Budući da hrana koju danas jedemo oskudeva u važnim nutrijentima, ogroman broj ljudi svakodnevno uzima vitaminske i mineralne dodatke ishrani, za koje mnogi stručnjaci tvrde da baš i nisu bezbedni.
Sve je više dokaza o tome da veštački vitamini više štete nego što koriste. Prema Agenciji za standarde u ishrani, svaka treća osoba u Velikoj Britaniji svakodnevno uzima vitaminske suplemente, dok petnaest njih znatno povećava doze I kad treba na brzinu ojačati imunitet. Međutim, postavlja se pitanje jesu li vitaminske tablete zaista toliko zdrave kako se tvrdi? Suplementi se uzimaju s ciljem da podignu energiju, uspore starenje i smanje rizik od hroničnih bolesti. S vremenom su postali unosan izvor zarade, pa farmaceutskim kućama donose ogroman proht, u čemu prednjače suplementi vitamina C. Vitamini su nam potrebni, ali ne u prevelikim količinama, jer u tom slučaju mogu imati toksično dejstvo. Posebno treba paziti pri uzimanju vitamina koji su rastvorljivi u mastima, poput vitamina A. Budući da se ovaj vitamin skladišti u jetri, može se nagomilati do te mere da postane otrovan i ošteti ovaj organ.
Zašto treba uzimati vitamine?
Iako ih u malim količinama ima u organizmu, vitamini su esencijalni za naše zdravlje, te telo ne može bez njih Zbog toga se moraju unositi u organizam ishranom Vitamini imaju veoma važnu ulogu u očuvanju zdravlja. Na primer:
– vitamin C jača imunitet i gradi vezivna tkiva
– vitamin A štiti kožu i podstiče rast
– vitamini B grupe čuvaju nervni sistem i podižu energiju
– vitamin D jača kosti.
Ozbiljno bismo se razboleli ako ne bismo uzimali dovoljno vitamina, što bi inače trebalo da nam obezbedi uravnotežena ishrana, ali obično nije tako, jer uglavnom konzumiramo prerađene namirnice, koje ne sadrže dovoljno ovih važnih nutrijenata. Zbog intenzivne poljoprivrede, brzorastućih useva i prerade hrane, danas namirnice sadrže znatno manje minerala i vitamina nego ranije. Problem predstavlja i preveliko konzumiranje kafe, koja smanjuje apsorpciju vitamina. Hronični stres takode troši zalihe vitamina. Kortizol, hormon koji se oslobađa stresom, koristi vitamine B i vitamin C, a na duže staze može potpuno iscrpiti sve njihove zalihe u organizmu.
Koliko su zaista korisni
Kad želite da nadoknadite nedostatak vitamina, suplementi će vam se možda učiniti kao logično rešenje. Zapravo, sve više se dovodi u pitanje koliko su vitaminske tablete korisne. Mada su neke studije pokazale da vitaminski suplementi imaju brojne benefite od toga da podižu energiju do toga da povećavaju plodnost druga istraživanja sugerišu da su suplementi štetni. Godine 2011, istraživanje naučnika iz Ajove, u kojem je učestvovalo preko 38.000 žena, pokazalo je daje upotreba multivitamina bila povezana s povećanim rizikom od smrti za čak 2,4 odsto. Preko 90 odsto vitaminskih suplemenata koji se prodaju imaju veštačko poreklo, iako se reklamiraju kao “prirodni”. Sve je više dokaza da nam ovi vitamini u neprirodnom obliku nanose više štete nego koristi. Prema navodima Udruženja potrošača organskih proizvoda u SAD, vitamine koje čovek pravi veštački organizam ne može koristiti na isti način kao one prirodne. “Vitamini u prirodi bogati su mnogim drugim molekulima, uključujući minerale i kofaktore, koji omogućavaju telu da iskoristi vitamine kako treba. Budući-‘ da su veštački vitamini izolovani, te ih telo ne prepoznaje, obično se izlučuju putem urina ili se skladište u masti”, objašnjava dr Filip Mafeton, nutricionista-istraživač i autor knjige “The Big Book of Health and Fitness”. Uz to, sintetički vitamini mogu imati i negativne posledice. Na primer, veštački oblik vitamina A, retinol-palmitat, može biti veoma toksičan. Prema studiji Američkog časopisa kliničke ishrane iz 2008. godine, odrasle osobe koje su svakodnevno uzimale 1.000 mg sintetičkog vitamina C (askorbinske kiseline) imale su problem s metabolizmom .
Koji je najbolji izvor vitamina?
Raznovrsna ishrana, koja uključuje sveže voće i povrće, cele žitarice, meso, ribu i jaja, najbolji je način da unesete u organizam optimalnu količinu vitamina. Ako iz nekog razloga ne možete jesti sve ove namirnice (posao, trudnoća, dojenje ili bolest), uzmite suplemente, ali ne one sintetičke. Dobar izvor nutrijenata predstavljaju dodaci ishrani na bazi spiruline, hlorele i polena. Dodaci na bazi ribe ili biljnog ulja dobar su izvor zdravih masti. Za podizanje nivoa vitamina C uzimajte dodatke na bazi šipka. Dodaci ishrani mogu biti korisni i zdravi, ali i štetni. Sve zavisi od toga šta uzimate, koliko je taj proizvod prirodan i može li ga vaš organizam apsorbovati. Takođe, što češće jedite sledeće namirnice:
– kuvano jaje podići će vam nivo gvožđa i vitamina A i B
– neslani orasi su dobar izvor kalcijuma, gvozda, magnezijuma, selena i vitamina B i E
– suncokretovo i susamovo seme sadrže vitamin E
– sušeno voće (npr. kajsija) sadrži vitamin B, gvožđe, magnezijum i kalcijum
– bilo koje voće podići će nivo vitamina C
– sirovo povrće (npr. paprika i šargarepa) sadrži beta-karoten, koji se može pretvoriti u vitamin A.
Osnovne preporuke
Pet porcija različitog voća i povrća dnevno osigurače vam optimalnu dozu vitamina i minerala. Kad se kuva, hrana gubi vitamine i minerale, pa je najbolje da povrće i ribu kuvate na pari ili poširate.
Meso je bolje grilovati i peći nego pržiti.
Birajte sveže namirnice umesto onih prerađenih i pojedite ih što pre.
Smrznuto povrće nekad sadrži više vitamina od svežeg koje je dugo stajalo na rafovima, samo pazite da ga ne prekuvate.
Pokušajte da ne pijete velike količine čaja, kafe ili gaziranih napitaka. Kofein sprečava telo da apsorbuje vitamine i minerale, poput gvožđa, a takođe povećava izlučivanje vitamina preko urina.
Alkohol uništava vitamine, pa ga treba piti što ređe i u što manjim količinama.
Pijte što više sveže ceđenih sokova od voća i povrća.
Jedite hleb od integralnog brašna, s dodatkom semenki.
Dva ili tri puta nedeljno večerajte ribu. Masna riba, poput svežeg lososa, tune, pastrmke, skuše, sardine i haringe, ima najviše hranljivih materija.
lzbegavajte mesne prerađevine, poput kobasica, mlevenog mesa i pljeskavica. U svaki obrok uključite dve vrste povrća.
Birajte testeninu od celog zrna pšenice i integralni pirinač.
Kada treba uzimati vitaminske dodatke?
Trudnice ili žene koje doje trebalo bi da piju multivitaminske suplemente. Žene koje pokušavaju da zatrudne, ili su pak u prvih 12 nedelja trudnoće, trebalo bi da uzimaju multivitaminske dodatke s folnom kiselinom. Dodatak vitamina D preporučuje se osobama koje se ne izlažu dovoljno sunčevoj svetlosti i starijima od 65 godina.
Deci od šest meseci do pet godina daju se dodaci vitamina A, C i D. Kad je osoba neuhranjena usled problema s varenjem ili zbog hronične bolesti. Tokom intenzivnog treniranja.
