Amarant su uzgajali Asteci još pre 8.000 godina i do dana današnjeg se uzgaja u Peruu; u drevno doba se uzgajao i u Meksiku i na poluostrvu Jukatan. Danas se gaji u Africi, Indiji, Kini, Rusiji, širom Južne Amerike i sve više se uzgaja u Severnoj Americi
Neke karakteristike ove biljke su nepoznate većini ljudi. Amarant je prilično visok – oko 180 cm, ima široke, zelene listove, svetlocrvene ili zlatne cvetove i ima oko 60 različitih podvrsta. Cvetovi su obično u obliku veoma malih pupoljaka, nalik na pupoljke žitarica, zbog čega se amarant često smatra žitaricom. Međutim, amarant nije žitarica poput ovsa, pšenice ili pirinča. Ponekad se o njemu govori o „pseudo-žitarici“ jer je po strukturi hranljivih sastojaka sličan žitaricama.
Jedna od najbitnijih stvari vezanih za amarant je da nema glutena. Brašno od amaranta je beličasto, boje slonovače, iako brašno ili mleveno zrnevlje crvenih „pupoljaka“ može biti crvenkasto. U svakom slučaju, veoma je zdravo.
Kako je veoma tvrd, amarant se teško koristi kao zasebna namirnica. Najbolje je pomešati ga sa drugim žitaricama kako tekstura te mešavine ne bi bila previše gusta i kako bi se obezbedila dovoljna količina glutena.
Kuvanje amaranta je isto kao kad kuvate špagete ili pirinač: u proključalu vodu (na šest šolja vode ide jedna šolja amaranta) sipajte amarant i kuvajte uz mešanje 15-20 minuta, zatim ga procedite i spreman je za upotrebu.
Amarant možete koristiti kao sastojak za zgušnjavanje raznih sosova, supa ili čak i džemova. Ako ga jedete kao grickalicu, amarant je hrskav ima blag ukus sličan orahu, ili pomalo ljutkast ukus. Povrh svega, amarant je najbogatiji hranljivim sastojcima od svih ostalih žitarica i proizvoda od njih.
Kako amarant utiče na zdravlje
Jedan od razloga zašto amarant postaje sve popularniji jeste njegova hranljiva vrednost. Veoma je bogat mineralima poput kalcijuma, gvožđa, fosfora i karotenoidima. Izuzetno je bogat proteinima: jedna šolja amaranta sadrži 28.1 grama proteina naspram 26.3 grama u istoj količini ovsa ili 13.1 grama u istoj količini pirinča.
Amarant sadrži mnogo lizina, važne aminokiseline koja sadrži proteine slične onima u mleku, koji su mnogo lakše svarljivi nego proteini iz drugih žitarica. Još jedno pozitivno svojstvo amaranta je visok sadržaj primarnih proteina pod nazivom albumini i globulini koji su, u poređenju sa prolaminima u pšenici, mnogo rastvorljiviji tokom procesa varenja i samim tim lakše svarljivi.
Jedna šolja sirovog amaranta sadrži 15 miligrama gvožđa, dok šolja belog pirinča sadrži samo 1,5 miligrama; ista količina amaranda sadrži 18 grama vlakana dok šolja belog pirinča sadrži 2,4 grama.
Amarant sadrži 105% preporučene dnevne doze mangana. Takođe, sadrži i neke ugljene hidrate. Amarant sadrži trostruku preporučenu dnevnu dozu kalcijuma, a bogat je i magnezijumom, fosforom i kalijumom. Amarant sadrži 6-10% ulja, uglavnom nezasićenog, ili oko 77% nezasićenih masnih kiselina uključujući i linolnu kiselinu koja važi za vrlo hranljiv sastojak. I poslednje, ali ne najmanje bitno, amarant je jedina žitarica za koju je dokazano da sadrži vitamin C.
Jedna šolja amaranta sadrži:
Kalorija – 251
Ugljenih hidrata – 46 grama
Proteina – 9 grama
Vlakana – 5 grama
Ispitivanja amaranta su pokazala da ne sadrži samo važne hranljive sastojke, već i fitohemijska jedinjenja poput rutina i peptidnih veza koje pomažu u snižavanju krvnog pritiska i dobre su za prevenciju karcinoma.
Istraživači predlažu dalja istraživanja o efektima peptida koje sadrži amarant, pogotovo lunasin, koji je prethodno u velikim količinama nađen u soji i smatralo se da je odličan za prevenciju raka, kao i za prevenciju hroničnih bolesti poput raznih upala, dijabetesa, srčanih oboljenja i šloga.
Kako su srčane bolesti obično povezane sa visokim holesterolom, krvnim pritiskom, gojaznošću i dijabetesom, naučnici tvrde da smanjivanje unosa zasićenih masti i povećanje unosa nezasićenih masnih kiselina značajno utiče na prevenciju srčanih oboljenja. Karakteristike amaranta su ispitivane u ovom kontekstu i rezultati istraživanja idu u prilog tvrdnjama da je dobar za ljude koji imaju srčanih problema. Istraživanja pokazuju i da samo ulje amaranta ima blagotvorno dejstvo u prevenciji i lečenju kardiovaskularnih oboljenja.
Recept za salatu od amaranta
Sastojci:
– Jedna i po šolja hladne vode
– Pola šolje sirovog, nemlevenog amaranta
– Dve šolje seckanog, neoljuštenog krastavca
– Pola šolje sitno iseckanog celera
– Pola šolje sitno iseckanog crvenog luka
– ¼ šolje iseckane sveže nane
– ¼ šolje iseckanog peršunovog lista
– ¼ šolje pečenih pinjola
– Dve kašike nerafinisanog maslinovog ulja
– Jedna kafena kašičica narendane limunove kore
– Dve kašike svežeg soka od limuna
– ¼ kafene kašičice soli
– ¼ kafene kašičice mlevene paprike
– Pola šolje leblebije
– 100 grama feta sira, grubo izmrvljenog
– Kriške limuna (po želji)
U dublji tiganj sipajte vodu i amarant da proključa; smanjite temperaturu, poklopite i ostavite da se krčka još 20 minuta ili dok se voda potpuno ne upije (trebalo bi da izgleda kao kaša). Dok se amarant kuva, sve ostale sastojke izmešajte u većoj posudi. Sipajte amarant u cediljku i ispirajte pod mlazom hladne vode dok se ne prohladi dovoljno; zatim ga dobro iscedite, pritiskajući ga kašikom. Zatim ga sipajte i izmešajte sa ostalim namirnicama dok se sve ne izjednači. Po želji ukrasite kriškama limuna.
Važno je da, prilikom ceđenja, uzmete cediljku sa gušćom mrežom, jer je amarant veoma sitan i zrnevlje lako može ispasti kroz otvore na standardnim cediljkama. Ako nemate odgovarajuću cediljku, upotrebite platno; sipajte amarant na njega i rasporedite ga što tanje kako bi se brže ohladio.
Zanimljivosti o amarantu
U Meksiku se od amaranta prave razne bombone, uglavnom tako što se amarant pomeša sa medom ili šećerom, i zovu se „slatko zadovoljstvo“. Obično se prave u obliku malih lobanja i tradicionalno se jedu tokom proslave meksičkog „Dana mrtvih“.
Zaključak
Nazvan po grčkoj reči amarantos, što znači „onaj koji ne vene“, jarki cvetovi, odnosno pupoljci amaranta deluju sveže i kada se osuše. Uzgajali su ga Asteci pre 8.000 godina, ali i danas je popularna namirnica u raznim kulturama i poslednjih godina postaje sve traženiji. Može se pržiti poput kokica, kuvati kao pirinač ili mleti kako bi se od njega dobilo brašno.
Zadivljujuće je koliko je amarant bogatiji hranljivim sastojcima u odnosu na ostale žitarice – sadrži mnogo više gvožđa, kalcijuma, proteina i vlakana nego pšenica ili pirinač. U pogledu sadržaja proteina, amarant je jedna od biljaka najbogatijih proteinima i po sadržaju proteina se može porediti i sa hranom životinjskog porekla, poput sira.
Amarant je po hranljivim vrednostima prava „bomba“ i utvrđeno je da pomaže u sprečavanju brojnih hroničnih bolesti poput dijabetesa, srčanih oboljenja, karcinoma i šloga. Može se naći u svim bolje snabdevenim super-marketima.
