na dijalizu, ali ovo je samo privremena mera, jer cilj terapije treba da bude potpuni oporavak. Konačno, i korišćenje izvesnih prirodnih preparata pomaže ublažavanju tegoba, a naročito se preporučuju čajevi od biljke uve i napici od plodova brusnice.
NEFRITIS – UPALA BUBREGA ISHRANA
Posebnu stavku u borbi protiv nefritisa zauzima i odgovarajuća ishrana. Pošto se hrana svari i razloži, određeni njeni sastojci, zbog nepravilnog rada bubrega, mogu dospeti u krv i naneti velike probleme. Takođe, usled zadržavanja vode i pojave visokog krvnog pritiska, unošenje pojedinih namirnica ovo stanje samo pogoršava, pa ih treba izbegavati. Tu spadaju sve one koje sadrže visoke koncentracije natrijuma, kalijuma, aminokiselina i proteina – proizvodi sa visokim procentom soli, šunka, crveno meso, jaja, bundeva, banana, kao i začinjena i masna jela. Iz ovih razloga, uspostavljanje odgovarajuće, uravnotežene ishrane obavezno je za sve obolele od upale bubrega.
