Ispitivanja antimikrobnih osobina meda još su otvorena jer moderna nauka nije odgovorila na mnoga pitanja iz ovog domena. Međutim, o efektima antibakterijskog, antigljivičnog, antiparazitskog i antivirusnog dejstva meda, kod nas i u svetu postoje mnogi naučni dokazi.
Danas sa sigurnošću može da se potvrditi kako je antimikrobno dejstvo meda biljnog porekla i da ga pčele prenose s medonosnih biljaka, odnosno da pojedine vrste biljaka stvaraju specijalne supstance tkz. vlastite fitoncide, koji poseduju veoma izražena antimikrobna svojstva.
Za antimikrobno dejstvo meda bitna je njegova koncentracija, vrsta, termička obrada, vremenski period i uslovi njegovog skladištenja. Istraživanja u vezi stabilnosti antimikrobnog delovanja meda su pokazala da med prilikom zagrevanja u vodi, ili direktno na vatri, gubi od svoje prvobitne aktivnosti. Otuda i česti saveti stručnjaka da se med nikada ne stavlja u kipući čaj, vrelo mleko, niti da se iz čvrstog stanja pretvara u žitko, jer mu se tada oduzimaju dragocena lekovita svojstva. Gubi svoju prvobitnu aktivnost.
Praksa je pokazala da ukoliko se med čuva u odgovarjućim posudama, pa čak i u otvorenim sudovima, neće doći do pojave
buđi niti do procesa truljenja. Na antimikrobni efekat meda Zbog tih njegovih svojstava on se ukazuje i podatak daje mikrofloru još od davnina upotrebljavao za rad u košnicama veoma oskudna i lečenje inficiranih rana pored postojanja povoljnih temperaturnih uslova za razvoj mikroorganizama.
Danas postoje nepobitni dokazi da bakterije ne mogu da žive u medu, pored ostalog i zbog toga što je med izvanredan izvor kalijuma bakterijama oduzima vlagu neophodnu za njihovo postojanje.
Tako bakterije izazivači tifusa A i B tipa, uginjavaju za samo 24 časa. Izazivači hronične bronhopneumonije nakon četiri dana, kao i bakterije koje uzrokuju čitav niz bolesti kao što su: peritonitis, pleuritis i gnojni apcesi. Bacil dizinterije biva uništen za deset časova.
Postojanje mnogobrojnih teorija i naučnih dokaza o dejstvu meda na pojedine mikroorganizme svakako zaslužuje pažnju svih nas no nećemo se na tome zadržavati. Za vas je bitno da znate da rezultati do kojih se došlo, pokazuju da med sadrži antimikrobne materije koje imaju baktericidni ubija i bakteriostatski sprečava razvoj efekat. Različiti tipovi meda pokazuju različitu antibakterijsku aktivnost.
Najveća antibakterijska aktivnost je kod rosnog i lipovog meda. Bitno je istaći da je dejstvo meda izraženo i kod pojedinih vrsta mikroorganizama koje su prisutne u inficiranim ranama, čak i u slučaju kada je med više od 10 puta razređen eksudatom rane.
Za osobe kod kojih postoji infekcija uzrokovana Stafilokokama je neophodno da i oralno konzumiraju med i propolis. Kapi propolisa daju se u udarnoj dozi od 3×30, sa velikom kašikom meda uz obavezno zadržavanje i topljenje u ustima.
Postoje naučni dokazi da med može da spreči rast čak i Staphvlococcus aureusa ukoliko je isti prisutan u telesnim tečnostima stoje veoma bitno jer Stafilokoke ispoljavaju rezistentnost na većinu posojećeh antibiotika. Treba naglasiti daje antibakterijska aktivnnost meda u principu najednostavnija za testiranje pa nije iznenđujuće što je najviše ispitivana biološka aktivnost kod koncnetrovanog meda, čija se pH vrednost kreće u granicama između 3,5-5,0. Tako, primera radi, kod upale krajnika grlo treba ispirati rastvorom meda. Time ćete ne samo otkloniti upalu krajnika već istovremeno čistiti zube jer ih med čini belim (1 supena kašika meda na čašu vode).
Primena meda kod septičnih rana, hroničnog ukusa i piogenih apcesa, daje pozitivne rezultate koji uključuju čišćenje rana, rast granulacionog tkiva i stvaranje ožiljka što potvrđuje njegovu prednost u poređenju sa konvnencionalnim antibiotskim tretmanom.
