Na koncentraciju i pamćenje mogu da utiču brojni faktori kao što su stres, visoke spoljne temperature, povišena telesna temperatura, neispavanost, neprovetrenost prostorije, duvanski dim, nedovoljan unos vode, ali i ishrana. Najvažnije „gorivo” za ćelije mozga je glukoza, a da bi se održao njen stalan nivo u krvi, potrebni su redovni obroci sa međuobrocima od svežeg voća ili povrća.
Izbegavanje jutarnjeg obroka slabi pamćenje i sposobnost koncentracije, dok kvalitetan doručak od žitarica (ovsenih, ražanih pahuljica) sa voćem ili mlekom ili nešto jači obrok od jaja, šunke, integralnog hleba i prirodnog soka od voća poboljšava koncentraciju.
Bez preskakanja
Da bi mozak optimalno funkcionisao treba da mu se obezbedi stalni priliv goriva, a za to su najbolji ugljenih hidrati koji se sporo razlazu (složeni ugljeni hidrati) i obezbeđuju postepeno oslobađanje šećera u krvi. To nisu takozvani prosti šećeri (saharozastoni šećer, slatkiši i drugo) već mahunarke (grašak, pasulj, boranija, sočivo…), suvo i sveže voće, integralne žitarice, povrće, jezgrasti plodovi. Ove namirnice treba da budu što raznovrsnije, a svakoga dana treba imati tri obroka i dve užine. Pravilnim rasporedom obroka na 3-5 sati obezbeđuje se stalni optimalni nivo šećera u krvi i sprečava njegov pad što obezbeduje najbolje funkcionisanje mozga. Za užinu je najbolje jesti voće, ili prirodni sok od voća, povrće (šargarepu) ih salatu, a može i sok od povrća, zatim koštunjavo voće ili žitarice (pšenica, kaše od žitarica).
Glavni obrok treba da bude kombinacija proteina (nemasna mesa ili riba), složenih ugljenih hidrata (povrće u bojama semafora, grilovano ili bareno), salata od svežeg povrća i nezasićenih masti (kvalitetna hladno cedena ulja od maslina, koštica grožđa, bundeve i druga).
Semenke suncokreta ili bundeve mogu da se pospu u manjim količinama preko barenog povrća, ali u tom slučaju ne treba dodavati ulje. Za ručak može da se jede i kuvano jelo od mahunarki sa salatom i manjom količinom integralnog peciva. Supe i čorbe su idealne, jer obezbeđuju organizmu tečnost i minerale i pripremaju želudac da lakše svari hranu.
Za večeru dolazi u obzir tunjevina, skuša ih druga riba, sir i povrće, testenina ili pirinač sa povrćem, proja sa jogurtom ili sirom.
Uoči događaja koji zahtevaju dobru koncentraciju nikada ne treba jesti mnogo ili uzimati velike količine mesa i masnu kaloričnu hranu, već se preporučuje lagani kombinovani obrok od žitarica, povrća, voća i meda, uz prirodno ceđen sok ili posni jogurt. Mogu da se koriste živinska mesa ili riba spremani bez ih na malo masnoće sa povrćem.
Ne grickalicama
Ishrana koja je nutritivno bogata, idealna je za ceo organizam, pa i za mozak. To su namirnice koje sadrže mali procenat zasićenih masti, holesterola, soli i šećera, a bogate su dijetetskim vlaknima, vitaminima, mineralima i nezasićenim mastima. Takva hrana je bogata antioksidansima.
KAFA, ČAJ, KAKAO
Kafa, čaj i kakao su napici koji sadrže stimulirajuće supstance. Međutim, ako se pretera sa njima imaju suprotan efekat, deluju sedativno. Može čak da se oseti umor posle više kafa, jer iscrpljuju rad srca izazivajući povećan broj otkucaja u minutu. Plivanje, joga, stoni tenis ili parterna gimnastika, sobni bicikl kao deo zdravog životnog stila su idealno rešenje. I svakodnevni tridesetominutni ubrzan hod ubrzava puls i pospešuju krvotok, što doprinosi boljem pamćenju.
ALKOHOL
Alkohol treba izbegavati, jer izaziva gubitak koncentracije. Preporučuje se uzimanje dovoljo vode. Potrebno je piti najmanje 6-8 čaša vode dnevno. Ako je neko fizički aktivan ih su visoke spoljne temperature, količinu vode treba povećati. Suvišno je spominjati da pušenje cigareta smanjuje količinu kiseonika koji dospeva do mozga.
Prerađena hrana, kao što su grickalica koje su slane i masne ili previše slatke sa veštačkim bojama i pojačivačima ukusa, dovodi do stvaranja štetnih kiseoničnih slobodnih radikala koji mogu da oštete moždane ćelije i tako mogu da ugroze pamćenje.Ona zakišeljava krv, biohemijske reakcije se sporije odvijaju, a štetni produkti opterećuju organizam. Riba je hrana za mozak, jer je kvalitetan izvor omega-3 masnih kiselina, neophodnih za razvoj i funkcionisanje centralnog nervnog sistema. Ishrana bogata ovim dragocenim materijama umanjuje rizik od demencije i moždanog udara, a igra i veliku ulogu u poboljšanju pamćenja.
Raznovrsna sveža biljna hrana ima veliku hranljivu vrednosti koju umanjuje transport, neadekvatno skladištenje, (dugo) kuvanje, pečenje ili prženje. Takođe dodavanje raznih konzervanasa hrani, da bi se duže održala svezom i da lepo izgleda, štetno deluje na naše ćelije. Kuvano povrće nema ukus, tako da mu se dodaju so, šećer, začini, masti, maslac. Najbolje je povrće jesti što više sirovo u salatama ih grilovano ih ga samo blanširati da ostane hrskavo.
