Da li ste znali da šolja alfalfa klica (plava lucerka) sadrži količinu vitamina C kao 6 čaša soka od pomarandže?!
Tradicija u ishrani stanovnika zemalja sa velikim brojem stanovnika otkrila je da klicama (izdancima) mogu da zahvale na zdravlju, budući da je za njih medicina vrlo skupa. Polazeći od toga, kao i da mogu da se gaje u kući i da se pritom ne koristi ni “h” od hernije, klice se svrstavaju u veoma tražene namirnice.
Kao ni jedna namirnica klice su bogate uravnoteženim i vrednim hranljivim sastojcima, a istovremeno sadrže vrlo malo kalorija .Lekovita svojstva klica poznavali su Kinezi pre 5000 godina i u njihovoj farmakopeji se plava lucerka (poznata kao alfalfa klice) nalazi u top-tenu po lekovitosti i po tome što vraća životnu energiju.
Američka potvrdila su uspešno primenjuju protiv:
– raka
– arteroskleroze
– poremećaja krvotoka
– srčanih oboljenja
Telo mnogo bolje apsorbuje vitamine i minerale iz klica nego iz svežih namirnica, ili vitaminskih tableta. Klice su važne za sve vitalne procese u organizmu, ali se posebno preporučuju starijima, jer na taj način unose potrebnu količinu enzima za pravilan metabolizam, koji se starenjem remeti.
Biohemijski procesi koji se odvijaju tokom klijanja višestruko povećavaju prehrambenu vrednost klica.Klice su bogat izvor vitamina iz grupe B i vitamina C. Ovaj drugi je nestabilan i gubi se ako se namirnice izlažu dužem kuvanju, ili stoje na vazduhu, dok je u klicama praktično večan. Posle 2 dana stajanja na sobnoj temperaturi spanać gubi do 80 % vitamina dok se u klicama ovaj vitamin stvara i dok se hrana priprema! Primera radi, šolja alfalfa klica (plava lucerka) sadrži istu količinu vitamina C kao i 6 čaša soka od narandže.
U toku klijanja ugljeni hidrati se pretvaraju u šećere, povećava se količina nezasićenih u odnosu na zasićene masti, kao i procenat vitamina E. U odnosu na seme, u klici je veći i sadržaj karotina (provitamin A), vitamina K, kao i belančevina (mungo pasulj 25% – klica 37%, žuta soja 42%, klica – 50%). Ogromna količina enzima u klicama posebno je značajna za metaboličke procese, a količina aminokiselina u semenu koje klija povećava se na račun ugljenih hidrata i masnoća. Klice sadrže i veliku količinu minerala! Klijanjem se i zalihe belančevina u semenu razlazu na aminokiseline baš kao što se to događa u probavnom traktu. To je i objašnjenje zašto se izdanci lakše apsorbuju i ne stvaraju gasove. Procesom klijanja oni se već delimično vare .
Klice možete da proizvedete kod kuće! Način koji vam preporučujemo (uz male izmene) isti je za sve semenke: mungo pasulj, sočivo, suvi grašak, plavu Tucerku, pšenicu, heljdu, pasulj, ječam, zob, kukuruz, lan, susam, bundevu, pirinač, raž, soju, suncokret… Optimalna temperatura vazduha za brzo klijanje je 18-21 stepen Celzijusa, a klice će da nastave da rastu i u drugačijim uslovima, pošto se lako prilagođavaju. Najbolje je da ih jedete sveže – kao salatu, dodatak musliju ili sendviču, možete da ih stavljate u supe, variva… Neke mogu da zamene lešnike u kolačima ili da posluže kao dodatak testu za kolače ili hleb. Pri svemu tome trebalo bi da imate na umu da morate dobro da ih sažvaćete da se ugljeni hidrati, pod uticajem enzima iz pljuvačke, svare već u ustima.
Kako se gaje klice?
Potopite kašiku semenki /ili 1/3 šolje mahunarki/ u 1 litar mlake vode i ostavite da stoji koliko je potrebno (vidi tabelu). Ako voda sadrži previše hlora, upotrebite izvorsku ili destilovanu. Seme kupujte u prodavnicama zdrave hrane, jer je hemijski čisto.
Seme dobro isperite u mlakoj vodi i ocedite. Stavite ga u staklenu teglu od litra, prekrijte gazom i učvrstite gumicom. Svakog sledećeg dana isperite semenke (po tabeli) i pazite da ocedite svu vodu. Semenke ispirajte kroz gazu, a cedite tako što ćete teglu da okrenete naopako. Na taj način biće zaštićene od prašine i insekata.
Semenke koje nisu sposobne da proklijaju pašče već drugi dan na dno tegle kad je napunite mlakom vodom. Izdanci koji su proklijali dići će se na površinu tako da možete da ih izvadite cediljkom, a seme koje je ostalo na dnu bacite.
Kada su klice spremne za jelo potopite ih u hladnu vodu da biste ih lakše očistili od ljuspica. Klice ocedite, stavite u posudu s poklopcem i odložite u frižider.
Ako je vazduh u stanu suv i topao klice će brže da rastu. U tom slučaju bi trebalo da ih češće ispirate vodom i da gaza na tegli bude stalno vlažna.
RECEPTI
Jutarnja salata
Pomešajte 2 šolje pšeničnih klica, 1 solju očišćenih semenki suncokreta, 3 izrendane jabuke sa korom, 1/2 šolje suvog grožđa,šolje jogurta i 3 banane narezane na kolutove.
Kuglice
1 solju pšeničnih klica (mogu i neke druge žitarice), po 1 solju badema i suvog grožđa dobro sameljite i napravite kuglice veličine oraha. Uvaljajte u kokosovo brašno, sušite na vazduhu ili u rerni (60 stepeni C).
