Već na pomen holesterola čoveku se digne danas kosa na glavi jer ga stalno bombarduju podacima da je to potencijalni ubica! Ali, ova mekana, vosku slična materija koja se u krvi nalazi između ćelija masnoća (lipidi), ali i u svakoj drugoj ćeliji, bitna je za izgradnju ćelijskih membrana i neophodna za pravilno fiinkcionisanje organizma. Najvažnije funkcije holesterola su sintetizovanje hormona, kao što su kortikosteroidi, odnosno estro-geni, zatim progesteroni i testosteroni (polni hormoni), a veoma važnu ulogu ima i u procesu stvaranja žučnih soli bez kojih ne bi mogle da se razgrade masnoće u procesu varenja.
Normalna količina holesterola u organizmu bi trebalo da bude manja od 100 mg na decilitar (100 mg/dl) ili 5,0 mmol/l. Svaka veća ili manja odstupanja od ovih vrednosti su potencijalno opasna.
U stvari, postoje dve vrste holesterola takozvani LDL ili “loš” holesterol, i HDL, ili “dobar”. Obe vrste se stvaraju u jetri (oko 1000 mg dnevno), međutim, na to bi trebalo da dodamo i “višak” koji dobijamo iz hrane. Za ravnotežu tih količina odgovorna je jetra jer ona sav holesterol iz namirnica prerađuje uz pomoć “dobrog” holesterola.
Normalna količina “lošeg” (LDL) holesterola je ispod 3 mmol/1, a “dobrog” oko 1 mmom/1. Istina, jetra sintetiše 3 puta više holesterola nego što može da se unese hranom, ali nije nevažno da se zna da “loš” holesterol (LDL) prenosi 75% masti i sadrži oko 50% holesterola, dok “dobar” sadrži samo 20% holesterola.
OPTUŽNICA
Visoke vrednosti holesterola u krvi povećavaju rizik od koronarnih bolesti, uključujući infarkt i moždani udar. Radi se o disfunkciji organizma, odnosno nemogućnosti da jetra “preradi” sav holesterol, naročito onaj koji unosimo hranom. Jer, jetra pretvara višak holesterola u lipoproteine (ono što se obično smatra masnoćom u krvi), koji se slažu na zidove krvnih sudova a naročito u arterijskom sistemu.U određenom trenutku lipoproteini jednostavno začepe arteriju, to sprečava protok krvi do mozga ili srca a posledica
je infarkt ih moždani udar!
Najlošija vest je da povišeni nivo holesterola u krvi ne daje nikakve simptome tako da višak može da se utvrdi samo analizom u laboratoriji. Zbog toga je i preporuka da se holesterol kontroliše od dvadesete, a obavezno kad se pređe četrdeset peta. Trebalo bi da se ima na umu da 7 od 10 pacijenata, starijih od 45 godina, imaju povišeni nivo holesterola!
OTKRIĆE
O važnosti holesterola za zdravlje govori i podatak da je do sada 17 Nobelovih nagrada pripalo naučnicima ili timovima koji su proučavali holesterol. Prva medu njima je ona iz 1986. godine kada su Braun i Dolštajn otkrili lipoproteinske receptore, odnosno ćelije koje na prvi pogled prepoznaju holesterol, mogu da odvoje dobar od lošeg i na osnovu toga jetra “preradi” višak.
Zbog toga su pacijenti sa manjkom lipoproteinskih receptora rizična grupa da obole od viška holesterola u krvi. Intenzivnim ispitivanjem posledica povišenog, ah i sniženog, nivoa holesterola došlo se do nevesele istine da statini (lekovi protiv visokog nivoa holesterola) nisu bezazleni. Jer, dugotrajnom upotrebom mogu lako da izazovu kancerogene promene u organizmu. Pored toga trudnice koje koriste statine povećavaju rizik da oboli i plod i to u vrlo kritičnim procentima.
Utvrđeno je i da postoji neka vrsta nasledne bolesti povišenog nivoa holesterola jer 1 od 500 pacijenata sa povišenim holesterolom u krvi boluje od porodične bolesti koja se stručno naziva familial hiperlipidemija. Isti je procenat i onih koji boluju od porodične bolest koja prouzrokuje nizak nivo holesterola. I to je izuzetno opasno. Zbog toga bi svi koji u porodici imaju slučajeve infarkta (otac, majka, stričevi, tetke, braća…i oboleli su do pedeset pete) obavezno morali redovno i često da kontrolišu holesterol.
RIZIK
Na osnovu rezultata laboratorijskih analiza lako može da se izračuna da li je neko u rizičnoj ih nerizičnoj grupi.
LDL (“loš” holesterol) = UKUPAN HOLESTEROL : HDL (“dobar” holesterol)
Ako je vrednost viša od 7 pacijent spada u rizičnu grupu.
Inače, postoje 3 grupe “nosača” holesterola:
POŽELJAN, čija je vrednost niža od 200 mg/dl ih 5,18 mmol/1 RIZIČAN, između 200 i 240 mg/dl (odnosno 5^18 i 6,22 mmol/1) VISOKO RIZIČAN, više od 240 mg/l ili 6,22 mmol/1, ah i one ispod 100 mg/dl, odnosno 2,59 mmol/1.
Ako vam laboratorijski nalazi ukazu da imate vrednost holesterola iz RIZIČNE ih VISOKO RIZIČNE grupe obavezno se javite lekaru!
Ono što, u stvari, povećava rizik da obolite su trigliceridi (masne kiseline kojima hpoproteini pomažu da izbegnu “preradu” u jetri i šalju ih neposredno u creva i druge organe). Na taj način se put holesterola u telu i završava na najnezgodniji način.
Poznato je da se trigliceridi ne sintetišu u telu već se uglavnom unose hranom. Zbog toga je povećana telesna težina jedan o uzročnike povišenog holesterola nepoželjna. Procenat pacijenata s povišenim holesterolom medu onima koji istovremeno pate od takozvane “središnje” ili androidne debljine (naslage sala u predelu stomaka) je izuzetno visok i gotovo da svi sa takvom debljinom imaju povišen holesterol.
KAKO DA SE IZBEGNE
Mnoga istraživanja su potvrdila da estrogen štiti od holesterola a u prilog tome i podatak da žene (pre menopauze) retko oboljevaju od povišenog holesterola. Za razliku od njih muškarci troše “dobar” holesterol neophodan za funkcionisanje njihovih polnih hormona, pa su i češće izloženi opasnostima od visokog holesterola. Činjenica je, takođe, da se ženama posle menopauze nivo holesterola povećava, manje ili više naglo, pa i one postaju potencijalne članice ugroženih grupa.
Budući da je nepobitno da višak holesterola u organizam stiže ishranom (pogrešnom, naravno) jasno je da je ishrana osnovni faktor regulacije, pa čak i prevencije povišenog holesterola. Dakle, valjalo bi da se promeni način života i ishrane da bi se izbegle komplikacije. Osnovno je da se izbegava hrana koja sadrži opasne masnoće koje se pretvaraju u trigliceride. Odavno postoji lista opasnih i namirnica koje nose manji rizik za one koji pate od povišenog holesterola:
Istraživanje urađeno na Harvardu na 8000 ispitanika tokom 8 godina potvrdilo je da namirnice koje sadrži 200 g masnoće na svakih 1000 kalorija smanjuju opasnosti od infarkta ili moždanog udara. Utvrđeno je, takođe, da takozvana “tamna” morska riba, ako se jede bar 2 puta dnevno, snižava nivo holesterola u krvi kod zdravih za 35%, a kod bolesnih za 25%. Postoji i teorija da je stroga vegetarijanska ishrana dobra za holesterol ali nauka se ne slaže sa tim jer, pored opasnosti od niskih vrednosti holesterola, ovakav način ishrane ne obezbeduje organizmu neophodne proteine uzroci.
Kad se pominju uzroci povećanja nivoa holesterola prednjači genetika a sledi telesna težina povezana sa smanjenom fizičkom aktivnosti. Poznato je, takođe, da alkohol u malim količinama pomaže “dobrom” holesterolu da preradi višak, ali preterivanje sa kapljicom oštećuje jetru i ne samo da usporava preradu “lošeg” već i sintetizovanje holesterola uopšte. To odo-vodi u opasno stanje manjka “dobrog” holesterola! Stres, naročito onaj produženi, takođe je krivac za polovinu slučajeva koronarnih bolesti današnjice.
S druge strane umerenom i pravilnom ishranom nivo holesterola može da se snizi. Pri tom bi trebalo da se zna da obroci pripremljeni maslinovom ulju snižavaju holesterol, kao, uostalom, i koštunja-vo voće (kikiriki ili oraha), preporučuje se kukuruz, soja i sojini proizvodi, morske ribe… Naučnike je, na primer, iznenadio efekat snižavanja holesterola ako se češće jede kečap.
Pored rizičnih namirnica iz tabele trebalo bi da se zna da u tu grupu spadaju mozak, puter, suhomesnati proizvodi, punomasni sirevi, crveno meso, čokolada, margarin, suncokretovo ili ulje od kukuruza, grickalice, brza hrana… Ove namirnice, naravno, ne bi trebalo da se izbace sa trpeze već se preporučuje umerenost u jelu.
PREVENCIJA
Utvrđeno je da neki sastojci duvanskog dima sprečavaju razgradnju “lošeg” holesterola u krvi i time doprinose opasnostima od srčanih oboljenja. Naravno, nikako ne bi trebalo da se smetne s uma dodatni holesterol, onaj iz namirnica. On bi trebalo da se ograniči bar na 300 mg za zdrave odnosno do 200 mg dnevno za srčane bolesnike (makar i u začetku). To podrazumeva i smanjivanje količina kuhinjske soli (2,4 g dnevno) a ugljenih hidrata u okvire od 55 odsto dnevnog menija. Preporučuje se i malo alkohola u toku dana – 25 g žestokog pića ili 120 g vina ili 360 g piva.
I, nikako ne zaboravite efekte fizičke aktivnosti, aerobika i sličnih vežbi ali ni sa tim ne bi trebalo da se preteruje. Jedna brza šetnja od 45 minuta dnevno svakom može da pomogne.
