Lek protiv glista i pantljičare danas se može nabaviti u svakoj apoteci. Međutim, pristalice narodne medicine protiv crevnih parazita najčešće koriste proverene i efikasne preparate od biljaka, među kojima prednjače timijan, pelin, ren i orah.
U današnje vreme, kao i nekada, veliki broj ljudi pati od crevnih parazita. Iako danas znamo kako se prenose i razmnožavaju mnogi paraziti, a postoje i različita sredstva za njihovo uništavanje, oni ipak nisu u potpunosti iskorenjeni. Bolja higijena, kulturne navike i zdravstvena prosvećenost smanjili su rasprostranjenost i učestalost bolesti izazvanih crevnim parazitima, ali oni su i dalje gotovo neprimetna opasnost.
Kako se prenose?
Crevni paraziti, kao i mnoge zarazne bolesti, najčešće se prenose izmetom. Za prenos zaraze od izmeta zaražene osobe do usta zdravog čoveka vrlo je važna voda, ali ne kao direktan, već kao indirektan prenosnik bolesti. Glavni prenos odvija se preko ruku i hrane, tj. nedovoljnom higijenom ruku i neopranom ili termički nedovoljno obrađenom hranom. Osim toga, zaraza se lako prenosi rukama ako ih ne peremo posle vršenja nužde, jer neki crevni paraziti polažu razvijena jajašca u okolinu čmara. Zato, ako nema vode za održavanje čistoće ruku, ili je ima malo, prenos crevnih parazita je brz i siguran.
Kad je reč o izmetu kao izvoru zaraze crevnim parazitima, treba znati da takav izvor nije ograničen na neki mali prostor, niti je njegovo trajanje kratko. Kod izmeta ostavljenog u prirodi zarazni oblici crevnih parazita šire se vodom i jakim vetrom, a uzročnici bolesti koji su se našli u izmetu nastoje što duže da opstanu u novoj okolini, tj. u zemljištu i vodi. Ako dospeju do poljoprivrednog zemljišta, ne zagađuju samo tlo, već i povrće i nisko voće, kao što su jagode.
Opasne muve
Zajedno sa povrćem koje se jede sirovo (salata, luk, rotkvice, šargarepa) i sa niskim voćem, šire se jajašca i larve crevnih parazita. Zato je zaraza crevnim parazitima i dalje raširena u nekim zemljama gde se nedovoljno razgrađeni izmet koristi kao prirodno đubrivo, jer razvojni oblici nekih otpornih crevnih parazita mogu u toplom i vlažnom okruženju da opstanu nekoliko meseci, a ponekad i do godinu dana. Drugi način širenja zaraze crevnim parazitima je preko životinja koje izmet privlači kao hrana.
Najopasniji živi prenosilac crevnih zaraznih bolesti sa izmeta čoveka i životinja jeste muva pa je leti, zbog povećanog broja ovih insekata, najveća učestalost zaraze crevnim parazitima. Poznato je da se muve brzo nađu na svežem izmetu, jer imaju odlično razvijen njuh, kojim mogu da otkriju smrdljive gasove svežeg izmeta. Pošto se muva, osim izmetom, hrani i ljudskom hranom i organskim kuhinjskim otpacima u raspadanju, najbrži je i najčešći prenosilac crevne zaraze od izmeta do ljudske hrane, tj. usta.
Simptomi zaraženog čoveka
slabost, apatija, depresija hronični umor gubitak apetita manjak gvožđa (anemija)
– nesanica
– nervoza, razdražljivost, hiperaktivnost
– nadutost trbuha i gasovi
– glavobolja
– bolovi u trbuhu
Osoba zaražena crevnim parazitima ne mora odmah pokazivati znake bolesti. Hoće li se javiti tegobe i simptomi, zavisi od vrste i broja parazita, od mesta gde su se nastanili i oštećenja koja su prouzrokovali. Iako je broj vrsta crevnih parazita vrlo veliki, najčešći su obli crvi ili gliste i pljosnati crvi kao što je pantljičara.
OBIČNA GLISTA
Obična ili velika bela glista (Ascaris lumbricoides) spada u najčešće crevne parazite. Nastanjuje se u tankom crevu, a može ih odjednom biti više desetina ili čak više stotina. Duge su 25-40 cm, debele oko 4 mm, a ženke su najčešće duže od mužjaka, koji ima zakrivljen rep. U crevu se hrane polusvarenom hranom koju je bolesnik pojeo, zbog čega dolazi do neuhranjenosti i malokrvnosti. Osim toga, gliste izlučuju otrovne proizvode razmene materija, koje telo upija i koje vrlo štetno deluju na organizam. Posle oplodnje, ženke u crevima polažu jajašca. Svaka oplođena ženka ostavi više hiljada jajašaca svakog dana, i to tokom nekoliko meseci, koliko živi. Jajašca sa izmetom izlaze iz tela, a na letnjoj temperaturi i određenoj vlazi u njima se razvijaju larve.
Ako se s neopranim i zaraženim voćem ili povrćem jajašca unesu u organizam, odnosno progutaju, u tankom crevu razviju se larve. One prolaze kroz zid creva i ulaze u krv, pa krvotokom stižu u srce i pluća, a iz pluća u jednjak i potom u želudac. Iz želuca već odrasle gliste ponovo dolaze u creva, gde se posle 6 nedelja polno razviju. Prolazeći kroz pluća, larve mogu da prouzrokuju sitna krvarenja i upale, a nadraživanjem glasnih žica izazivaju promuklost. Ceste su smetnje koje uzrokuju odrasle gliste. Svojim tvrdim ustima mogu da oštete zid creva i izazovu krvarenja i bolove, mogu da zatvore žučne kanale i prouzrokuju žuticu, a često i upalu slepog creva. Ponekad gliste probiju zid creva i izazivaju upalu trbušne maramice, čije posledice mogu biti vrlo teške. Ako se veći broj glista smota u klupko i spreči normalno varenje, javlja se neprekidno povraćanje i jaki bolovi u trbuhu.
DEČJA GLISTA
Dečja, končasta ili mala glista (Enterobius vermicularis) najčešći je crevni parazit kod dece, iako se ovom glistom često zaraze i odrasle osobe. To je mali beli crvić dugačak oko 1 cm i tanak kao konac, koji takođe živi u tankom crevu i može se namnožiti u velikom broju. Kao i kod zaraze Velikom glistom, jajašca male gliste unose se u organizam neopranim voćem i povrćem i preko prljavih ruku. Iz jajašaca unetih u organizam, u crevima se razvijaju larve. One nastanjuju donji deo tankog i početak debelog creva, gde polno sazrevaju. Polno zrele ženke svakih 6-7 nedelja spuštaju se do čmara i na okolnoj koži polažu jajašca, kojima je za dalji razvoj potreban vazduh. Jajašca polažu najčešće noću, i u to vreme u području čmara javlja se vrlo jak, nesnosan svrab. Zbog svraba se oboleli od glista češe, čime oštećuje kožu i stvaraju se gnojne ranice. Posle češanja, na prstima i pod noktima ostaju jajašca koja se najčešće prenose u usta, pa dolazi do ponovne zaraze jajašcima sopstvenih glista. To je često razlog što oboleli ni pažljivim lečenjem ne mogu da se oslobode ovih parazita. Zato preko potrebna pojačana higijena, jer zbog učestalih pranja jajašca, koja sazrevaju 36 sati, neće imati vremena da sazre. Iako se često čini da lekovi protiv glista nisu pomogli, uzrok ponovne zaraze je sa-mozaraza, a ne neefikasnost leka. Zato lek protiv glista treba uzeti dva puta. Posle 7 dana uzimanja pravi se pauza od 7 dana, potom lek treba uzeti ponovo,on ubija samo odrasle gliste i može se pričekati da mlade odraste. Osim što organizmu oduzimaju hranu, pa zaražena osoba mršavi izlučivanjem otrovnih materije gliste često izazivaju smetnje varenju, pad imuniteta, malok nost, umor, tamne podočnjak nervozu, nemir, nesanicu it. Zbog toga njihovo prisustvo treba smatrati bezopasnom bolešću. Na sreću, ne moraju svi koji zaraze jajašcima glista imati gliste – dobro opšte stanje organizma normalno varenje mogu spreče da se jajašca razviju.
PANTLJIČARE
Od pljosnatih crva najčešće su zarazne pantljičare (Taenia), a među njima svinjska (Taenia solium) i goveđa pantljičara (Taenia saginata). Za njihov razvoj potrebni su svinja ili goveče, u kojima se razvijaju larve, i čovek, u kome larva odraste u pantljičaru. Pantljičara, kao i gliste, živi u tankom crevu čoveka. Najčešće je jedna, ali ponekad ih ima i više. Pantljičare su gori paraziti od glista, a vrlo ih je teško odstraniti jer se sisaljkama na glavici čvrsto pripiju uz zidove creva. Telo im se sastoji od niza belih članaka u kojima se razvijaju jajašca, a svaka pantljičara proizvede stotine hiljada jajašaca. Kada sazru, pantljičara ih oslobađa odbacivanjem polno zrelih članaka. Iako odbacuje članke, tj. zadnje delove tela, pantljičara ne postaje kraća, jer odmah izrastu novi članci. Ako izmet u kome se nalaze odbačeni zaraženi članci dospe na travu, pa svinja ili goveče s travom pojedu jajašca pantljičare, u crevima zaražene životinje razvijaju se larve. One prodiru kroz zidove creva i putem krvotoka dolaze u mišiće i druge organe. Na tim mestima larve se pretvaraju’u bobice u kojima se razvijaju začeci glavica pantljičara. Kada čovek pojede nedovoljno kuvano ili pečeno bobičavo meso.
BILJNI PREPARAT
Gliste i pantljičare koje parazitskim životom žive u crevima čoveka, nekada su se vrlo uspešno lečile biljkama i biljnim preparatima. Danas se crevni paraziti lece lekovima, najčešće sirupima koji se mogu nabaviti u svakoj apoteci. Uzimanjem lekova sprečava se dalji razvoj bolesti, a zatim vrlo brzo dolazi do izlečenja. Ponovnu zarazu crevnim parazitima teže je izlečiti, ponekad gotovo nemoguće ako se ne promene loše higijenske navike.
TIMIJAN
Najvažnija lekovita materija timijana (Thvmus vulgaris) jeste timol, koji ima dezinfekcijsko dejstvo. Osim toga, timijan se u narodnoj medicini koristi kao vrlo efikasan lek protiv glista.
Čaj od timijana
1 kašičicu usitnjenog suvog timijana preliti s 3 dl ključale vode i pokriveno ostaviti da odstoji 5-10 minuta. Tečnost procediti i nezaslađenu, toplu piti 3 puta dnevno tokom 7 dana. Posle pauze od 7 dana, postupak ponoviti.
PELIN
Pelin (Artemisia absinthium) se kao gorki lek odavno koristi protiv glista. Od pelina se priprema čaj koji treba uzimati nezaslađen, jer se smatra da šećer smanjuje njegovo lekovito dejstvo. Trudnicama se uzimanje čaja ne preporučuje jer pelin može da izazove prevremeni porođaj!
Čaj od pelina
1 čajnu kašičicu usitnjenog suvog pelina preliti s 3 dl ključale vode, ostaviti prekriveno da odstoji 10 minuta i procediti. Vruć čaj uzimati 2-3 puta dnevno tokom 7 dana. Posle 7 dana pauze, postupak ponoviti.
REN
Osim što sadrži materije antibiotskog delovanja, ren (Armoracia rusticana) može pomoći i kao lek protiv glista, ali treba biti oprezan, jer prevelike količine rena mogu da izazovu oštećenje bubrega, sluzokože želuca i creva.
Ren s medom
1 kašičicu izrendanog korena rena pomešati sa 1 kašičicom meda i uzimati 3-4 puta dnevno tokom 7 dana. Posle pauze od 7 dana, postupak ponoviti.
CRNI LUK
Svež sok od crnog luka (Allium čepa) može da izazove uništenje običnih glista i njihovo izbacivanje.
Sok od crnog luka
Sok istisnut iz 2 glavice crnog luka pomešati sa istom količinom hladne vode i 2 kašike meda. Tečnost uzimati u gutljajima tokom dana, posle 7 dana uzimanja napraviti pauzu od 7 dana, a zatim postupak ponoviti.
