Netolerancija na hranu može da izazove gastrointestinalne, neurološke, respiratorne, dermatološke tegobe. Neka oboljenja kao što su astma, reumatoidni artritis, psorijaza, ekcemi, takode se dovode u vezu sa netolerancijom na hranu…
U želji da što pre dostignu željenu težinu, mnogi se podvrgavaju posebnim režimima ishrane, reduktivnim dijetama, pa i gladovanju. Ali, sve više ulazi u “modu” i potpuno izbegavanje namirnica koje organizam “ne voli”.
Jer, često se zbog viška telesne težine zanemaruju propratne zdravstvene tegobe koje su obično posledica netolerantnosti na određenu vrstu hrane.Netolerancija na hranu rastući je problem u savremenom društvu i može da izazove gastrointestinalne, neurološke, respiratorne, dermatološke tegobe. Neka oboljenja kao što su astma, reumatoidni artritis, psorijaza, ekcemi, takođe se dovode u vezu sa netolerancijom na hranu.
Do ovakvog zaključka, prvi je došao američki doktor Majk Metjuz, koji se na osnovu obimnog istraživanja koje se zasniva na utvrđivanju prisustva imunoglobulina IgG na komponente hrane, utvrdio da izbegavanje određenih namirnica ima pozitivan efekat na poboljšanje simptoma kod pacijenata sa hroničnim bolestima.
Preuzet sa Zapada, ovaj metod u Evropi doživeo je veliku popularnost, jer su efekti kod mnogih koji su se podvrgli testiranju, bili pre svega poboljšanje i nestanak zdravstvenih tegoba, ali i značajan gubitak telesne težine. Čak i po 20 kilograma! I u laboratorijama u Srbiji koje rade ove testove, sve je više javnih ličnosti koji se i u medijima hvale kako su na ovaj način “skinuli” suvišnu kilažu.
Kod netolerancije na hranu valja razlikovati dva pojma, alergija na hranu, i netoleranciju na namirnice, koja po patogenezi ne pripada alergijama. Manifestacije su sporije, često neprepoznatljive ili zamenjene drugim bolestima.
Procenjuje se da više od 20 odsto populacije pati od netolerancije na hranu. Mnogi to i ne znaju. Jer, mleko ili hleb pojedeni jednog dana mogu da izazovu bolove u zglobovima tri dana kasnije. Pošto se simptomi javljaju tek posle izve-snog vremena nakon uzimanja određene hrane, otkrivanje problematične hrane može da bude teško bez korišćenja novih laboratorijskih testova.
Ovi, takozvani skrining testovi rade se na osnovu analize krvi iz prsta i upitnika u kojem pacijent navodi godine, visinu, težinu, krvnu grupu, zatim, da li ima neke alergije, hronične bolesti, dijabetes, visok pritisak, da li su rađene hirurške intervencije i kakve propratne tegobe pacijent ima- kaže naša sagovornica. U laboratoriji se iz uzorka krvi utvrđuje količina triglicerida, glukoze i holesterola. Podaci koji pristignu za par dana, ubacuju se u kompjuter gde se uz pomoć posebnog softvera tačno odrede namirnice koje su zabranjene, one koje su idealne, one koje treba smanjiti, kao i one koje su neutralne, ali se mogu upotrebljavati. Takođe, određuje se i preporučena dnevna količina kalorija.
Praktično, ovim testom se utvrđuje ono što je svima donekle poznato, a to je da namirnice koje sadrže materije koje organizmu ne prijaju, treba ili izbegavati ili smanjiti.Ipak, opšta saznanja o štetnosti preterane količine određenih materija u krvi ne mogu se primeniti na svakoga.Određene bolesti i tegobe koje se navode u upitniku, zahtevaju i posebne režime ishrane.
Nešto precizniji test netolerancije na hranu je takozvani “eliza” test. On se takođe izvodi iz uzorka kapilarne krvi, ali se u tom slučaju ispituje prisustvo antitela IgG. Usled povećane crevne propustljivosti kod nekih osoba dolazi do masivnog ulaska antigena preko di-gestivnog trakta (velikih čestica hrane koje se ne resorbuju normalno u crevima). Organizam ove čestice prepoznaje kao strano telo i reaguje stvaranjem specifičnih IgG antitela.
Povećana crevna propustljivost se javlja kao posledica patoloških stanja u organizmu: poremećaja varenja hrane, hroničnih gastrointestinalnih infekcija, alkoholizma, dugotrajnog uzimanja nekih lekova. Vremenom, stvorena antitela mogu da oforme imunokomplekse koji mogu da se nakupljaju u zglobovima i drugim organima i tako naprave tegobe.
Princip je otprilike sledeći: prisustvom ovih antitela povećava se onkotski pritisak u krvi. On posle-dično uzrokuje zadržavanje vode i zbog toga povećanje telesne težine. Izbacivanjem hrane čiji proteini izazivaju nastanak antitela, voda iz organizma se eleminiše, što dovodi do smanjenja edema, a samim tim i redukcije telesne težine.
Da je testiranje na nepodnošenje hrane, ne samo trend, već i nužna potreba potvrđuje i dr Predrag Dugalić, internista gastroenterolog Zemunske bolnice:
U poslednje vreme sve češće i mlađe ljude šaljem na ovakve analize. Pojedinih sastojaka hrane koji izazivaju stvaranje antitela zaista mogu da utiču na povećane telesne težine.
S druge strane, spisak namirnica koje su zabranjene, može da premaši i cifru od 30, pa se mnogi i za-brinu čim pomisle kako će iz svakodnevne upotrebe ukinuti omiljenu hranu. Postavlja se pitanje i da h eliminacijom nekih namirnica možemo da dodatno prouzrokujemo neke poremećaje, poput anemije.
Za svaku namirnicu postoji adekvatna zamena. Izbor hrane je toliko raznovrstan da uopšte ne moramo da brinemo ako nam neka vrsta hrane ne prija. Osim toga, novi režim ishrane se primenjuje najviše tri meseca, nakon čega se radi kontrola.
Nakon tog perioda, namirnice koje su bile zabranjene, mogu da se uvrste ponovo u ishranu, ali u znatno manjim količinama nego ranije. To i jeste uopšteno pravilo, da je količina u stvari bitan faktor, jer umerena količina čak i namirnica koje nam ne prijaju, neće da izaziva neprijatne reakcije organizma.
Mleko, jaja, badem…
Kravlje mleko, jaja, badem, ječam, tvrda i meka pšenica, pirinač, raž, soja, kvasci, kikiriki, spadaju u grupu potencijalno opasnih namirnica koje najčešće uzrokuju i pogoršavaju tegobe.
