Ako ste razdražljivi, bole vas mišići i zglobovi, krivi vam se kičma, gubite zube… pomislite da vam možda nedostaje kalcijum.
Ovaj mineral igra značajnu ulogu u funkcionisanju nerava i mišića, u zgrušavanju krvi, korišćenju enzima, izlučivanju insulina i jačanje kostiju. Kad je ovo poslednje u pitanju, izuzetno je važan za predstavnice lepšeg pola sklone osteoporozi, kao i u trudnoći i tokom dojenja.
Dnevne potrebe za kalcijumom su 800 mg za odrasle, a menjaju se u zavisnosti od uzrasta, ili psihofizičkog stanja. Za malu decu se preporučuje 500 mg kalcijuma dnevno, u pubertetu se količina udvostručuje (1 g), dnevna doza za trudnice je 1,2 – 1,5 g, žene u menopauzi takođe 1,5 g, dok je najveća potreba u toku dojenja i do 2 g. Važno je da se zna da je za apsorpciju kalcijuma neophodna i dovoljna količina vitamina D.
Namirnice bogate kalcijumom
– kačkavalj /810 mg u 100 g/
– susam /783 mg/
– beli sir/300mg/
– soja u zrnu /260 mg/
– kravlje mleko i jogurt /120 mg/
– kajmak /80 mg/
– bakalar /24 mg/
– losos /14mg/
Iz ovog se vidi da su mleko i mlečni proizvodi, ali i riba (posebno ako se radi o sitnijoj koja se jede sa kostima) najbogatiji rudnici kalcijuma, pa u slučaju da vam nedostaje ovaj mineral za vas je dušu dao petotnevni meni koji vam predlažemo.
Ako imate simptome gripa uz bolove u mišićima, zglobovima i kičmi možda vam nedostaje mineral koji ćete uz ubrzani petodnevni šareni meni nadoknaditi i bez lekova.
Mleko
Stručnjaci za ishranu slažu se u tome da je najzdravije da se pije nepasterizovano kravlje mleko, jer obiluje:
– proteinima koji se brzo vare i apsorbuju (u % 1 mleka ima gotovo isto pfoteina kao i u 100 g mesa, ili ribe, odnosno 2 jaja)
– ugljenim hidratima, najviše laktozom koja pospešuje apsorpciju kalcijuma, a crevne bakterije je pretvaraju u mlečnu kiselinu
– zasićenim mastima ( PAŽNJA sadrže i 13,6% mg holesterola!)
– vitaminima, kako rastvorljivim u mastima (A, D, E i K), tako i onima koji se rastvoraju u vodi B2 i B12
– mineralima, najvažniji kalcijum, ali ima i cinka, joda i natrijuma
Jedna čaša (2 dl) neobranog mleka ima 7 g masti i 124 kalorija, delimično obranog 3, 8 g masti i 99 kalorija, dok obrano mleko ima najmanje 0,36 g masnoća i 70 kalorija.
Od mlečnih proizvoda najviše se koriste jogurt (brže se vari od mleka i brže se apsorbuju hranljive materije), kiselo mleko, pavlaka, puter (šteti srcu i arterijama zbog velike količine zasićenih masti) i sirevi koji imaju manju hranljivu vrednost od mleka, jer se u procesu proizvodnje gube znatne količine proteina, vitamina i minerala.
