Da pocnemo sa cesto postavljanim pitanjem: “Sta je avokado, povrce ili voce?”. Zbog specificno blagog i sa mnogim jelima uklopivog ukusa, avokado se najvise upotrebljava kao povrce. Ipak, to je tropsko voce i potice iz Juzne Amerike.
Drvo avokada je zimzelena biljka koja radja tamno zelene plodove nalik na nase kruske. A posto imaju izuzetno grubu kozu Englezi su im dosetljivo nadenuli nadimak “aligator kruske”.
Latinski naziv za avokado je Persea americana i danas se svrstava u grupu najzdravijih namirnica. Zbog svoje niske 
energetske vrednosti narocito je omiljen u razvijenim zemljama sveta, jer je pogodan za dijetalnu ishranu. Najcesce svoje mesto nalazi u predjelima i salatama.
Avokado je odlican izvor vitamina, minerala i drugih korisnih materija. Zbog visokog sadrzaja kalijuma, redovna upotreba avokada u ishrani ima blagotvoran uticaj na centralni nervni sistem. Otklanja napetost, bezrazlozan osecaj umora, poboljsava intelektualne sposobnosti jer podstice razmenu nervnih impulsa u mozgu. Povoljno utice na rad misica i regulise odnos natrijuma i vode u organizmu.
Pored zavidne kolicine kalijuma, ovo tropsko voce sadrži biljne masti, proteine, vlakna, ugljene hidrate, folnu kiselinu, kalcijum, magnezijum, mangan, gvozdje, fosfor, bakar, cink, natrijum, selen. Od vitamina u njemu se nalaze vitamini: C, A, E, B1, B2, B3, B5, B6, K).
Zatim, sadrzi zdrave biljne masti i mononezasicene masne kiseline. U poredjenju sa nekim niskokaloricnim vocem, kao sto je na primer limun, avokado ima dosta kalorija (160 kCal / 100 g), no ipak je cenjen dijetetski proizvod. Na prvom mestu zbog toga sto utice na snizavanje loseg holesterola. Zbog toga povoljno deluje na srce i krvne sudove. Zahvaljujuci antioksidansima organizmu pruza zastitu od razornog delovanja slobodnih radikala.
To su sve argumenti koji dokazuju da je avokado zaista zdrava hrana. Narocito se preporucuje osobama koje imaju usporeno praznjenje creva, povisen krvni pritisak, aterosklerozu, anemiju, dijabetes ili gastritis.
