Sama reč „doručak” znači ono što se jede pre ručka. Šta treba da čini prvi jutarnji obrok?
Prvi jutarnji obrok ima ključnu ulogu u tome koliko ćemo plodotvorno provesti ostatak dana.
Svaka zemlja ima sopstvenu tradiciju u pogledu doručka.
Mnogi Francuzi dan počinju čašom mineralne vode ili soka – smatra se da to stavlja u pogon celokupan sistem za varenje.
Tek posle toga može da usledi tipičan doručak: kroasan sa džemom i puterom, šoljica kafe. Međutim, do ručka samo to ne može biti dovoljno, jer posle unošenja ugljenih hidrata neizbežno sledi smanjenje nivoa šećera u krvi negde oko 11 sati. Znači, ako za doručak pojedete nešto slatko, već pre ručka osećate umor.
Tradicionalni engleski doručak je: ovsene pahuljice, pržena slanina, jaja na oko ili kajgana.
Jednostavno i drži sitost! Nekada se u Engleskoj nije ručalo pre sedam uveče, a Englezi su ujutru morali da se najedu za ceo dan, kako bi izdržali do ručka. Prema mišljenju dijetologa, ovakav doručak je dobar za one koji se bave teškim fizičkim radom. Međutim, za domaćice i one koji se bave umnim radom takav doručak nije baš najbolji izbor.
Doručak prosečnog Kineza je – retka kaša.
Istraživanja koja su sproveli naučnici univerziteta u Kardifu pokazala su da doručak koji se sastoji iz zrnastih kultura povoljno utiče na rad organa za varenje i na umni rad. A zahvaljujući biljnim vlaknima ljudi su srećniji i energičniji. U svakom slučaju, naučnici savetuju da se u ishranu obavezno uključe kaše u cilju poboljšanja rada nervnog i kardiovaskularnog sistema, kao i sistema za varenje, jetre, kao i zbog razmene materija.
Američki dijetolozi preporučuju da se doruak započne voćem, povrćem ili svežim sokom.
Voćni kokteli mogu vam pomoći da obezbedite dodatnu energiju za organizam. Posle tečnosti prelazite na „spore ugljene hidratc” — oni treba da obezbede pravilan energetski balans. Upravo takve ugljene hidrate sadrže musli i crni hleb. A vredne belančevine dobićete sa sirom, jajima, mlekom, jogurtom i nemasnim mesom.
Sve o žitaricama
U ruskoj kuhinji kaša je oduvek zauzimala počasno mesto. Omiljena je bila heljdina prekrupa.
Smatralo se da „krupica” poboljšava čovekovo zdravlje i da je korisna za želudac. Pirjanila se kaša u peći, začinjavana konopljinim uljem ili puterom. Jela se heljdina kaša i maštalo se o pšeničnoj. Postojalo je mnogo tajnih recepata za pripremanje kaša. U neke kaše su, recimo, dodavana jaja, u druge — čvarci ili pečurke, ribe ili bobičasti plodovi. Odavno je poznato koliko je ovas koristan. Nema ničeg boljeg od ovsene kaše da bi se izdržala opterećenja radnog dana. U čemu je njena tajna? U zrnevlju ovsa ima mnogo celuloze, a zahvaljujući njoj, želudac može da radi kao sat, osim toga smanjuje se nivo holesterina, poboljšava sastav krvi. Ovas je bogat mineralnim materijama, fosforom, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i gvožđem. U njemu ima mnogo mikroelemenata koji su veoma važni za čoveka, kao što su bakar, mangan, cink, fluor, jod. osim toga, ovas sadrži vitamine BI, B2, B6, PP, provitamin A i fermente, kao i vitamin koji pomaže protiv stresa —pantensku kiselinu. Eto zašto je ovsena kaša tako korisna! A u prosu se nalazi mnogo kalijuma — više nego u krompiru, suvom grožđu ili suvim kajsijama. Ako se malo prepeče pre kuvanja na suvom tiganju, količina kalijuma se povećava. Ostaci očišćenog prosa (prosenog brašna) otkriveni su ostacima drevnih ljudi. U prosu ima mnogo silicijuma, koji jača kosti, nokte, poboljšava rast kose. U njemu se nalazi i bakar – mikroelement koji daje elastičnost tkivu krvnih sudova. Celuloza blago pročišćava creva od taloga. Mikroelementi prosene krupice (gvožđe, silicijum, magnezijum, fluor), odlično se apsorbuju u kombinaciji sa vitaminima C i A. Kaša od prosa normalizuje rad organizma, povoljno utiče na pročišćavanje žučnih kanala, jetre i slezine. Ljudima koji su slabi preporučuje se kaša od prosa u kombinaciji sa bundevom, suvim grožđem i suvim kajsijama. Dijetolozi preporučuju ječmene kaše gojaznim ljudima. Pirinač je — hrana careva. Dokazano je da je najzdraviji pirinač — smeđi, ali on se može zameniti i običnim belim kome ćete dodati trećinu čaše prosušenih i samlevenih mekinja.
Pravilno kuvanje
Da biste sačuvali korisne materije, ovsenu, ječmenu i pšeničnu prekrupu operite najpre toplom, a zatim i vrelom vodom. U prosu ima malo brašna, koje kaši daje gorkast ukus. Kad je zrnevlje slabo oprano, kaša pomalo gorči. Pirinač perite u hladnoj vodi. Heljdinu, ječmenu prekrupu, pšeničnu prekrupu i ovsene pahuljice ne treba prati.
Kaša može biti rastresita, slepljena i tečna, u zavisnosti od načina kuvanja i od količine vode, kojom se zrno naliva. Guste, lepljive i tečne kaše kuvaju se na vodi ili na mleku, ili se najpre skuvaju na vodi, a onda se doda mleko. Rastresite kaše kuvaju se na vodi ili na supi. Kaša od propržene heljdine krupice brže se skuva i obično je rastresita i aromatična. Odnos između zrnevlja i vode treba da bude — 1:2. Zrnevlje se sipa u kipuću posoljenu vodu. Treba da vri pet minuta, a zatim se sklanja sa vatre. I ne treba svaki čas dizati poklopac — time samo smetate kaši da se valjano skuva.
