Oni koji duže pamte znaju da su naši stari kuvali u bakarnim posudama i kotlićima, da su u bakarnim krčazima donosili vodu, da su džezve za kafu bile takodje od bakra… Poneko se seća i da su bake, ili majke nosile bakarne narukvice protiv reume i kostobolje, a i cevi za vodu bile su od ovog metala.
U starom Rimu su mlade devojke i žene nosile bakarni nakit da bi imale lepši ten, a vinogradari su od vajkada grožđe prskali plavim kamenom (rastvor bakar sulfata) da ga ne unište plesni, bakterije i virusi. Poslednjih godina povrtari uz svaku pritku paradajza ubace malu bakarnu žicu – da plod bude zdraviji i krupniji.
Zašto se bakar od davnina vezivao za zdravlje?
Nauka je neke od odgovora na ovo pitanje dala, ali ostalo je još mnogo tajni vezanih za ovaj metal! Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije su 1999. godine, na primer, ukazali da je mnogo veći rizik za zdravlje ako se kroz ishranu ne uzima bakar, nego ako ga u organizmu ima više nego što je potrebno. Istakli su i da je bakar (Cu) u hrani važan za mentalni razvoj beba i dece, od njega zavisi delovanje brojnih enzima, da zauzima važno mesto u funkcionisanju imunog sistema…
BAKAR U HRANI DEJSTVO
jača kosti
pospešuje funkciju krvnih zrnaca
štiti od oksidativnog stresa i zapaljenskih povreda
jača srce
utiče na smanjenje epileptičnih napada
pospešuje metabolizam glikoze i holesterola
uništava gljivice, bakterije, viruse i organizme čiji je razvoj vezan za vodu kao što je legionela (bakterija koja kod pacijenata sa slabim imunitetom može da ima fatalni ishod)
Bakar u hrani – gde ga ima?
Namirnice bogate bakrom su plodovi mora, iznutruce, badem, pasulj, sočivo, džigerica, pečurke, orah, brokoli, tunjevina, soja, kakao i zeleno povrće.
Ishrana – kolike su dnevne potrebe?
U Evropi se hranom u prošeku unosi 0,9 – 2,2 mg bakra što je manje od dnevne potrebe (minimalno 1,3-3 mg, a više od 10 mg može da izove tegobe). Stručnjaci svetske zdravstvene organizacije naglašavaju da su neophodne veće doze kod beba i male dece zbog važne uloge bakra za razvoj mielina (omotač oko živaca). Preporučuju da se u slučajevima reumatoidnog artritisa, oboljenja srca, kandidijaze, dijabetes melitusa, kao i za jačanje kostiju i zarastanje rana uzimaju dodatne doze bakra.
Bakar u hrani je važan za stvaranje elastina u koži, deluje kao prirodni antibiotik i sprečava pojavu mladalačkih bubuljica. Ovaj element povećava čvrstinu zida arterija i ne dozvoljava da se stvore aneurizme. Važna uloga bakra je i u tome što pomaže da se proizvede superoksid dismutaza (SOD), jedan od najjačih intraćelijskih enzima.
Svojevremeno se bakar koristio kroz proces laganog rastvaranja u vodi tokom pripreme hrane, a njegov antibakterijski, antifungicidni i antivirusni efekat štitio je hranu od kvarenja. Danas nam je potreban bakar kao novi saveznik u borbi protiv klica koje su postale rezistentne na antibiotike /na primer stafilococcus aureus odnosi hiljade života u bolnicama, jer na medicinskom čeliku preživljava čak 72 sata, a na bakrnoj površini samo 90 minuta!?.
Bakar je, takode, izuzetno efikasan protiv podmukle listerije monocitogenes, koja na bakarnoj, bronzanoj, ili mesinganoj podlozi preživljava samo 60 min, dok na podlozi od medicinskog čelika i nekoliko dana. Ovaj element se takodje pokazao kao efikasan i kod lečenja escherichie colli.
Sve u svemu nauka je doprinela da stari dobri bakar zablista novim sjajem i da se objasni kolika je njegova uloga u očuvanju zdravlja.
SAVET PLUS
Nije na odmet da stalno nosite neki bakarni novčić uz sebe! Ruska medicina čak prepopručuje pacijentkinjama koje imaju cistične promene na dojci da predmet od bakra nose što bliže tom mestu.
Kada se nosi bakarna narukvica bakarni joni se polako resorbuju kroz kožu, ali kada smo bolesni i intenzivnije se znojimo resorpcija se povećava. Tada bakar oksidiše i dolazi do “prljanja ruke” u zeleno-sivu boju koja ne bi trebalo odmah da se obriše. Preporučuje se da se posle 30. godine stalno nosi, dok bi mlađi narukvicu trebalo da nose nekoliko dana u nedelji.