Iako su farmakološka dostignuća u vezi sa poremećajima psihološkog tipa primetna, ništa manje nisu značajne tendencije humanističke psihologije koje su pristalice većeg poštovanja i poklanjanja pažnje ličnosti.
DA LI TREBA DA UZIMAMO LEKOVE?
Pred nama je jedna od velikih dilema naturizma u pogledu nervnih bolesti. U nekim prilikama nam se nude lekovi zvanične medicine kao naizgled lak način za rešavanje problema koji nam izgledaju strahovito složeno, ali kada se lekovi uzimaju tokom izvesnog perioda, shvatamo da ni to nije rešenje problema, nego je samo jedna od njegovih posledica. Međutim, treba pribeći lekovima kada je nervna uznemirenost toliko jaka da je neophodna njihova upotreba, uprkos tome što se radi o jakim lekovima i sa značajnim sekundarnim efektima. Ali ovi slučajevi, poput slike psihoze ili neuroze, nisu toliko česti kao što se pretpostavlja.
Često primećujemo da se olako propisuju lekovi protiv psihoze, koje u većini slučajeva odbacuju i sami bolesnici, jer izazivaju suvoću u ustima, pospanost kao i neke druge snažnije posledice. U slučaju manične psihoze, depresije, šizofrenije ili ozbiljne neuroze, treba biti veoma oprezan pre nego što se odredi lečenje na ovaj način. Međutim, psihijatri često teže da propišu preveliku dozu kako bi bili sigurni da će doći do reakcije leka.
Ako, na primer, uporedimo farmakološku jačinu jednog valijuma sa jačinom valerijane, videćemo da je valijum mnogo jači, ali superiornost u jačini samim tim ne znači da je reč o potpuno boljem leku. U ozbiljnim slučajevima, neophodna je lekarska i psihološka ili psihijatrijska kontrola, vodeći računa da su sve druge naturističke mere uvek korisne za mogućnost smanjivanja lekova koji su obično prejaki, mada često i neophodni.
PSIHOTERAPIJA
Poseta psihologu nikada nije suvišna ako se osećamo nesposobnim da sami prevaziđemo problem, a naročito u slučaju depresije kod koje komunikacija nikada nije suvišna. Za razliku od psihijatra, čiji je osnovni način lečenja primena lekova, a naglašavamo da su oni često i neophodni, psiholozi pre svega koriste razgovor i reč kao terapeutske činioce; u mnogim slučajevima mogu da nam pomognu da razumemo sami sebe, pošto je verovatno to osnovni problem kod osoba koje se žale na nervozu. Psiholog će nam pokazati koji je naš problem, kakve veze ima sa našim karakterom i kako možemo da ga kontrolišemo ili da ga prevaziđemo. Da bi poseta psihologu bila pozitivna, mora da se uspostavi dobra komunikacija, dobar uzajamni odnos, jer koliko god da je psiholog prosvećen i dobar profesionalac, ukoliko ne odgovara pacijentu ili otkrije da se njegov pogled na svet sudara sa njegovim nemirima, može da izazove blokade koje će poništiti ili umanjiti terapeutsku efikasnost. Zbog toga ne treba da tražimo boljeg psihologa, nego onog ili onu za koga verujemo da nam može više pomoći. S druge strane, postoji serija tabua
prema posetama psihologu. Mnogi ljudi smatraju da je odlazak kod psihologa stvar luckastih osoba, i mada ponekad i jeste tako, u većini slučajeva to nije.
ISHRANA
Potvrđeno je da ishrana značajno utiče na moždano ponašanje. Neurotransmiteri, supstance koje regulišu, moduliraju i distribuiraju nervni impuls, direktno su pod uticajem namirnica koje unosimo. Glavni neurotransmiteri su serotonin, dopamin, epinefrin i norepinefrin. Ukoliko mozak proizvodi serotonin, napetost popušta i stvara se osećaj smirenosti; ukoliko luči dopamin ili norepinefrin, događa se suprotna pojava. Unos ugljenih hidrata izgleda ima smirujući efekat na mozak, dok proteini izazivaju napetost.
Konzumiranje masnoća je od velikog značaja za dobro funkcionisanje mozga. Polinezasićene masnoće visoke vrednosti (koje su prisutne u prirodnom maslinovom ulju, koštunjavom voću, naročito u orasima i bademima, avokadu, ulju od boražine ili jagorčike i lososa) veoma se preporučuju, dok zasićene ili industrijske masti (hamburgeri, prženi krompiri, slatkiši, suhomesnati proizvodi, itd.) izazivaju mentalno mrtvilo, nadraženost i, zbog smanjenja protoka krvi, što u poodmaktoj fazi vodi ka arteriosklerozi, doprinose da manje krvi dospe do mozga.
Opšti korisni saveti za izbor namirnica: uzimati mnogo sezonskog svežeg voća i povrća
Sveže namirnice iz podneblja u kojem živimo su visokookrepljujuće i osvežavajuće za telo i duh. Ukoliko primetimo da nam nedostaje vitalnosti, treba da uzimamo namirnice u originalnom stanju, odnosno sveže (tek ubrane ili da su prihvatljive svežine) i sirove, jer ukoliko ih skuvamo, ubijamo život koji imaju.
Određeni dodaci namirnicama mogu biti od velike koristi za pravilnu ishranu mozga, kao što je na primer pivski kvasac, koji je bogat vitaminom B. Isto tako su delotvorne klice žitarica.
Ovas je visokohranljiva žitarica, možda najbogatija mastima, a osim toga ima umirujuće dejstvo, kako na nervni sistem, tako i na digestivni trakt. Živčani problemi su obično propraćeni uznemirenošću (čak i u stanjima depresije kod koje je spoljašnja aktivnost smanjena). Zbog toga je ovas jednostavno, neškodljivo i ukusno sredstvo za jačanje osoba koje pate od nerava.
Određene namirnice bi trebalo vidno da se smanje ili ukinu, poput kafe, čokolade, prerađene hrane (sa konzervansima, veštačkim bojama, itd.), industrijskog soja sosa, gotovih proizvoda od mesa (kocke od mesa, gotove supe) ili zaslađivača.
