Najbolji prirodni antioksidansi

Ništa ne štiti zdravlje i ne prpdužava životni vek više od antioksidansa. Oni su velika porodica hemijskih boraca suprotstavljaju se slobodnim radikalima, koji oštećuju ćelije i čine nas podložnim različitim oboljenjima, poput karcinoma, raznih hroničnih tegoba, starenja, katarakte…

1. BETA KAROTEN IZ ŠARGAREPE

U pitanju je narandžasti pigment kom se pripisuje moć da nas zaštiti od infarkta, nepravilnog srčanog ritma, moždanog udara, raka (naročito kancera pluća)… a neophodan je i za podizanje odbrambenih sposobnosti organizma. Takođe, jača vid i sprečava makularnu degeneraciju. Dokazano je da oboleli od različitih oblika raka imaju snižen nivo beta karotena u krvi, što znači da se on ishranom često ne unosi u organizam u dovoljnoj meri. Beta-karoten je inače veoma zastupljen u biljnim namirnicama i ne gubi se kuvanjem. Prirodni izvori: Tamnonarandžasto i tamnozeleno povrće najbolji su izvori beta karotena. U zelenom povrću hlorofil maskira narandžastu boju, te nismo svesni da se ovaj antioksidans i tamo krije. Zato redovno jedite šargarepu, suve kajsije, raštan, kelj, spanać, bundevu, ali i zelenu salatu, brokoli, mango i grejpfrut. Sto su plodovi intenzivnije boje, to je i količina beta.

2. GLUTATION IZ ŠPARGLE

Ovo je izuzetno važan antioksidans i antikancerska supstanca. Neki naučnici ističu da glutation može inaktivirati najmanje trideset kancerogenih supstanci. Takođe, on nas štiti od srčanih bolesti, katarakte, astme, ali i drugih oboljenja vezanih za slobodne radikale. Glutation deluje i protiv oštećenja koja izazivaju otrovne supstance iz spoljne okoline, detoksikujući ih u organizmu. Posebno je velika važnost glutationa u prevenciji neurodegenerativnih oboljenja kao stoje Parkinsonova bolest. I sveže i zamrznuto voće i povrće sadrže glutation, dok je u konzerviranim i prerađenim namirnicama njegova količina minimalna. Kuvanje i ceđenje takođe uništavaju određenu količinu glutationa.

Prirodni izvori: Najbolji izvori ovog antioksidansa jesu avokado, špargla i lubenica. Ipak, ima ga i u drugim namirnicama, poput grejpfruta, pomorandži, belog krompira, krušaka, jagoda, bundeve, karfiola, brokolija.

3. LIKOPEN IZ PARADAJZA

Likopen je karotenoid koji se u ljudskom organizmu nalazi pretežno u krvi, ali i u koži, jetri, nadbubrežnim žlezdama, plućima, prostati i debelom crevu. Likopen ima antioksidativne i antiproliferativne efekte, dokazane na životinjama, ali i na ljudima. To u praksi znači daje izuzetno važan u borbi s bolestima, ali i u prevenciji. Namirnice koje sadrže likopen dokazano smanjuju učestalost raka kardiovaskularnih bolesti i degeneracije žute mrlje oka, te štite od astme i jačaju imunitet. Istraživači s Harvarda dokazali su značaj likopena u slučaju raka pankreasa. Takođe je zapažena smanjena koncentracija likopena kod obolelih od raka rektuma i mokraćne bešike. Prirodni izvori: Likopena najviše ima u paradajzu, lubenici, crvenom grejpfrutu i guavi. On ovim plodovima daje crvenu boju, ali to ne znači da ga ima u svim crvenim plodovima. Male količine likopena nalaze se i u kajsijama. Likopen se ne uništava kuvanjem ili konzerviranjem, pa će kečap ili čorba od paradajza imati istu količinu likopena kao i sirovi paradajz.

4. INDOLI IZ KUPUSNJAČA

Indoli su vrsta amino-kiselina, koje su veoma korisne i važne jer u organizmu uništavaju štetne materije. Njihov značaj je u tome što štite organe od raka sprečavajući oštećenje ćelija. Mnoga istraživanja u koja su bile uključene životinje dokazala su da indoli, azotne materije u kupusu, imaju značajnu protektivnu ulogu. Kod ženki ispitivanih životinja koje su svakodnevno dobijale indol u količini koju sadrži pola glavice kupusa snizila se koncentracija aktivnog estrogena, za koji se zna da utiče na pojavu tumora dojke. Takođe,pomažu u slučaju raka
debelog creva.

Prirodni izvori: Odlični izvori indola jesu kupusnjače, to jest kupus, brokoli, kelj, karfiol, prokelj, keleraba, rotkva, slačica, repa, ren… Prilikom pripreme izgubi se oko polovine indola, te je preporučljivo iskoristiti vodu u kojoj se povrće bogato indolima kuvalo. Cak i ako ste kuvali povrće na pari, iskoristite vodu, na primer za Dravlienie supe.

5. KVARCETIN IZ CRNOG LUKA

Ovo je jedan od najjačih biološki aktivnih članova porodice flavonoida, koncentrisan u voću i povrću. Naučnici ističu daje kvercetin na spisku najsnažnijih antikancerogenih supstanci. Ima antiinflamatomo, antibakterijsko, antivirusno i antigljivično dejstvo. Deluje preko imunološkog sistema sprečavajući alergijske odgovore (koči oslobađanje histamina iz ćelija), te tako pomaže u borbi s alergijama. Kao antioksidans veže slobodne radikale i doprinosi spašavanju masti od oksidacije. Kvercetin štiti arterije od slobodnih radikala i oksidisanog LDL (lošeg) holesterola. Takođe, deluje protiv tromboze.

Prirodni izvori: Kvercetin je jedno od objašnjenja velike moći crnog luka. Dakle, ovo povrće je sigurno jedan od najboljih izvora ovog snažnog antioksidansa. Najviše ga ima u žutom i ljubičastom crnom luku, vlašću, ali i crnom grožđu (ne i belom) i brokoliju. Interesantno je da beli luk, koji je blizak rođak crnom luku, ne sadrži kvercetin. Ovaj antioksidans se ne uništava kuvanjem, tako da ga sadrže i dinstani i kuvani crni luk.

6. KOENZIM Q10 IZ SKUŠE

Ubihinon, kako je pravi naziv koenzima QlO, može delovati kao antioksidans štiteći ćelijske membrane od oštećenja izazvanog slobodnim radikalima. Za njega je karakteristično da je jedini antioksidans rastvorljiv u mastima a da se sintetiše u organizmu. Osim što štiti lipide ćelijske membrane, koenzim QlO sprečava i oksidativno oštećenje proteina i DNK. Takođe, potpomaže detoksikaciju lošeg holesterola i smatra se najefikasnijim antioksidansom kad je u pitanju zaštita srca i krvnih sudova. Njegova snižena koncentracija uočena je u slučajevima kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i neurodegenerativnih oboljenja.

Prirodni izvori: Ako želite da se snabdete ovim dragocenim antioksidansom, jedite skušu, sardine, kikiriki, pistaće, jezgrasto voće, soju, seme sušama, spanać, meso… Koenzim Q10 topiv je u ulju i mastima, te se njegova apsorpcija poboljšava u kombinaciji s hranom koja sadrži ulja.

7. VITAMIN C IZ VOĆA I POVRĆA

Svima je poznato daje ovo jedan od najvažnijih vitamina za naš imunitet. Manje je poznato daje reč o antioksidansu koji nas štiti od astme, bronhitisa, katarakte, staračkih aritmija, angine pektoris, muškog steriliteta, malignih bolesti i preranog starenja. Istraživanja su pokazala da moćni vitamin C čak zaustavlja rast side u epruvetama. Ovaj snažni antioksidans štiti krvne sudove od začepljenja, a samim tim i od infarkta i moždanog udara. Antioksidativno delovanje vitamina C od velikog je značaja za neutralizaciju ‘ slobodnih radikala u koži. Jer, slobodni radikali nastaju usled izlaganja sunčevom zračenju, a utiču na pojavu najčešćih promena na koži, poput hiperpigmentacije, staračkih pega, zadebljanja i sl.

Prirodni izvori: Mnogo je plodova prirode koji obiluju vitaminom C, a kupus, paprika, citrusi, kivi, jagode, šipak, crna ribizla, prokelj, brokoli, spanać, karfiol… samo su neki od njih. Veoma je važno istaći da se pri kuvanju, barenju i blanširanju uništava oko 50% vitamina C, te je najbolje ove plodove jesti u svežem obliku.