I zagovornici i protivnici mleka u ljudskoj ishrani su, u osnovi, u pravu. Odgovor na ovu dilemu leži
negde između ovih suprotstavljenih stavova.
Jedan, isključivi i konačan odgovor na dilemu da li su mleko i mlečni proizvodi zdravi ili ne, jednostavno ne postoji. Tema je, naime, isuviše kompleksna da bi se odgovor sveo na “da” ili “ne”. S jedne strane stoje argumenti o dobrobiti mleka i mlečnih proizvoda, njegovoj hranljivosti i važnosti za zdravlje, a s druge oni koji podsećaju da ljudsko telo nije “programirano” za varenje ove namirnice, a nisu retki ni stavovi da su mleko i mlečni proizvodi odgovorni za pojavu brojnih oboljenja, poput osteoporoze, gojaznosti, do nekih oblika raka.
Ne baš prirodan izbor
Sa stanovišta evolucije, mleko je u ljudsku ishranu ušlo tek nedavno, kad je čovek počeo da obrađuje zemlju i bavi se stočarstvom. Na tom stavu počiva i argumentacija onih koji tvrde da mleko, jednostavno, nije prirodna hrana za ljude, što je u osnovi tačno. Mleko je, naime, kod svih sisara hrana koju “proizvode” ženske pripadnice vrste za ishranu svoje odojčadi. Priroda je tako predvidela, ali su ljudi napravili neke, ne baš sasvim prirodne, korekcije i postali jedina biološka vrsta koja ne samo da u ishrani koristi mleko druge vrste već to nastavlja da čini i u kasnijim fazama života, pa sve do poznih godina.
Masovna netolerancija
Na ovaj argument naslanja se i činjenica da je oko 75% svetske populacije netolerantno na laktozu, glavni ugljeni hidrat mleka. Simptomi su gotovo isti kod svih: otežano varenje, nadimanje, mučnina, povraćanje, dijareja… Brojna istraživanja na ovu temu potvrdila su da je glavni uzrok ovakve reakcije organizma enzim laktaza, koji je u našem organizmu zadužen za razgradnju laktote mlečnog šećera iz majčinog mleka. On, međutim, gubi svoju radnu sposobnost već nakon perioda adolescencije (ili kasnije), zbog čega se mnogi suočavaju s ovim problemom u zrelijim godinama. Studije pokazuju i da ovi problemi najviše pogađaju stanovnike Afrike, Azije i Južne Amerike, gde se procenat stanovništva netolerantnog na laktozu kreće od 60% pa i više, dok je u Severnoj Americi, Evropi i Australiji taj procenat oko 30%.
Ne dokazane optužbe
Najradikalniji stavovi idu toliko daleko da tvrde da mleko ne samo da nije prirodna hrana za ljude već i da utiče na pojavu brojnih oboljenja, od akni do osteoporoze, dijabetesa tipa 2, pojedinih oblika malignih oboljenja… Istina je,međutim, da dokaza za takve tvrdnje nema. Brojne studije izvedene na ovu temu nisu utvrdile nikakvu direktnu vezu između konzumacije mleka i pojave bilo kojeg od navedenih oboljenja. Staviše, mnogo više studija potvrdilo je upravo suprotno, da mleko i mlečni proizvodi imaju više nego blagotvorno dejstvo na zdravlje ljudi.
Ipak ovde treba naglasiti daje vrlo važno praviti razliku između punomasnog mleka (i prerađevina) i tzv. obranog, sa nižim procentom masti. Naučnici tvrde da je razlika ne samo u hranljivom sastavu jednog i drugog već upozoravaju na to da se kroz proces obrade i uklanjanja inače veoma korisnih mlečnih masti, nedostatak ukusa često nadomešta šećerom, koji je opasniji od bilo koje prirodne masti, u ovom slučaju mlečne.
