Od davnina su naši stari znali za lekovitost kobiljeg mleka, mnogo ga cenili i koristili, pre svega, za lečcnje dece obolele od bolesti disajnih organa i astme. Osim toga, preporučivali su ga i pacijentima koji su se oporavljali posle teških bolesti, malokrvnima i onima koje često muči želudac. Potrebno je da oboleli devet dana natašte uzima po jednu kašiku, a deca po kašičicu nekuvanog kobiljeg mleka i astma i bronhitis biće kao rukom odneti.
Da kobilje mleko blagotvorno deluje na organizam i da je po biološkim vrednostima jedinstveno, odavno je potvrdila i nauka. Po sastavu je sličnije majčinom nego kravljem mleku, ima manje proteina i masti a više šećera. U kravljem mleku dominira kazein, a u kobiljem albumini koji mnogo jačaju otpornost organizma. Osim toga, masti su manje specifične težine i zato se kobilje mleko lakše apsorbuje od kravljeg, a takode deluje baktericidno budući da sprečava razmnožavanje bakterija.
Sadrži oko 40 hranljivih materija, vitamin C, omega-3 masne kiseline, magnezrjum, kalijum, azot, kalcijum, fosfor i malo natrijuma.
Kada je o lekovitosti reč, klinička istraživanja su potvrdila da kobilje mleko prija koži i pomaže protiv akni, ekcema i oboljenja kao što su psorijaza, kožne alergije, neuro i atopijski dermatitis. Pozitivno deluje na srce i krvne sudove, a zbog niskih vrednosti natrijuma poboljšava stanje pacijenata s povišenim krvnim pritiskom. Malokrvnima, koji ovo mleko piju svakodnevno, povećava se hemoglobin. Obnavlja i obolele ćelije jetre, a naročito pomaže obolelima od hroničnog hepatitisa. Kobilje mleko, takode, poboljšava rad želuca, umanjuje nadimanja i gasove i podstiče probavu. Dobro deluje na mišiće, poboljšava sastav i podstiče rast kostiju, a stručnjaci tvrde da je odličan napitak za sportiste i one kojima ne odgovara kravlje mleko.
Nutricionisti kažu da su dva i po decilitra preporučena dnevna doza kobiljeg mleka, a onima koji ga uzimaju savetuju da ujutru popiju celu dozu gudjaj po gutljaj, da ga ne kuvaju nego zagreju najviše do telesne temperature (37 stepeni). Podsećaju i da je tokom prvih dana moguć proliv kao reakcija čišćenja organizma, ali naglašavaju da, i ako se to dogodi, ne bi trebalo prekinuti uzimanje mleka. Da bi pozitivno delovalo na organizam, neophodno je da se pije tri do četiri meseca. Onima koji posle višemesečnog uzimanja odluče da prestanu da ga piju, preporučuje se da najpre dnevnu dozu prepolove i da nikako naglo ne prestaju da ga piju. Kobilje mleko ne bi trebalo da piju alergični na laktozu.
KUMIŠ
U tradicionalnoj ishrani Baškira, Tatara i Kazaha jedan od nezaobilaznih specijaliteta je kumis, kiselomlečni proizvod kobiljeg mleka. Ovaj, kako ga često nazivaju „napitak heroja”, prirodno je gaziran, žitak, lako se peni, osvežavajućeg je ukusa a specijalisti ishrane tvrde da je vrhunski dijetetski proizvod. Kumiš je i lekovit, a naučno je dokazano da ima antibotsko dejstvo i da uništava izazivače dizenterije, trbušnog tifusa i paratifusa i da sprečava razvoj izazivača tuberkuloze. Osim toga, kumiš poboljšava rad želuca, pomaže lečenje bolesti jetre, žučnih kanala, tankog i debelog creva. Ipak, s obzirom na to da sadrži alkohol, ovaj napitak se ne preporučuje nervoznim; obolelima od ciroze jetre i gastritisa, kao i u slučaju akutne tuberkuloze pluća i nekih oboljenja bubrega.
