Anoreksija i bulimija su svaki put sve učestalije i zabrinjavajuće. U vezi su sa načinom života zapadnog društva, kojim vlada stres i skala vrednosti u kojoj izgleda da je fizička lepota najbitnija i sinonim za uspeh, sve što je u suprotnosti sa obiljem namirnica koje nas dovode u iskušenje. Anoreksija može da dovede do ozbiljnih problema, koji obično moraju da se leče uz duboku podršku psihologa koja će omogućiti restrukturiranje neodgovarajuće skale vrednosti.
NERVNA ANOREKSIJA
Izraz anorexia u stvari znači ‘gubitak apetita. Gađenje koje anorektična osoba oseća prema hrani je psihološke prirode (nervne) i determinisana je pogrešnom skalom vrednosti i čvrstom voljom, često nesvesnom, ili delimično svesnom, da se održi težina koja je nedovoljna za održavanje vitalnih funkcija.
Nervna anoreksija može da postane ozbiljan problem,anoreksija se može lečiti i za to je potrebno vreme, sazrevanje ličnosti, podrška porodice i lekara, ili svi navedeni faktori zajedno.
BULIMIJA
Bulimija kao naličje anoreksije znači neumerenu želja za hranom, čak i u odsustvu gladi. Bulimija je takođe posledica nervnog poremećaja, kada se mehanizam sitosti poremeti i uslovljava neobuzdanu želju za hranom. Bulimija većinu osoba dovodi do viška kilograma, a anoreksija do manjka, jer se ove bolesti obično naizmenično menjaju, tako da stanje preterane mršavosti prelazi u prekomernu gojaznost. Sve to proizlazi iz nedovoljnog samovrednovanja koje se bazira na telesnom izgledu; osoba kažnjava sebe mršavljenjem, a dopunjava u kratkom periodu zadovoljstvima koja vode do gojenja.
MEHANIZAM GLADI I SITOSTI
Mehanizam gladi i sitosti je uglavnom regulisan hipotalamusom, nervnom hormonalnom žlezdom smeštenom u dnu mozga, koja ima blisku vezu sa mnogim organima za proizvodnju hormona.
Hipotalamus i hipofiza su tesno vezani i oni zajedno čine, organizuju i upravljaju čitavim složenim hormonalnim sistemom.
Tako neurohipofiza luči supstance koje stimulišu ili inhibiraju lučenje stimulišućih ili inhibitorskih hormona različitih endokrinih centara u organizmu. Na taj način, hipotalamus predstavlja vrstu centra za upravljanje hormonalnim sistemom. Poremećaj na tom nivou izaziva neravnotežu od vidnog značaja za funkciju ljudskog tela. Hipotalamus se takođe dovodi u vezu sa osećanjima. Dakle, procesi anoreksije i bulimije se obično nadovezuju na određeni osećajni ili emocionalni problem, koji se pogoršava zbog pogrešnog poimanja ishrane.
Neurofiziolozi su otkrili da postoje nervna jezgra u okviru hipotalamusa koji stvaraju osećaj želje za hranom ili sitosti.
Ovi centri su pod uticajem mnogobrojnih faktora, među kojima je i nivo šećera u krvi (smanjeni nivo glukoze u plazmi povećava želju za hranom, kao što se dešava kod nekih osoba koje pate od dijabetesa), rezerve glikogena u jetru i naravno, napetost koju ima pun stomak hrane (što je napetost veća, to je veća i sitost). Postoji, pored toga i psihološki faktor. Neke osobe se zasite pre, neke kasnije. Osobe koje su kako se to kaže ‘pune života’ uživaju dok jedu, stalno pričaju o hrani, pripremaju je i obično sve vole da jedu; to su uglavnom osobe koje, s druge strane, proždiru hranu da bi uživale u jelu moraju da pojedu mnogo. Na sasvim drugom kraju imamo ‘beživotne’ osobe, pomalo manične prema nekoj hrani, koju odbacuju, i one stalno nešto žvaću, a nikako da progutaju, i u stvari ne uživaju, nego na neki način pate, pred punim tanjirom.
Ovaj tip osoba se formira od najranijeg detinjstva; ponašanje majke ima značajnu ulogu u evoluciji ovih tendencija prema jednoj ili drugoj strani.
ODBIJANJE HRANE
Kao što smo rekli, iako je reč o bolesti koja je prilično povezana sa savremenim načinom života, anoreksiju pominje Hipokrat, začetnik medicine. Naime, anorexia potiče od grčkih reči koje na Zapadu, znače gubitak apetita.
Hrana je prvi strani elemenat koji se unosi u organizam. Putem hrane koju dobija iz majčinih grudi, beba prima ne samo mleko koje joj omogućava opstanak, nego i ljubav, razumevanje i podršku u svakom pogledu; na taj način fizički sastav majčinog mleka nosi sa sobom i dobar deo osećanja. Ishrana uključuje i seriju psiholoških implikacija (jedinstvo s nepoznatim, ljubav), tako da nismo u mogućnosti da shvatimo dijetetski problem ukoliko ne dođemo do psiholoških korena samog čina ishrane. Uzroci su veoma raznovrsni, mada svi imaju psihološke odlike:
Pojam lepote
Uzroci anoreksije i bulimije su brojni i komplikovani.
Možda je jedan od najznačajnijih pogrešan model lepote. Pojam lepote se značajno menja u skladu sa vremenom. Pre samo sto godina (što je malo vremena u odnosu na istoriju čovečanstva) bile su poželjne punije žene, jer su delovale zdravije. Međutim, moda se promenila te su sada poželjna vitka tela, bez sala i sa minimumom masnoće. Ovaj koncept lepote se povezuje sa profesionalnim uspehom, pitanjem moći i materijalnim posedovanjem. Dovoljno je da vidimo hiljade reklama na televiziji u kojima se pojavljuje lepa devojka reklamirajući bilo kakvu stvar ili lep mladić koji je obasut prirodnim lepotama, naravno, uz njega je obavezno i lepa saputnica. Lepota se traži u svakom pogledu i kada su u pitanju parfemi, automobili, mašine za pranje rublja, deterdženti… Da li se na televiziji ikada pojavila neka sasvim obična osoba, sa pegom na nosu ili razrokim očima, ili estetskim nedostatkom koji se smatra normalnim? Verovatno nije. Problem se produbljuje kada su ovi stereotipi prisutni od najranijeg detinjstva. Toliko popularne žene-lutke, čije ime ne želimo da pomenemo, daju maloj devojčici predstavu kakva treba da izgleda da bi osvojila bogatstvo koje ta ista lutka poseduje. Dodajmo tome grubost školskih drugara koji se izruguju detetu sa viškom kilograma. Problem se javlja kada se psihička stabilnost remeti i povezuje sa čisto materijalnom lepotom, kada se sopstvena slika o sebi krivi (sopstveno telo se ne sagledava takvo kakvo zapravo jeste). Mali je broj žena koje liče na lutku koja im je nametnuta kao model. Postoje koštane strukture koje to onemogućavaju; imati kukove, noge ili ruke duže nego što diktira striktna ortodoksija pravila moderne lepote, uvek će onemogućiti da se bude isti kao model koji se prati, koliko god da se smrša.
Sazrevanje ličnosti
Nije slučajnost da se bulimija i anoreksija pojavljuju u doba adolescencije. Samo po sebi komplikovano doba, pubertet se još više komplikuje činjenicom da se mora biti nezavisan. Reč je o dobu u kojem se potvrđuje ličnost i, na primer, određuje njen definitivan potpis. Karakteristična odlika toga doba je nezrelost, koja se nekad protegne suviše daleko do dvadesetih godina, naročito ako se živi u suviše zaštitničkom okruženju, što doprinosi da se ja, ego ličnosti, ne potvrdi pred samim sobom.
Ukoliko svemu tome dodamo presije koje nosi savremen način života u vidu rasporeda, tenzija, ispita ili nespornih zahteva.
Simptomi anoreksije
Stroge dijete koje izazivaju veliki gubitak kilograma
Odsustvo menstruacije (amenoreja) ili njeno kasno pojavljivanje, ukoliko se anoreksija pojavi pre nego što počnu menstruacije
Suva koža, mestimični nedostatak kose na glavi
Depresija, razdražljivost, neprijateljsko raspoloženje, osećanje krivice
Pogrešna percepcija tela (osećati se debelo bez obzira na mršavost)
Čudni rituali i manije tokom jela
Preterano vežbanje
Prekomerna upotreba laksativa i pilula za mršavljenje
Izazivanje povraćanja
Povučenost, perfekcionizam i odbijanje prijatelja i veza
Stroga autokontrola, u kojoj se pronalazi red i sigurnost
Negiranje zdravstvenih problema
Strah od nezavisnosti, bliskosti i odgovornosti odraslih
Osećanja čistote, nevinosti, moći i superiornosti
Poremećaji seksualnosti
Simptomi bulimije
Napadi proždrljivog jedenja bez apetita, koji se javljaju nakon gladovanja, uzimanja laksativa ili povraćanja
Neuhranjenost kod anorektično-bulimičnih osoba, gojaznost kod običnih bulimičnih osoba. Neke osobe koje pate od bulimije mogu imati zadovoljavajuću težinu i veoma je teško otkriti je.
Nedovoljno samopoštovanje i depresivne tendencije
Otečeni krajnici, ispod donje vilice
Karijes i gubitak nekih zuba
Drhtanje, magla pred očima, nepravilan puls
Razni intestinalni i stomačni problemi
Nestalna težina u zavisnosti od preteranog jela do restriktivnih dijeta
Želja da drugi prihvate njihove ideje
Promenljivi društveni odnosi (introvertnost-ekstravertnost)
Gubljenje kontrole tokom jela i strah da neće moći da prekinu obrok
Svest da ponašanje prema hrani nije normalno
Perfekcionizam, potreba da se udovolji drugima. Hrana je jedini proizvod koji ublažava neugodnosti, koja opušta i dopušta beg od problema svakodnevnog života.
