Ljute, blage, slatke, zelene, žute, narandžaste, crvene, ljubičaste pa čak i braon i crne, bogate vitaminima, paprike su jedna od najcenjenijih rća, ne samo zbog izuzetnih hranljivih i bioloških vrednosti nego i, kako stručnjaci kažu, „zbog izvanrednih senzornih osobina – boje, ukusa i mirisa”.
Boju određuju različite vrste fitohemikalija koje igraju veoma važnu ulogu u očuvanju zdravlja budući da većina ima antioksidantne osobine. Posebno bogate fitohemikalijama su sve vrste crvenih paprika. Osim toga, obiluju vitaminima C, A i E, dobar su izvor vitamina K, B6 i B1, mangana, molibdena i bakra. Zahvaljujući vitaminu A, crvene paprike su korisne protiv raznih infekcija i za očuvanje vida, vitamin C povećava otpornost organizma i smanjuje rizik obolevanja od raka. Vitamin B6 je, takođe, izuzetno značajan za pravilan rad organizma s obzirom na to da „hrani” nervni sistem i jača imunitet.
Crvene paprike deluju i protiv depresije, sprečavaju razmnožavanje štetnih mikroorganizama, otvaraju apetit, podstiču varenje i pozitivno deluju na rad bubrega i creva. S obzirom na to da sadrže mnogo beta karotina štite i od nekih vrsta raka, kao što je rak dojke, dok likopen iz crvene paprike može da smanji mogućnost obolevanja od karcinoma jajnika. Da bi organizam što bolje iskoristio lekovite sastojke, najbolje je jesti svezu crvenu papriku. Ipak ovo povrće može da se marinira i konzervira, nezaobilazan je sastojak brojnih specijaliteta kao što su ajvar, đuveč, suvomesnati proizvodi, sirevi i mlečni proizvodi, testenine, umaci, gulaši…
Ljubitelji dobrog zalogaja veoma cene i mlevenu začinsku papriku dobijenu sušenjem i preradom posebnih industrijskih sorti crvene paprike. Radi se o začinu crvene boje, prijatnog mirisa koji poboljšava i miris i ukus hrane. Stručnjaci objašnjavaju da je boja mlevene začinske paprike osnovno merilo njenog kvaliteta (tamnija je kvalitetnija,) a osim površinske važna je i ekstrahovana boja koja je merilo ukupnog sadržaja pigmenata i najvažniji pokazatelj kvaliteta. Važno je, takođe, znati da je mlevena začinska paprika podložna mikrobiološkom zagađenju, pa se u prehrambenoj industrija koriste njeni ekstrakti. Osim u prehrambenoj, ekstrakti crvene paprike (oleorizini), koriste se i u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji kao prirodno sredstvo za bojenje, kao i za proizvodnju lekova koji poboljšavaju apetit i antireumatskih masti.
Crvena paprika je jedan od tri zaštitna znaka Segedina, pa ne čudi što ovaj mađarski grad ima i muzej posvećen ovom povrću. Razgledajući postavku posetioci mogu da vide istoriju sadnje i prerade paprike u Mađarskoj od baštenskog ukrasa do nezamenjivog začina koji je obeležje mađarske nacionalne kuhinje. Inače, jedan od razloga zbog kojih je Segedin prestonica paprike krije se u činjenici da je najosunčaniji grad našeg severnog suseda, što je najvažniji preduslov za uspešno gajenje ovog povrća. U Segedinu je živeo i Albert Sent Đordi koji je, najverovatnije zahvaljujući paprici, 1937. godine dobio Nobelovu nagradu za otkriće vitamina C.
