Orašasti plodovi su zdravi i upravo sada je njihova sezona. Bio bi greh to ne iskoristiti. Konzumiranje ovih plodova ima niz blagotvornih dejstava, kako na naše telo, tako i na našu dušu. Dakle – poslužite se!
Počev od malih, finih pinija slatkaste arome, pa do velikog, okruglog, nama najpoznatijeg običnog oraha sa pomalo oporim ukusom, izbor orašastih plodova je zaista ogroman. A isto tako i njihovo dejstvo na naše zdravlje. Hajde da malo zavirimo u ono što se krije u njihovoj ljusci.
Štite Od bolesti: Ukoliko barem jednom nedeljno pojedete nekoliko plodova, u velikoj meri ćete smanjiti rizik od bolesti civilizacije, a pre svega od dijabetesa – i to čak i do osam procenata. Na nivo šećera u krvi najpozitivnije deluje kikiriki.
Za jake kosti: Mineral kalcijum je neophodan za izgradnju kostiju, a možete ga naći ne samo u mlečnim proizvodima, već i u orašastim plodovima. U 100 g badema se nalazi 252 mg kalcijuma, a u istoj količini lešnika 225 mg. Nešto manje ga ima u običnom orahu i pistaćima (oko 130 mg).
Idealni za stres: Visoki sadržaj ma-gnezijuma od orašastih plodova čini sjajnu namirnicu koja ne samo da pomaže kod stresa, već i kod iscrpljenosti i premora. Ovaj mineral, naime, u velikoj meri smanjuje nervozu i napetost u organizmu. Najviše magnezijuma ima u indijskom orahu (270 mg na 100 g), zatim u kikirikiju (10 mg), bademu (170 mg) i pistaćima (160 mg).
Zdrava cirkulacija krvi: zahvaljujući velikoj koncentraciji višestruko nezasićenih masnih kiselina, orašasti plodovi su izvanredna zaštita za srce i cirkulaciju krvi. Oni održavaju krvne sudove u elastičnom stanju, ograničavaju “opasno taloženje holesterola i tako štite od visokog krvnog pritiska, infarkta i moždanog udara. Za srce su naročito blagotvorni običnh orasi, a osim njih još i pekan i kikiriki. Njihovo dejstvo je dokazano naučnim studijama. Jednim evropskim istraživanjem se utvrdilo da ukoliko se nedeljno konzumira 16 orašastih plodova, rizik od smrti od infarkta miokarda pada za celih 11%. Navedena količina od pet običnih oraha ili tri kaši-čice kikirikija.
Otklanjaju umor:Umor nije samo posledica nedostatka sna. Često zevanje može biti izazvano i nedostatkom gvožđa. Najbolji izvor gvožđa su pistaći. Sa 30 pi-staća se pokriva četvrtina dnevnih potreba za ovim mineralom. Visoki sadržaj gvožđa se nalazi u piniji, bademu i lešniku.
Domaći kesten i kako qa obraditi:
Kesten sadrži mnogo vitamina iz grupe B, zatim kalijum, fosfor, gvožđe, magnezijum i natrijum. Ima antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Dobar je za srce, želudac i protiv 1 depresije. Pomaže i kod obolelih proširenih vena i kod reumatizma.
1. Zaseći – prvo zaseći ljusku (ako ljuska pod pritiskom ugiba, znači da je kesten star. Samo sjajan, vlažan i na dodir težak će biti i ukusan.)
2. Pečenje – zasečeno kestenje prvo poredati na suv pleh, zatim staviti u unapred zagrejanu pećnicu i na temperaturi od 225°C peći 10 minuta (kod dužeg pečenja kestenje postaje gorko).
3. Ljuštenje – što pre malim nožem osloboditi spoljnu ljusku. Kesten mora biti što topliji, jer se ljuska lako odvaja samo dok je kesten vruć.
4. Čišćenje – očistite i unutrašnju ljusku, ako kesten želite da upotrebite za na-devanje, čorbu ili dezert. Najlakše se odstranjuje kuhinjskom krpom, najbolje dok je topla (ohlađena se skida nožem).
Najzdraviji orašasti plodovi
Običan orah
– smanjuje rizik od infarkta miokarda.
Pistaći
– pomažu kod nedostatka gvožđa i premora.
Badem
– snabdeva kosti kalcijumom.
Kikiriki
– smanjuje rizik od dobijanja dijabetesa
Indijski orah
– zahvaljujući magnezijumu smiruje živce.
