S godinama počinju da otkazuju slabe tačke našeg skeleta, a kod zglobova je to tzv. osteoartroza, ili propadanje hrskavice i dela zgloba koji oblaže krajeve kostiju. Počinje da nas boli i smanjuje nam se pokretljivost zbog “čvrste veze” i trenja, ali se ove tegobe mogu i sprečiti, i odložiti, i ublažiti…
Godine troše naš skelet. Svako iznad 60 leta, a nema bolove u zglobovima, treba da se smatra srećnim. Zdravstvena statistika, naime, kaže da čak 80 odsto onih koji su zagazili u 7. deceniju života pati od osteoartroze, bolesti perifernih zglobova i kičmenog stuba. Ova dijagnoza predstavlja polovinu svih vrsta artritisa.
Šta je karakteriše?
Uništavanje zglobne hrskavice i dela zgloba koji oblaže krajeve kostiju tako da dolazi do njihovog trenja, što izaziva bol i smanjuje mogućnost kretanja. U većini slučajeva na zglobovima se javljuju koštane izrasline koje se nazivaju osteofiti. Na sreću, te promene nisu uvek praćene tegobama, tako da samo oni koji osećaju bolove i imaju smanjenu funkciju zgloba boluju od osteoartroze.
Nije poznato na koji način bolest počinje, ali su identifikovani brojni faktori rizika koji utiču na pojavu osteoartroze.Odlučujući je “mehanički” faktor, odnosno preterano opterećenje zgloba (najčešće zbog prekomerne težine), ali i zbog specifičnosti nekih poslova. Dosadašnja istraživanja su pokazala da tesari, drvodelje, rudari, zidari ili oni koji nose teret imaju više mogućnosti da obole od osteoartroze. Osim toga na pojavu bolesti utiču starost (iako to nije obavezno, jer od nje mogu da obole i deca!).
Najosetljiviji na osteoartrozu su zglobovi koji nose glavninu telesne težine – kukovi, kolena, stopala i šake. Koštani čvorovi mogu da povećaju zglobove na prstima stvarajući kvrgave i degenerativne oblike. U ranoj fazi bolesti zglobovi su bolni, osedjivi i ukočeni, ali se posle 1-2 godine bol uglavnom povlači, međutim, ostaju kvrge koje utiču na pokretljivost. Oštećenje zglobova krsta može da izazove bol u leđima i vratu, kao i ukočenost. S obzirom na to da se hrskavica lagano troši, nekoliko godina od dobijanja bolesti može da dođe do pojave hroničnog bola,ili problema dok se stoji ili hoda, a posebno na kolenima, mogu da se pojave otoci. Bolest rede pogađa vilicu, ramena, laktove i članke na rukama ili nogama.
SIMPTOMI SU:
– bol u zglobovima za vreme ili posle kretanja
– neprijatan osećaj u zglobu pre ili za vreme promene vremena
– oticanje i ukočenost zglobova posebno posle kretanja
– koštane izbočine na sredini ili na kraju zglobova prstiju ili korena palca
– gubitak savitljivosti zgloba
Danas ne postoji lečenje koje može da izmeni, zaustavi ih preokrene procese koji su osnova za nastajanje degenerativnih promena u zglobovima.Zbog toga se i insistira na preventivi ili poboljšanju kvaliteta života pacijenata. To podrazumeva obrazovanje bolesnika da vode zdrav život, održavaju idealnu telesnu težinu, da se pridržavaju dnevnog režima kretanja i odmora…
Na primer program koji uključuje redovne šetnje kod bolesnika sa osteoartrozom kolena doveo je do znatnog poboljšanja u odnosu na bolesnike sa istim oboljenjem koji nisu bih aktivni.
Za operaciju lekar se odlučuje kada druge metode ne mogu da urode plodom. Kod teških slučajeva artritisa operacija može u potpunosti da uspostavi izgubljenu funkciju zgloba i znatno popravi kvahtet života.
NAČIN ISHRANE I u zglobu – riba
Jedan od načina da oboleli od artroze sebi pomognu, je smanjenje telesne težine i promena načina ishrane. Mediteranska kuhinja, čije su osnovne namirnice maslinovo ulje, riba, živinsko meso, kao i voće i povrće može da umanji bolove i da poveća fizičku sposobnost kod bolesnika od artroze.
Terapija – Vežbaj uprkos bolu
Fizijatrijsko lečenje neophodan je deo uspešnog programa oporavka bolesnika sa osteoartrozom, jer smanjuje ukočenost zgloba i jača mišiće oko njega. Najefikasnija je kinezi terapija koju određuje lekar specijalista fizikalne medicine za svakog pacijenta. On može, ako to proceni, da odredi i neke druge fizikalne metode. U većini slučajeva oboleli uz adekvatnu terapiju mogu da nastave svakodnevne aktivnosti. Sve u svemu pravilan izbor vežbi u znatnoj meri poboljšava funkciju zgloba i smanjuje bol i ukočenost.
>>> Kako da izlečite bolne zglobove s korom od limuna
Oprezno s lekovima
Do sada najčešće korišćeni lekovi protiv upale (iz grupe nesteroidnih antireumatika) samo ublažavaju bolove i na kratko olakšavaju pokretljivost zgloba, ali, na žalost,ne utiču na tok bolesti.Pošto ti lekovi imaju i neželjene efekte na digestivni trakt, bubrege i jetru pre nego što počnu da se koriste obavezna je konsultacija sa lekarom… Poslednjih godina pojavili su se i lekovi koji imaju manje negativan efekat.