Koleno predstavlja jedan od najvećih i najkomplikovanijih zglobova u telu. Koleno pripaja bedrenu kost (femur) za kost potkolenice (tibiju). Manja kost koja se prostire pored tibije (fibula) i čašica (patela) čine ostale kosti koje obrazuju zglob kolena.
Tetive povezuju kosti kolena sa mišićima noge, koji omogućavaju pokretljivost kolenom zglobu. Ligamenti se pripajaju uz kosti kolena i daju potporu i stabilnost kolenu:
Prednji ukršteni ligament sprečava femur da sklizne unazad preko gornjeg okrajka tibije (ili tibiju da sklizne napred preko donjeg okrajka femura).
Zadnji ukršteni ligament sprečava femur da sklizne napred preko gornjeg okrajka tibije (ili tibiju da sklizne unazad preko donjeg okrajka femura).
Srednji i bočni kolateralni ligamenti sprečavaju femur da sklizne u stranu.
Dva hrskavičava elementa u obliku latiničnog slova „C“, koji se označavaju kao medijalni (središnji) i lateralni (bočni) meniskus, imaju ulogu amortizera potresa između femura i tibije.
Brojne burze (duplikature), ili kesice ispunjene tečnošću, pomažu kolenom zglobu da se glatko pokreće.
Vaši zglobovi kolena imaju ključnu ulogu u održavanju uspravnog položaja tela, a još veće opterećenje trpe prilikom hodanja, trčanja ili skakanja. Bol u kolenu je veoma uobičajena pojava, bilo kao posledica bavljenja sportom ili kao posledica svakodnevne upotrebe i naprezanja.
Bol u kolenu može nastati usled povreda, uključujući iščašenja, otečene ili pokidane ligamente – prednji ukršteni ligament (anteriorcruciate ligament – ACL), naprsnuća meniskusa ili hrskavice i „trkačko koleno“.
Sportske povrede se obično javljaju unilateralno (na jednom kolenu). Obostrani bol u kolenima najčešće je znak artritisa, osteo-artritisa, gihta ili pseudo-gihta, i javlja se u poznijim godinama života.
Stanja koja dovode do bola u kolenu
Tendonitis. Ovo je povreda koja nastaje usled prekomernog korišćenja tetiva (traka tkiva koje povezuju vaše mišiće i kosti) i karakteriše se njihovim otokom. Stanje se ponekada označava kao „koleno skakača“, jer je uobičajeno kod sportova koji podrazumevaju skakanje, kao što je košarka na primer.
Okrnjene kosti. Ponekada se usled povrede kolena mogu formirati fragmenti kostiju ili hrskavice. Ovi delići se mogu zaglaviti u zglobu, dovodeći do njegove imobilizacije (ukočenja). Takođe se mogu javiti bol i otok.
„Koleno kućne pomoćnice“ ili burzitis, stanje je koje se javlja zbog dugotrajnog klečanja ili pokreta kolena koji se ponavljaju. Dolazi do nakupljanja tečnosti u burzi, kesici ispunjenoj tečnošću koja ima ulogu amortizera potresa u kolenom zglobu. Otok u zatkolenoj jami se označava kao „Bejkerova cista“, i može biti izazvan povredama ili artritisom.
Krvarenje u kolenom zglobu. Ova povreda se još naziva i hemartroza i pogađa krvne sudove u okolini ligamenata kolena, izazivajući osećaj topline u kolenu, ukočenost, modrilo i otok. Stanje u ozbiljnijim slučajevima može iziskivati bolničko lečenje.
„Ilio-tibijalni bend sindrom“ predstavlja povredu usled prekomernog korišćenja butine i kolena, odnosno trake tkiva koja se pruža od kuka do cevanice, tik ispod kolena.
Sindrom medijalne plike. Ova povreda usled preterane upotrebe pogađa pliku, tkivni nabor u zglobu kolena.
Osgud-Šlaterova bolest (Osgood- SchlatterDisease). Ovo stanje koje izaziva bol u kolenu nastaje usled preopterećenja je uobičajeno kod tinejdžera koji se bave sportom, i karakteriše ga otok i bolna osetljivost u predelu koštane kvrge koja se formira neposredno ispod kolena.
Delimično dislocirana čašica (ili patelarnasub-luksacija). Stanje se češće javlja usled fizičkog poremećaja na nogama nego u okviru sportske povrede. Čašica isklizne iz ležišta i izazove bol i otok.
Lečenje bola u kolenu
Lečenje bola kolena će zavisiti od tipa i ozbiljnosti povrede. Mnoge povrede kolena mogu spontano zazdraviti, ili mogu biti tretirane u kućnim uslovima. Izbegavajte da opterećujete povređeno koleno što je više moguće. Podignite nogu uvis jastučićima, i stavite kesu leda ili smrznuto povrće umotano u peškir na mesto povrede. Analgetici poput ibuprofena mogu vam pomoći da smanjite bol i otok.
Možda ćete morati da posetite svog lekara ili zatražite savet ukoliko:
Povređeno koleno ne može da istrpi nikakvo opterećenje.
Postoji ozbiljan bol čak i kada koleno nije pod opterećenjem.
Koleno je ukočeno, bolno krcka ili popušta.
Koleno izgleda deformisano.
Postoje povišena temperatura, crvenilo ili osećaj žarenja oko kolena, ili je otok izražen.
List potkolenice, ispod povređenog kolena, je bolno osetljiv, ukočen ili pecka.
Bol u kolenu traje i nakon tri dana tretmana u kućnim uslovima.
Lekar će obaviti objektivni pregled povređenog kolena i može zatražiti dodatne testove, poput analiza krvi, rendgena ili NMR (Nuklearno Magnetne Rezonance).
Lečenje kolena može podrazumevati fizikalnu terapiju, analgetike i ponekada artroskopiju – mikro-hiruršku metodu koja uključuje ulazak u zglobnu čauru aparatom sa minijaturnom kamerom, utvrđivanje oštećenja i eventualnu reparaciju istog.
Kada će se moje koleno biti bolje?
Oporavak od povrede koja izaziva bol u kolenu zavisiće od njenog tipa i ozbiljnosti. Ukoliko ste u cilju oporavka sprečeni da se bavite aktivnostima koje jako opterećuju koleno, kao što je trčanje na primer, probajte sa sportovima koji ga slabo opterećuju, poput plivanja.
Prevencija bola u kolenu
Bol u kolenu se ne može uvek izbeći, ali dobru predostrožnost predstavljaju istezanje, zagrevanje i opuštanje u toku vežbanja, kao i bavljenje sportom. Posedovanje odgovarajuće opreme poput trenerki dizajniranih za trčanje ili štitnika za kolena kod poslova koji zahtevaju klečanje, može biti od velike pomoći.
Prestanite sa vežbanjem ukoliko osećate bol u kolenu.
