Noćna apneja (ili apneja u snu) je čest poremećaj koji se manifestuje kao jedna ili više pauza u disanju tokom sna. Pauze mogu da traju od nekoliko sekundi do minuta. Mogu se javiti 30 i više puta po satu. Disanje se zatim vraća u normalu, ponekad sa glasnim hrkanjem ili zvukom gušenja.
Apneja u snu obično je hronično stanje koje remeti spavanje. Kada tokom spavanja disanje postane plitko i kratko i san prelazi iz dubokog u lagani.
Rezultat nekvalitetnog sna je brže zamaranje tokom dana. Apneja u snu je vodeći uzrok preterane pospanosti tokom dana.
Karakteristike
Apneja je često nedijagnostikovana. Lekari obično ne mogu da otkriju ovaj poremećaj tokom rutinskih poseta. Takođe, nijedna analiza krvi neće pomoći u dijagnozi.
Većina ljudi koji pate od sleep apneje ne znaju za to, jer se javlja samo tokom spavanja. Partner ili člana porodice će obično prvi primetiti zneke ovog poremećaja.
Najčešći tip je opstruktivna noćna apneja. U ovom stanju, prohodnost disajnih puteva je smanjena tokom sna, što uzrokuje plitko disanje ili potpune prekide u disanju.
Kada pokušate da udahnete, vazduh koji se probija pored suženog dela može izazvati glasno hrkanje. Opstruktivna noćna apneja je češća kod gojaznih ljud, mada se može pojaviti kod svakoga. Primera radi, mala deca sa uvećanim krajnicima često pate od ovog poremećaja.
Apneja u snu je teži poremećaj sna, kada se dešava da disanje prestaje na mahove na kraće vremenske intervale tokom spavanja. Postoje tri vrste apneje – opstruktivna, centralna i mešovita. Opstruktivna apneja je uzrokovana nekom fizičkom blokadom disajnih puteva, poput opuštenih mišića u grlu.
Centralna sleep apneja je posledica nemogućnosti odgovornog centra u mozgu da pošalje potrebne signale kako bi kontrolisao disanje. Mešovita sleep apneja je kombinacija centralne i opstruktivne vrste apneje. Prema nekim istraživanjima, gotovo 85% ljudi je imalo problema sa opstruktivnom apnejom nakon koje je usledila mešovita i centralna sleep apneja.
Ređi oblik ovog poremećaja je centralna apneja. Ona nastaje kao posledica poremećaja u delu mozga koji šalje impulse respiratornim mišićima. Ritam slanja ovih signala je poremećen, i kao posledicu ima za to da osoba i ne pokušava da diše tokom kratkih perioda.
Centralna noćna apneja se može javiti kod svakoga, međutim češća je kod ljudi sa već postojećim medicinskim stanjem ili na određenoj terapiji.
Može se javiti udružena sa opstruktivnom formom ili izolovana. Kod centralne noćne apneje obično nije prisutno hrkanje.
Ovaj članak se uglavnom fokusira na opstruktivnu apneju.
Prognoza
Nelečena noćna apneja može uzrokovati:
– Povećan rizik od pojave visokog krvnog pritiska, srčanog udara, šloga, gojaznosti i dijabetesa
– Povećan rizik za pojavu insuficijencije srca, ili pogoršanje ovog stanja ukoliko je već prisutno
– Aritmije
– Povećan rizik saobraćajnih nezgoda ili nezgoda na poslu
Apneja je hronični poremećaj koji zahteva tretman na duge staze. Neki od načina kojima se kod većine ljudi ovo stanje može lečiti su promena životnih navika, splintovi, hirurgija i aparati za pomoć pri disanju.
Kako se leči sleep apneja
Sleep apneja ili opstruktivni apneja sindrom je ozbiljan poremećaj spavanja koji se obično leči aparatima poput CPAP-a (continuous positive airway pressure) i ti tretmani su često za neke ljude neprijatni. U nekim slučajevima alternativni tretmani mogu biti efikasni i prijatniji za osobu koja pati od apneje.
Konvencionalno lečenje apneje
Srednje teški i teški slučajevi opstruktivne apneje u snu se moraju lečiti kako bi se izbegle komplikacije, poput srčanog udara. Najčešći tretman jeste korišćenje uređaja po imenu CPAP. Ovaj uređaj drži disajne puteve otvorenim i usmerava vazduh u disajne puteve.
BiPAP (Bi-level positive airway pressure) je još jedan uređaj koji se koristi za lečenje apneje u snu. Za razliku od prvog uređaja, koji je zadužen samo za inhalaciju, ovaj uređaj reguliše i udisanje i izdisanje vazduha. BiPAP takođe automatski podešava i pritisak vazduha.
Oralna terapija je druga opcija koja se uglavnom koristi za lečenje kod pacijenata sa blažim do umerenim simptomima apneje. Ovo podrazumeva upotrebu aparata koji se stavljaju u usnu šupljinu kako bi se obezbedio neometan dotok vazduha.
Neki ljudi koji pate od sleep apneje nemaju nikakve koristi nakon ovakvih terapija, čak ni nakon terapije ovim uređajima. U takvim slučajevima se preporučuje operacija kako bi se disajni putevi otvorili. Drugim rečima, konvencionalni tretmani podrazumevaju ili upotrebu ovih uređaja ili hirurški zahvat.
Alternativno lečenje
Iako su neke vrste alternativnih lekova za apneju u snu pomogle u kontrolisanju ovog problema, još uvek nema naučnih dokaza koji potvrđuju efikasnost tih metoda. Mogu se koristiti zajedno sa konvencionalnim metodama. Alternativne opcije su savršene za ljude sa blažim i umerenim simptomima. Obično u takvim slučajevima lekari ne preporučuju nikakav tretman osim nekih promena u načinu života.
Potvrđeno je da je većina ljudi kod kojiih se javlja apneja u snu gojazna. Kod gojaznih ljudi se oko vrata formiraju meka tkiva, što izaziva poteškoće sa disanjem. U ovom slučaju, apneja se može donekle kontrolisati skidanjem suvišnih kilograma, kroz zdravu dijetu i redovno vežbanje.
Vežbe disanja su takođe vrlo korisne za lečenje sleep apneje. Vežbajte „pranajamu“, tehniku disanja kod joga, jer su mnogi ljudi potvrdili da im je dosta pomogla.
Homeopatski preparati su takođe dobri kada se uzimaju uz konvencionalne tretmane. Homeopate prave lekove u skladu sa tipom ličnosti pacijenta i u slučaju apneje obično preporučuju da se izbegava šećer i hrana koja izaziva alergije.
Tretman akupunkturom navodno ispravlja disbalans u organizmu koji dovodi do sleep apneje. Neki pacijenti tvrde da su nakon nekoliko tretmana akupunkturom povratili normalan san. Tokom odlaska na tretmane, pacijenti ne bi smeli da uzimaju kofein. Takođe se preporučuju promene u načinu života i ishrane.
U biljnoj medicini se smatra da je valerijana vrlo efikasna u kontrolisanju apneje kod nekih pacijenata. Smatra se da ljude sa izrazito jakim emocijama češće pogađa apneja, a valerijana ima smirujuć efekat, što je odlično za rešavanje problema vezanih za spavanje.
Ojačavanje mišića u disajnim putevima takođe može biti vrlo efektivno. Opušteni mišići u grlu su glavni krivac za blokirane disajne puteve, što izaziva sleep apneju. Ovi mišiči bi trebali da se ojačaju kako bi se izbegla apneja u snu. Ovo se može postići čestim pevanjem ili sviranjem u duvačke instrumente.
U nekim slučajevima čak i promena položaja tokom spavanja može učiniti čuda. Pokušajte da ne spavate na leđima ili stomaku. Bolje je spavati sa strane.
Takođe je preporučljivo da izbegavate pušenje, previše alkohola i upotrebu sedativa jer se od njih apneja u snu pogoršava.Ovo naročito važi za alkohol u večernjim satima.
Ako primetite bilo koji simptom sleep apneje, odmah se obratite svom lekaru. Možete pokušati i sa alternativnim tretmanima uz konvencionalne. Ipak, alternativne metode isprobajte samo uz prethodnu konsulataciju sa lekarom.
Napomena: ovaj članak je isključivo informativnog karaktera i nije zamena za savet stručnjaka. Lekarski pregled je jedini način da se dijagnostikuje i leči apneja u snu.
