Med, kao nezamenljivu namirnicu, osim u prvim mesecima života, kada su mogućne alergijske rakcije i neželjene infekcije, obavezno treba davati deci.
Još pre rođenja, kroz krvotok majke, beba može da usvoji lekovite i hranljive sastojke meda koji i te kako pomaže trudnici da lakše i zdravije iznese trudnoću.
Lako svarljiv i sladak, med je namirnica koju deca sa zadovoljstvom prihvataju, što je dobro s obzirom na činjenicu da je značaj meda za normalan razvoj dečjeg organizma utvrđen naučnim eksperimentima. Savremene hemijske i biološke analize pokazuju da povoljna kombinacija hranljivih materija ne opterećuje dečje organe za varenje dodatnom preradom, što med čini hranom koja se stopostotno iskorišćava u organizmu.
Razvoj organa za varenje i izlučivanje, koji počinje u prenatalnom periodu nastavlja se sve do dve godine života deteta. S obzirom na fiziološku nezrelost ovih sistema u prilično dugom vremenskom periodu, ishrana odojčeta mora da bude prilagođena njegovim mogućnostima varenja i apsorpcije pa je, sve do kraja šestog meseca, rizično, osim majčinog mleka, davati bilo koju drugu hranu.
Odojče ima potrebu za vodom, belančevinama, mašću, ugljenim hidratima, mineralnim materijama i vitaminima. Dnevno namiruje polovinu potrebnih kalorija iz ugljenih hidrata, a one se ugrađuju u njegovu ukupnu telesnu masu.
Ugljeni hidrati su izvor energije, naročito toplotne. Potrebni su za rad mišića. Masti sagorevaju na šećeru, a ako ga nema dovoljno, one to čine na drugi način. Tada se u krvi sakupljaju kiseli produkti koji se nazivaju ketonska tela (aceton, acetonska kiselina). Zato se kaže da ugljeni hidrati imaju protivketogeno dejstvo. Višak ugljenih hidrata u organizmu se transformiše u masti, koje se koriste kao energetske rezerve.
O upotrebi meda kao najboljeg izvora ugljenih hidrata u ishrani odojčeta treba znati nekoliko stvari. Teoretski, med se može uvesti u jelovnik odojčeta posle navršenih šest meseci života. Da bi ste to i praktično izvelo bez rizika po bebino zdravlje potrebno je da:
– Odojče i roditelji nemaju izražene alergijske manifestacije (ekcem, atopijski dermatit, alergiju na proteine kravljeg mleka, alergiju na med, ili alergiju na neku drugu hranu).
– Da proizvođač ima potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti meda (mikrobiološke analize), kako bi se isključila mogućnost da se medu nađu spore bacila Clostridium Botulinum, koji je uzročnik teškog oboljenja botulizam.
– Dnevna količina meda je 1 g/kg telesne mase, podeljeno u dva ili tri obroka.
– Med se uvodi u ishranu tako što se počinje sa 1/4 kašičice meda rastvorenog u mlakoj vodi, čaju, soku, ili voćnoj kaši. Posle prvog davanja treba sačekati četiri dana, pa ukoliko nema osipa, svraba, povraćanja ili proliva, treba nastaviti postepeno povećavanje, tako da se tokom dve nedelje unese dozvoljena dnevna količina. Tek nakon toga može se davati svakog dana.
Ukoliko se bilo kada pojave znaci nepodnošenja, prekinuti uzimanje i javiti se pedijatru. Kao zasladivač med treba koristiti umesto belog šećera koji krade kalcijum iz zuba i donosi druge nevolje.
Ako detetu svakog dana dajete jednu do dve kašičice meda, budite sigurni da uz pravilnu ishranu ono neće imati problema s anemijom, nedostatkom apetita, čestim bronhitisima, zatvorom. Kod svih uzrasta med utiče na
mirniji san i na normalnu fizičku aktivnost.
Deca uglavnom vole da jedu med kašičicom, ali se potrudite da ona ne bude metalna. Najkorisnije je da ga ponudite kroz napitke, rastvorenog u čaju, mleku ili soku.
UPOZORENJE
Zbog mogućnosti pojave alergije, potreban je oprez prilikom uvođenju meda u jelovnik odojčadi, posebno u porodicama koje imaju ovakvih zdravstvenih problema. Zato se med daje bebi tek posle šestog meseca – zvaničan je stav grupe naučnika, dok drugi čak veruju da med ne treba davati u toku cele prve godine života.
