Svakodnevno održavanje lične higijene, redovno pranje ruku i korišćenje ispravne vode za piće najbolji su i najpouzdaniji način da se spreči žutica (hepatitis A)…
Hepatitis A (žutica) je oboljenje izazvano virusom hepatita A koji se ubraja u grupu enterovirusa. Ovaj virus unosi se preko usta (zbog čega se žutica naziva i bolešću “prljavih ruku”), a kao infektivna bolest lako se prenosi kontaktom – preko vode, hrane, čak i indirektnim kontaktom (na primer, preko čaša koje su neposredno pre toga bile korišćene). Kada virus dospe u organizam, razmnožava se, prodire u krvotok i dospeva u jetru, te izaziva njeno zapaljenje. Posledica je oboljenje sa specifičnim karakteristikama – gubitkom apetita, mučninom, gađenjem, povraćanjem, blago povišenom temperaturom i tamnom mokraćom usled povećanja urobilinogena u urinu. Ubrzo
zatim javljaju se i tipični simptomi žutice, a to su žuta prebojenost beonjače i kože.Žutica može proteći i bez simptoma, kada se manifestuje kao blaga malaksalost koja postepeno prolazi. Nekad se, naknadno, potpuno slučajno, otkriju antitela, što potvrđuje daje osoba nekada bila inficirana.
Mirovanje – najbolji lek
Pošto je žutica virusno oboljenje, ne postoje lekovi koji bi mogli pomoći, pa je zato mirovanje najznačajnija terapija, jer se na taj način smanjuje destrukcija jetre. Treba voditi računa i o dovoljnom unosu tečnosti u organizam, obolelima od hepatitisa A se savetuje da unose što više tečnosti jer usled povraćanja može doći do dehidratacije.
Žutica inače traje oko tri nedelje, ali je oporavak znatno duži (traje i po nekoliko meseci, što zavisi od uzrasta i stepena oštećenja jetre). U tom periodu fizičke aktivnosti i dalje treba da budu minimalne.
Trajni imunitet
Žutica se obično javlja u dečjem uzrastu i tada, po pravilu, ima blagu kliničku sliku. Jednom preležan hepatitis A stvara trajni imunitet. Čak i ako se dogodi da trudnica dobije hepatitis A (i kada realno postoji opasnost da beba oboli), tada novorođenče, zajedno sa majkom, stiče trajni imunitet. Ako se to dešava na samom kraju trudnoće, pa se bolest manifestuje u toku porođaja, dete će, svakako, biti inficirano, ali će to lakše preboleti nego majka. Kod odraslih je situacija donekle drugačija. Ako se hepatitis A dobije u poznijim godinama, onda je u pitanju ozbiljna infekcija koja može da ima i fatalan ishod – što je čovek stariji, ta mogućnost je veća. U našoj sredini, na sreću, pomenuti slučajevi obolevanja od žutice u poznim godinama su veoma retki.
Prevencija žutice
Od žutice najbolje se može zaštititi dobrom i pravilnom higijenom. Sapun i topla voda najelementarniji su načini zaštite, ali i najpouzdaniji. Pranjem ruku skidaju se masnoće na kojima su “nalepljeni” mikroorganizmi koji se brzo razmnožavaju, a kako je virus hepatita A termolabilan, a pri tom ga uništava i hlor, razumljivo je daje ovo osnovna zaštita od infekcije žuticom. Iako je zaštita od žutice vrlo jednostavna, problem nastaje u uslovima kada ju je teško sprovoditi. Naime, poznato je da su nehigijenska naselja, u kojima žive ljudi bez vode i bez navike održavanja lične higijene, stalna žarišta. Međutim, ukoliko smo iskreni, primetićemo da često i u našim školama, i mnogim drugim kolektivima nema tople vode, a kamoli sapuna za pranje ruku. Zbog toga je poželjno sredstvo zaštite u našim uslovima vakcina za žuticu koja postoji.
Postoji jedan paradoks u vezi sa hepatitisom A. Naime, u zemljama u kojima je endemičnost velika, odnosno gde je virus stalno prisutan i gde deca odmalena dobijaju infekciju, broj registrovanih slučajeva manji je nego u zemljama koje se ne smatraju endemičnim. U sredinama, gde su higijenski uslovi dobri a sistem kanalizacionih mreža organizovan, dešava se, logično, i smanjenje cirkulacije virusa hepatitisa A, pa deca ne obolevaju. Međutim, na taj način se broj onih koji nisu imuni povećava, pa je tako i mogućnost za pojavu epidemije žutice veća. Epidemija žutice upravo i nastaje u sredinama gde je ranije nije bilo.
Naša zemlja je početkom osamdesetih godina prošlog veka bila visokoendermična. Godine 1983, u jednom ispitivanju sprovedenom na 245 osoba uzrasta oko 20 godina, u 57,1% nađena su antitela na hepatitis A. Kod starijih od 40 godina taj procenat iznosio je 83%, što znači da je nekada žutica bila izuzetno prisutna na našim prostorima.
