U medijima se sve češće iznose suprotne informacije o potrebi da se ishrana dodatno obogaćuje dijetetskim suplementima a posebno vitaminima i mineralima. Pojedini stručnjaci tvrde daje svakodnevno uzimanje suplemenata neophodno, ali postoje i oni koji smatraju da unos nekih vitamina povećava stepen mortaliteta. Istina je, verovatno, negde između.
Zašto su nam dodaci ishrani neophodni?
Prva i osnovna činjenica je da se u normalnim okolnostima potrebe svakog organizma za vitaminima i mineralima mogu zadovoljiti redovnom ishranom, naravno ukoliko je ona pravilna i raznovrsna. Međutim, danas je teško zdravo se hraniti, jer intenzivno obrađivanje osiromašuje zemljišta, a posledica su biljke sa manje hranljivih sastojaka. Uzgoj u staklenicima, sa dosta veštačkih đubriva i pesticida, dugotrajna skladištenja i transporti, dodatno “oduzmaju” vitamine i minerale. U prilog dijetetskim suplementima ide i činjenica da uglavnom jedemo prerađenu hranu, koja tokom prerade izgubi značajan deo hranljivih sastojaka. Jedino sirova hrana organizmu daje punovredne hranljive sastojke.
Hrana siromašna vitaminima i mineralima
Da bi se pravilno odvijali metabolički procesi i time obezbedilo dobro zdravlje, ljudskom oprganizmu neophodni su vitamini i minerali kojih u hrani, nažalost, ima u veoma malim količinama. Osim toga. savremeni način uslovljava ljude da jedu brzo pripremljene i ne tako hranljive obroke.
Pošto je čovek sklon traženju lakših rešenja, na tržištu su se pojavili dodaci ishrani. Naravno, ovi dodaci nisu najbolje rešenje, ali bar predstavljaju alternativu za očuvanje zdravlja i vitalnosti.
Šta su dijetetski suplementi?
Dodaci ishrani (dijetetski suplementi) namirnice su u doziranim farmaceutskim oblicima koje dopunjuju normalnu ishranu i predstavljaju koncentrovane izvore nutrijenata
(vitamina, minerala i drugih supstanci sa hranljivim i fiziološkim efektom), dizajnirane tako da se uzimaju u odmerenim pojedinačnim količinama (kapsule, tablete ili kapi). Ne koriste se kao konvencionalna hrana i ne mogu da zamene pojedinačne obroke.
Hrana gubi svoje svojstvo
Istraživanja su pokazala da nutritivna svojstva hrane izuzetno slabe i da je danas, u odnosu ha sredinu prošlog veka, mnogo manje hranljivih sastojaka u namirnicama.
– Karfiol danes sadrži 50% manje vitamina C nego 1963. godine.
– Jabuka ima 60% manje provi-tamina A nego 1963. godine.
Brokoli sadrži 50% manje pro-vitamina A nego 1963. godine.
– Pšenica je 1900. godine bila izvor 90% proteina, a sada u njoj ima samo 9% belančevina.
– Količinu hranljivih sastojaka koju je naš predak na početku prošlog veka dobijao iz jednog parčeta hleba, mi danas dobijemo iz deset šnita! Zabrinjavajuće, zar ne?!
