Zeleni, crveni, roze, ćilibaržuti, modrocrni, slatki, sočni plodovi vinove loze ( Vitis vinifera), jedne od prvih pripitomljenih kultura, pravi su eliksir zdravlja. Gajeno u Aziji još 8.000 godina pre naše ere, grožđe je danas osvojilo sve kontinente, razvrstano u 12 osnovnih i najpoznatijih vrsta, a širom sveta uzgaja se nekoliko hiljada podvrsta.
Agronomi kažu daje kombinacija glatke strukture i slatkog ukusa učinila ovo voće popularnim, a nutricionisti, pak, poručuju daje zbog lekovitih osobina poželjno da grožđe što češće bude u jelovniku. Zrelo sadrži antocijan, biljna vlakna i masti, vitamine A, B, C i E, gvožđe, epikatehin, organske kiseline, katehin, kvercetin, kalijum, kalcijum, magnezijum, mangan, natrijum, silicijum, fosfor, polifenole, rasveratrol, flavonoide, celulozu, fruktozu i glukozu.
Kako deluje
S obzirom na to da sadrži mnogo kalijuma i voćnih kiselina, grožđe podstiče mokrenje i pomaže odstranjivanje otrova iz organizma. Organske kiseline ubrzavaju metabolizam, podstiču rad creva i sprečavaju zatvor. Ove diuretične i laksativne osobine grožđa važne su za gojazne koji planiraju dijete. Tanini i polifenoli štite organizam od virusa i svrstavaju se u antikancerogene materije, dok je grožđani šećer neophodan za rad mozga i srca. Flavonoidi sprečavaju bolesti krvi i krvnih sudova.
Interesantno je daje sastav grožđa veoma sličan majčinom mleku, a hranljiva biološka voda koju sadrži ulazi direktno u krv i sistem za varenje ne opterećujući ih masnoćom. Ishrana a mnogo grožđa preporučuje se protiv hroničnog zatvora, oboljenja jetre i gastritisa kao i za jačanje organizma. Pomaže i protiv kašlja, loše krvne slike, otežanog mokrenja, stvaranja ugrušaka, raka, artritisa i reumatoidnog artritisa, žutice, otoka, ekcema, dermatitisa, ateroskleroze i valunga. Jača slezinu, krvne sudove, srce, bubrege, pluća, mokraćne puteve, stomak i jetru. Grožđe se naročito preporučuje dojiljama, onima koji se oporavljaju posle teških bolesti i starijima. Sok od presnog grožđa je, takođe, hranljiv i lekovit napitak koji povoljno deluje na jetru, ali dijabetičari moraju da ga izbegavaju.
Lekovite semenke GROŽDJA
Osim „mesa” bobica i njihove semenke su veoma lekovite. Naučno je dokazano da je ekstrakt koštica grožđa 20 puta jači antioksidant od vitamina C i 50 puta jači od vitamina E jer sadrži koncentrovana, najefikasnija jedinjenja ovog voća. Pokazalo se da ovaj ekstrakt štiti krvne sudove, jača kapilare, smanjuje rizik razvoja proširenih vena, sprečava oksidaciju masti i infark srca, kao i da smanjuje aterosklerotske plakove to jest taloženje masti na zidovima krvnih sudova. Ekstrakt, takođe, smanjuje rizik oštećenja očnih tkiva, kao i mogućnost razvoja makularne degeneracije i katarakte. Ipak, iako veoma lekovit, ekstrakt koštica grožđa ne bi trebalo da uzimaju dijabetičari budući da sadrži mnogo šećera.
Kada je reč o uzimanju grožđa, stručnjaci savetuju da se pre jela, dobro opere. Grozdovi se potope pola sata u mlaku vodu i potom isperu mlazom vode da bi se odstranile hemikalije kojima je grožđe prskano.
CRVENO MALO ZDRAVIJE
Boju grožđu daju pigmenti proantocijanidini, koji su „odgovorni” za jače antioksidativno dejstvo crvenih od belih sorti grožđa. Smatra se i da crveno vino sadrži 10 puta više flavonoida od belog. Osim toga, tanin je supstanca čiji ukus daje osnovnu razliku između ukusa crvenih i belih vina. Nalazi se u pokožici bobice grožđa, semenkama i u stabljci grožđa, a ima ga čak i u hrastovim buradima u kojima vina „leže”.
ULJE OD KOŠTICA GROŽDJA SKIDA HOLESTEROL
Poslednjih godina u našim domaćinstvima sve više se koristi ulje od koštica grožđa. Odlično je za pripremanje salata i preliva, ali i za kuvanje. Blagotvorno deluje na zdravlje jer sadrži mnogo vitamina E i omega-6 kiselina. Smanjuje mogućnost slepljivanja krvnih pločica, sprečava povišen pritisak izazvan viškom natrijuma, povećava dobar (HDL) holesterol u krvi, a istovremeno snižava loš (LDL). Osim za jelo, koristi se i za masiranje, jer usporava starenje kože, ima regenerativne osobine i ublažava pojavu strija.
