Prednost pešačenja u odnosu na druge vidove rekreacije je što nosi manji rizik od povreda, ili preopterećenja organizma, a najvažnija je što se tokom pešačenja više troše masti nego kod popularnijeg trčanja gde se crpi energija iz mišića.
Šta da radite ako patite od hipokinezije, ili nedostatka kretanja, pa vam slabe lokomotorni, kardiovaskularni i endrokini sistem? Ili, šta činiti u slučaju da uz malo kretanja, ipak, imate višak kilograma.
Pešačenje pruža dvostruku korist – čuva zdravije i pričinjava zadovoljstvo. Prednost pešačenja, u odnosu na druge vidove rekreacije, je i u tome što nosi manji rizik od povreda ili preopterećenja organizma. Ako pečašenje uporedimo sa trčanjem, kao najbliskijim vidom rekreacije, utrošak energije kod trčanja je 250 kilokalorija za 30 minuta, a toliko utrošimo i za 40 minuta pešačenja. Tokom pešačenja se pritom više troše masti, a kod trčanja se energija crpi iz mišića.
Redovno pešačenje
– povećava potrošnju energije i smanjuje telesnu masu
– smanjuje procenat masti i snižava nivo holesterola
– pospešuje metabolizam
– reguliše apetit
– povećava toleranciju i otpornost na stres
– jača centralni nervni sistem
– obezbeđuje balansiranost hormona, glukoze i holesterola
– povećava funkcionalnu sposobnost i stabilnost endokrinog sistema
– opušta i relaksira
Pešačenje je prirodni oblik kretanja i jednostavna fizička aktivnost dostupna svima. Svuda može da se pešači – u parku,
šumi, na livadi, po gradskim ulicama… bez obzira na godišnje doba, tako da na ovaj način možemo da se rekreiramo svakodnevno. Nije potrebna ni posebna odeća, ni obuća, a ni dodatno vreme za odlazak na neki teren, ili u salu, jer može da se pešači i po kraju u kojem živite, u bilo koje vreme, zavisno samo od vaših obaveza.
Značajno je i da se naglasi da bi sa godinama trebalo da se povećava fizička aktivnost.Princip je da se na svaku godinu života doda 1 minut vežbanja, a kad se prede 60. rekreativac bi trebalo da se zadrži na 1 satu. Pritom dnevna tura hodanja ne mora da bude u jednom dahu. Može da se napravi takav plan da se 1/2 sata pešači pre, a 1/2 sata posle podne. Kada krenete sa pešačenjem hodajte dok ne osetite premor, a kasnije povećavajte distance koje prelazite. Preporučujem da se 1 sat pre pešačenja ne pojede veća količina hrane, a tokom pešačenja da se voda pije po potrebi i u manjim gutljajima. Ukoliko osetite veću žeđ vodu zadržite, ili promućkajte u ustima 3 sekunde, pa onda progutajte, jer ćete na taj način smanjiti osećaj žeđi i izbeći nalivanje vodom.
VRSTE PEŠAČENJA
Od 60-130 koraka/minut
Postoje 3 vrste pešačenja:
– odmarajuće (šetnja od oko 60 koraka u minutu)
– ubrzano (100 koraka u minutu)
– brzo (120 -130 koraka u minutu)
Najsporijim tempom hodanja postiže se brzina od 4,5 km na sat, ali za trošenje deponovanih masnih naslaga mora da se pešači 7- 8 kilometara na sat.
UGROŽENI
Deca i gojazni
Ko treba da pešači:
– deca
– adolescenti
– izloženi stresnim situacijama
– pacijenti koji boluju od hipertenzije, gojaznosti, dijabetesa i osteoporoze
