Nutritivno vredna užina je odličan način za podsticanja metabolizma i mršavljenja…
Redovnim užinama se sprečava nagli pad šećera u krvi i postiže obnova energije. Ako lošu hranu i nezdrave užine zameniš nutritivno vrednim alternativama možeš sama sebi pomoći u smanjenju rizika od zdravstvenih problema i gomilanja kilograma. Nutritivno vredna užina je odličan način podsticanja metabolizma, ali i smanjenja sveukupnog unosa kalorija
Drže mozak budnim
Moderan tempo života često ostavlja malo vremena za brigu o ishrani. Jedemo u hodu, s nogu, za kompjuterom ili televizorom u kratkim pauzama među brojnim obavezama. Upravo u vremenu sveopšte užurbanosti kvalitetni meduobroci postaju ključ snabdevanja tela energijom i hranljivim materijama. Hranljiva užina drži tvoj mozak “budnim”, a oduzima tek nekoliko minuta.
Užinama se sprečava nagli pad šećera u krvi te postiže obnova energije. Ako lošu hranu i nezdrave međuobroke zamenimo nutritivno vrednim alternativama možemo sami sebi pomoći u smanjenju rizika od zdravstvenih problema.
Top 3 razloga za redovno konzumiranje užine
Za vitak stas. Nutritivno vredan međuobrok je odličan način podsticanja metabolizma, ali i smanjenja sveukupnog unosa kalorija. Naime, kako međuobrok sprečava nagli pad šećera u krvi i suzbija nastanak jake gladi u vreme glavnog obroka pojest ćeš manje.
Za bolju produktivnost. Radni rezultati su bolji, ako je snabdevanje energijom konstanta, umesto da oscilira od jednog glavnog obroka do drugog. Upravo je tu neprocenjiva uloga zdravih međuobroka koji drže nivo energije visokom, a ujedno snabdevaju organizam vrednim hranljivim materijama.
Za optimalno zdravlje. Istraživanja pokazuju da češće konzumiranje manjih obroka deluje povoljno na regulaciju masnoća i šećera u krvi. Dodatan plus za užine je i saznanje da osobe koje dnevno konzumiraju više manjih obroka imaju bolji nutritivni profil, a time i bolje predispozicije za održavanje zdravlja.
Međuobroci, neretko, imaju težak zadatak osiguranja važnih hranljivih materija u maloj količini same hrane. Iz tog razloga, kvalitetan međuobrok sigurno nisu grickalice ili primer bombone. U idealnom slučaju zdrava užina bi trebao da sadrži malu količinu šećera ili uopšte ne sadrži šećer, malo ili ništa natrijuma (soli), ne sme sadržati belo brašno i sme sadržati male količine (ili ništa) zasićenih masti.
Povezano>>>Skinite telesnu težinu bez stroge dijete: Tajna je u ovim namirnicama
Predlozi zdravih užina koje obezbeđuju oko 200 kcal.
- Šoljica suvog voća i orašastih plodova – 220 kcal
- Voćni smooth
- 1 jabuka i 20 badema – 200 kcal
- e jagoda-banana, 200 mL i 2 integralna keksa (30 g) – 230 kcal
- Voćna salata 250 g, sok od pomorandže, 2 dl – 230 kcal
- 1 banana i mali voćni jogurt – 220 kcal
- Žitna pločica, 50 g – 215 kcal
- 30 g hrskavih žitnih pahuljica i šoljica obranog mleka – 200 kcal
- Pirinač na mleku s voćem – 220 kcal
- Malo kukuruzno pecivo i mlečni namaz light, 40 gi sir, 30 g – 210 kcal
- Integralni krekeri bez soli, 25 gr 1 čvrsti jogurt, sa niskim procentom masti, 2 dl i 1 kašika lanenih semenki – 215 kcal
- Dezertni jogurt, 150 g – 186 kcal
- Tekući jogurt, 330 mL 207 kcal
- Orasi, 30 g – 195 kcal
- Integralni krekeri, 25 gr polutvrdi sir (npr. Gauda ili edamer) – 218 kcal
- Sušene kajsije, 50 gi čaša (2,4 dcl) 100% prirodnog voćnog soka – 228 kcal
- Rižini krekeri, 5 kom – 196 kcal
- Suve smokve, 5 kom – 249 kcal
- Grisini štapići, 8 kom – 224 kcal
- Musli ili voćna pločica, 25 gi 1 jabuka – 196 kcal
- Kakao ,: šoljica mleka 2,5 dl i kakao, instant 3 kašičice – 228 kcal
- Grožđe, 200 g – 246 kcal
