Šta su ugljeni hidrati
Šta su ugljeni hidrati? Ugljeni hidrati su grupa jedinjenja koja predstavlja izvor energije za naš organizam. U ugljene hidrate spadaju: šećeri, skrob i vlakna.
Ugljeni hidrati se sastoje od molekula šećera, čiju strukturu čine atomi ugljenika, vodonika i kiseonika. Ugljeni hidrati se dele na proste i složene. Naš organizam, odnosno digestivni sistem, teži da razloži sve složene ugljene hidrate do prostih, jer samo pojedinačni molekuli šećera mogu da prolaze u krvotok pa zatim do svih ćelija.
Ugljeni hidrati u namirnicama:
Namirnice bogate ugljenim hidratima sadrže ova jedinjenja i neophodno je da ih unosimo putem ishrane, kako bi naš organizam dobio neophodnu energiju i mogao da obavlja svoje funkcije. Međutim, danas se sve više govori o štetnosti ugljenih hidrata, u smislu da u preteranoj količini mogu da goje, jer se njihov višak u organizmu skladišti u obliku masnih naslaga.
To je dovelo do toga da ljudi odu u krajnost i gotovo potpuno izbace ugljene hidrate iz upotrebe, što svakako da nije dozvoljeno – upravo jer su onim potrebni našem organizmu zahvaljujući tome što predstavljaju primarni izvor energije.
Svakako da postoje ugljeni hidrati koji su zdraviji, kao što su npr, vlakna, dok su prosti ugljeni hidrati poput šećera nezdraviji, jer brzo povećavaju nivo šećera u krvi čim se unesu u organizam. Rafinisana i industrijski obrađena hrana sadrži proste ugljene hidrate (šećere).
Ugljeni hidrati se obično vezuju za namirnice biljnog porekla, ali jedino mlečni proizvodi sadrže znatnu količinu ugljenih hidrata od proizvoda životinjskog porekla.
Hrana bogata ugljenim hidratima
Hrana bogata ugljenim hidratima su svakako voće i povrće, ali i žitarice, mlečni proizvodi, slatkiši, peciva, testenine i dr.
Voće, povrće i integralne žitarice su hrana bogata ugljenim hidratima, a izuzetno su zdravi i bez njih se ne može zamisliti zdrava ishrana.
Hrana sa ugljenim hidratima se treba jesti u umerenim količinama, shodno dnevnim potrebama, jer je poznato da se prekomerni unos ugljenih hidrata u organizmu skladišti u obliku masnih naslaga, pa se javlja gojaznost.
Namirnice sa ugljenim hidratima:
- voće (jabuke, banane, jagode, smokve, urme i dr.)
- povrće sa kožom (paradajz, šargarepa, krompir, pasulj, grašak, boranija, kupus i dr.)
- mleko i mlečni proizvodi
- žitarice (pšenica, pirinač, ječam, ovas, zob i dr.) i proizvodi od žitarica (brašno, hleb, testenine, peciva i dr.)
- slatkiši, torte, kolači, sirupi, voćni sokovi
Namirnice sa ugljenim hidratima – koje su naročito zdrave:
- kukuruz
- banane
- integralne žitarice
- beli krompir
- grašak
- pasulj
- paradajz
- borovnice
- kapine
- orašasti plodovi
Ugljeni hidrati i zdravlje
Ugljeni hidrati su veoma značajni za naše zdravlje, zato nema ni govora o tome da ih treba eliminisati iz upotrebe u svrhu mršavljenja! Svakako da je poželjno unositi optimalne količine ugljenih hidrata, uostalom, kao i druge hrane, kako bi se regulisala telesna težina.
Ugljeni hidrati su nešto bez čega naš organizam ne bi mogao da opstane. Zašto? Zato što nam pružaju energiju koja je neophodna za obavljanje svih procesa u našem telu. Ugljeni hidrati su naročito bitni za zdravlje mozga, jer moždane ćelije troše mnogo više energije od ostalih ćelija u telu.
Vlaknasta hrana je naročito dobra za zdravlje probavnog sistema.
Generalno, hrana bogata ugljenim hidratima (voće i povrće) je bogata i svim neophodnim vitaminima i mineralima, tako da je unos ovakve hrane od presudnog značaja za naše zdravlje. Kad god se govori o zdravoj ishrani, prvo što se spomene jesu: voće, povrće i integralne žitarice – a upravo su to namirnice koje su bogate ugljenim hidratima!
Međutim, ukoliko se pretera sa unosom ugljenijh hidrata, javlja se gojaznost, visok pritisak, dijabetes, kardiovaskularni problema i dr.
Ponavljamo, treba biti umeren kada je unos ugljenih hidrata u pitanju, shodno dnevnim potrebama vašeg organizma, u zavisnosti od brojnih faktora (pol, uzrast, težina, psihička i fizička aktivnost i dr.)
Saznajte više>>> Ugljeni hidrati u ishrani istine i zablude
