Krajnici su deo imunog sistema i pomažu pri zaštiti od mikroorganizama koji mogu izazvati infekciju. Oni nas štite pohranjujući bele krvne ćelije koje “gutaju” bakterije i viruse kako oni ulaze kroz nos i usta. U ždrelu postoje tri krajnika: nepčani koje se nalaze u usnoj šupljini (oni su parne) i treći krajnik koji je neparan, a nalazi se iza nosne šupljine, u ždrelu. U slučaju njihove hronične upale krajnika, oni više ne obavljaju svoju odbrambenu funkciju već postaju žarište upale koja se može manifestovati čestim upalama grla ili se mogu manifestovati u drugim organskim sistemima. Pacijenti često imaju blaže bolove u grlu, manje tegobe pri gutanju ili zadah iz usta, ali takođe mogu biti i bez simptoma.Krajnici mogu biti uvećani, hronično ili promenjeni, a prednji nepčani mogu biti crveni.
Ulazak virusa i bakterija u ždrelo dovodi do lagane infekcije krajnika koja tada potiče imunološki sistem na stvaranje antitela protiv budućih infekcija. Ali krajnici ponekad mogu biti savladani od bakterijske ili virusne infekcije. Zbog toga oteknu i upale se. Beta-hemolitički streptokok odgovoran je za većinu slučajeva upale krajnika. Ali i mnogobrojni respiratorni virusi, uključujući Epstein-Barrov virus (EBV), koji uzrokuje mononukleozu, takođe mogu uzrokovati upalu krajnika.
Upala krajnika (tonzilitis)
Akutna upala krajnika najčešće je virusna upala, ali uzročnik može biti i bakterija. Često je udružena sa upalom ždrela. Simptomi su otežano i bolno gutanje, ponekad opšte loše stanje i povišena temperatura. Spoljnim pregledom vide se tonzile koje su najčešće povećane, crvene, ponekad sa beličastim gnojnim čepovima. U sklopu pregleda potrebno je pregledati i limfne čvorove na vratu koji su kod bakterijskih upala najčešće povećani. Ukoliko se ne može spoljnim pregledom utvrditi da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj upali, može se dodatno napraviti bris ždrela i krvna slika. Lečenje je u slučaju virusne upale simptomatsko i sastoji se u mirovanju, uzimanju vitamina i protivupalnih lekova, au slučaju bakterijske upale potrebno je uzimati i antibiotik.
Od angine obično obolevaju deca u dobi između 3 i 6 godina dok njihov imunološki sistem još nije u potpunosti uspostavljen. Rizik za dete je još veći ako pohađa školu ili vrtić. Virusi i bakterije se razmnožavaju na mestima na kojima su ljudi, a posebno deca, u bliskom kontaktu nekoliko sati svaki dan. Izlaganje pasivnom pušenju takođe povećava detetov rizik od upale krajnika kao i od drugih infekcija gornjih disajnih puteva.
Ako se blagovremeno ne leči, angina može dovesti do komplikacija. Svakako treba nazvati lekara ako dete:
– Ima simptome angine koji traju duže od 48 sati, posebno ako su propraćeni visokom temperaturom (39 ° C ili višom),
– Već je bolovalo od angine,
– Ima grlobolju koja se pogoršava uprkos korišćenju antibiotika,
– Bilo je izloženo gnojnoj upali grla.
Odmah potražite lekarsku pomoć ako dete ima poteškoća kod disanja ili gutanja bilo čega, uključujući slinu. Takođe pogledajte hitnu lekarsku pomoć ako se pojave novi znakovi ili simptomi kao što su jaka glavobolja, bolovi u grudnom košu, bolovi u zglobovima, osip ili povraćanje.
U slučaju zanemarivanja simptoma, angina može dovesti do nakupljanja gnoja između krajnika i okolnih mekih tkiva što može pokrivati velik deo mekog područja na zadnjoj strani nepca u detetovim ustima (meko nepce). Ponekad oteklina može biti tako jaka da se nepce i jezik sastanu, sprečavajući protok vazduha, zbog čega disanje postane izuzetno teško. Neki sojevi streptokoknih bakterija koji izazivaju tonzilitis mogu takođe izazvati upalu bubrega ili reumatsku groznicu, upalu koja može zahvatiti srce, zglobove, nervni sistem i kožu. To je jedan od razloga zašto je tako važno da dete u celosti iskoristi lek koji je lekar prepisao za bakterijsku infekciju.
Kada i zašto operacija (tonzilektomija)?
Iako se poslednjih godina lečenje angine izmenilo i naglasak više nije na hirurškom uklanjanju detetovih krajnika, za neku decu operacija može biti najbolje rešenje.
Učestale upale koje traju kroz niz godina mogu uzrokovati propast tonzilarnog tkiva, te razvoj hronične upale tonzila koje su promenjene i ne služe više svojoj funkciji, te postaju rezervoar u kojem se nalazi uzročnik bolesti. Tada je takve tonzile potrebno lečiti hirurškim putem, operativnim zahvatom koji se naziva tonzilektomija. Treba napomenuti da dok god se radi o zdravim tonzilama hirurško lečenje nije potrebno, čak štaviše može biti štetno budući da se radi o tkivu koje učestvuje u imunološkom odgovoru organizma na uzročnike zaraznih bolesti i alergija. Njegovim odstranjenjem gubi se jedan od instrumenata odbrane organizma.
Glavne indikacije za operaciju su učestale gnojne angine (3-4 ili više angina godišnje) i / ili lokalne i opšte komplikacije tih upala.
Lokalne komplikacije su upale srednjeg uha, sinusa i bronhija.
Opšte komplikacije koje su srećom retke jesu od najozbiljnijih, npr. Reumatska groznica, koja može zahvatiti i srčane zaliske i hronična upala bubrega.
Deca se mogu podvrgnuti operaciji krajnik sa navršene dve godine života, a izuzetno i ranije.
U pravilu deca mnogo lakše podnose operaciju i postoperativni tok od odraslih.
Ozbiljnijih dugoročnih komplikacija nakon operacija nema, no treba napomenuti da je potreban pojačani oprez kod pacijenata koji od ranije boluju od alergije disajnih puteva jer je primećeno da se alergijski simptomi nakon operacije krajnik, naročito nepčanih. mogu pogoršati, no nakon nekoliko meseci to se pogoršanje postepeno spontano smiruje.
Operacija se u pravilu obavlja u opštoj anesteziji.
Već nekoliko sati nakon operacije pacijenti mogu da idem na kućnu negu, sa završnom kontrolom nakon sedam dana.
Izostanak sa posla ili škole nakon operacije u proseku je oko 10 dana
Uvećan treći krajnik
Treći krajnik je limfno tkivo čija je uloga zaštita od infekcija. Ukoliko je treći krajnik uvećan i uzrokuje smetnje disanja na nos ili ako uzrokuje česte akutne upale uha, sekretorni otitis ili oslabljen sluh, zbog disfunkcije Eustahijeve tube, treba ga odstraniti. Nosna opstrukcija može uzrokovati hroničnu upalu sinusa, postnazalno slivanje te posledično bronhitis. Najčešće se javlja kod dece i manifestuje se kao otežano disanje na nos i hrkanje za vreme spavanja. Rastom se vegetacije obično smanjuju, te je kod odraslih operacija retko potrebna.
Ponekad, otečene adenoidne vegetacije (“treći krajnik”) mogu sprečiti detetove disajne organe, otežavajući disanje. Otečene adenoidne vegetacije, limfno tkivo smešteno na zadnjoj strani grla, iznad zadnjeg dela mekog nepca, može takođe zatvoriti cevi koje vode od detetovog nosa do ušiju (Eustahijeve cevi). To može dovesti do nakupljanja tečnosti koje ponekad ima za posledicu infekciju srednjeg uha, što može uticati na detetov sluh ili razvoj govora. U nekim slučajevima, povećane adenoidne vegetacije mogu čak izazvati hrkanje i uticati na kvalitet detetovog sna.
Treći krajnik može biti značajan faktor u nastanku hroničnog sinusitisa i upale uha jer u njima može postojati akutna ili hronična infekcija. Tip i količina patogenih bakterija zavise o tipu bolesti i starosti deteta. Odstranjivanje trećeg krajnika, bez obzira na njegovu veličinu, otklanja ili umanjuje znake i simptome upale nosa i sinusa te smanjuje učestalost infekcija srednjeg uha.
Kako ćemo prepoznati uvećan treći krajnik?
– Nazalni govor (govor začepljenog nosa), hrkanje i disanje na usta,
– Oslabljen sluh,
– Sekret iz nosa,
– Dugotrajan kašalj,
– Poremećen govor,
– Glavobolja.
Prilikom pregleda ovi pacijenti imaju karakterističan izgled lica koje se naziva adenoidno lice: usko lice, kratka gornja usna, istureni sekutići, otvorena usta
Povećani treći krajnik može uzrokovati ponavljanu ili dugotrajnu upalu uha, upalu nosa, ždrela i sinusa te začepljenje nosa.
Kada i zašto (ne) operisati ?
Jedina apsolutna indikacija za odstranjivanje trećeg krajnika jest prepreka disajnih puteva s posledičnim razvojem plućnog srca (bolest srca nastala zbog disajnih poremećaja).
Odstranjivanje trećeg krajnika preporučuje se i kod sledeće dece:
– Kojim je treći krajnik potpuno ispunio i zatvara deo ždrela iza nosnih hodnika,
– Deca sa čestom gnojnom upalom uha,
– Deca sa čestom seroznom upalom uha.
Relativne indikacije su: začepljenje nosa i iscedak, disanje na usta, začepljenje Eustahijeve tube s upalom uha i / ili provodnim gubitkom sluha, abnormalan govor i poremećen razvoj zuba i lica. Sumnja na malignu bolest krajnika takođe je jedna od indikacija.
Odstranjivanje adenoida ne preporučuje se ako postoje:
– Poremećaji zgrušavanja krvi, bez obzira na uzrok,
– Akutne upalne bolesti,
– Akutna upala srčanog mišića,
– Neregulisane srčane mane,
– Neregulisana šećerna bolest,
– Epidemija zaraznih bolesti.
Deca su nakon zahvata nekoliko dana obično klonula, bez energije te mogu biti nemirna noću. Bolovi nakon zahvata mogu se lečiti analgeticima pri čemu treba izbegavati acetilsalicilnu kiselinu.Moguća je i nešto viša telesna temperatura (37.2-38.3 ° C) zbog čega se ne treba uznemiravati već detetu dati mnogo tečnosti i eventualno koristiti lekove za snižavanje temperature. Ukoliko je temperatura veća od 38,8 ° C, preporučljivo je javiti se lekaru.
Iz nosa i / ili usta ne bi smelo biti krvarenja. Ako se krvarenje pojavi, dete treba sesti uspravno ili leći na bok te se što pre javiti lekaru odnosno dete odvesti na hitni prijem za medicinsku pomoć.
Mučnina i povraćanje se obično javljaju unutar prvih 6 sati, a ako traju duže svakako treba obavestiti lekara.
Prva tri dana nakon zahvata dete treba piti mnogo tečnosti – na dan nakon zahvata može piti bistre sokove kao sok od jabuke. Nakon prvog dana mnoga deca počinju da jedu s laganom dijetom uključujući supe, krompire, banane, jaja i sok od jabuke. Dete može nastaviti jesti normalnu hranu kad se oseća spremno za to. Ukoliko su potrebna određena prehrambena ograničenja, lekar će dati informacije o tome.
Potrebno je mirovanje, a nakon toga postepen povratak svakodnevnim aktivnostima i školi / vrtiću kad se dete oseća dobro.
Zbog zarastanja operativne rane i čišćenja tkiva često deca imaju neprijatan zadah iz usta. To se može ublažiti grgljanjem i ispiranjem usta blagim rastvorom koja se može kupiti u apoteci. Žvakanje žvakaćih guma takođe pomaže.
Tokom oporavka od zahvata zbog oteklina deca dišu na usta te često hrču. Hrkanje se može smanjiti stavljanjem većeg jastuka.
Prevencija
Temeljno pranje ruku još je uvek najbolji način sprečavanja svih vrsta infekcija. Zbog toga je važno redovno prati ruke i pokazati deci kako se temeljno peru ruke. Koristite sapun i tekuću vodu. Ako je moguće, obrišite ruke peškirom za jednokratnu upotrebu, kao što je papirni ubrus. Zatvorite vodu koristeći papirni ubrus. Nastojte odabrati vrtić u kojem se od dece zahteva da peru ruke nekoliko puta na dan, a ne samo pre jela. Proverite da li su lavaboi dovoljno niski da ih deca mogu dosegnuti. Pored toga, naučite decu da pokrivaju usta kad kašlju. I ako dete ima tonzilitis, pazite da niko drugi ne koristi njegovu čašu i pribor za jelo. Perite ih temeljno u vrućoj vodi sa sredstvom za pranje sudova ili u mašini za pranje sudova.
