Pre nego što je otkriven šećer, med je vekovima bio jedini zaslađivač. Pretpostavlja se da datira iz vremena od 7.000 godina pre Hrista. Da su ljudi prem nogo hiljada godina “krali” med od pčela dokazuju crteži u pećini Altamira u Španiji koji prikazuju čovekaa kako iz saća vadi med i stavlja ga u torbu koja mu visi na ramenima.
Med se uvek smatrao velikom dragocenošću pa su u Mesopotamiji, Hamurabijevim zakonikom, bile predviđene velike kazne za kradljivce meda o čemu svedoče najstariji poznati pisani dokumenti. Koristio se da zasladi ukus jela, divljači i ribe ali i za pravljenje kolača, za zaslađivanje vina i pravljenje medovine, a postoje tragovi da su Sumeri koristili med i u kozmetici. Asirci i Vavilonci koristili su ga kao lek za bolesti kože, genitalnih organa i digestivnog trakta. Od Vavilonaca potiče i izraz “Medeni mesec”, novopečeni mladenci su mesec dana jeli med koji je po verovanju trebalo da im obezbedi veliko potomstvo a porebna količina meda obezbeđivana im je pre venčanja. I dok su med neki narodi koristili u zavetnim obredima venčanja, neki drugi su ga koristili prilikom obreda sahranjivanja, svakako med je od davnina bio poznat ljudskom rodu i zauzimao je značajno mesto u ishrani i ritualima.
Pretpostavlja se da su stari Egipćani bili prvi koji su se bavili proizvodnjom meda, odnosno da su bili prvi koji su pomagali pčelama da obezbede svoje sklonište, pravili su košnice od trske i blata koje su bile cilindričnog oblika a pčelarstvom su se bavili nomadi, uglavnom uz obale Nila, seleći košnice kako je cvetalo razno cveće. Koristili su ga za spravljanje melema za rane a činije sa medom stavljali su u grobnice faraona kako bi nahranili pokojnika na njegovom dugom putu ka zagrobnom životu.
Grci su smatrali da je med hrana bogova, verovali su da su bogovi, pošto nisu mogli ljudima da daruju besmrtnost, velikodušno dozvolili da probaju med koji je, opet po verovanju, bio proizvod zvezda i duge i da je kao rosa padao sa neba na zemlju. Verovali su i da je med eliksir mladosti. Na jednim od prvih kovanih novčića u Grčkoj, iz VI veka pre nove ere, prikazana je pčela kao simbol produktivnosti.
Rimljani su smatrali da je med osnova svakog obroka a koristili su ga i u terapeutske i kozmetičke svrhe. U Indiji, med je smatran afrodizijakom i bio je osnovni sastojak mnogih napitaka.
U srednjem veku, u pojedinim kravljevstvima, uredbom je bilo određeno da svako ko ima zemlju, mora da gaji pčele a onoga ko bi bio uhvaćen u krađi meda čekale su teše kazne. Med je uvek bio dragocen i kradljivci meda su tretirani kao kradljivci bilo koje druge dragocenosti. Njegova zlatna boja podsećala je na zlato a među mnogim narodima postojao je običaj da novorođenčetu usne namažu medom kao simbolom uspeha, bogatstva i znanja.
U renesansnom periodu, med je trijumfovao na trpezama, bio je nezostavan uz pečenja, kuvano meso, ribu, stavljali su ga čak i u supe, bio je car aristokratskih večara, sve je plivalo u medu.
Biblija, Talmud i Kuran med navode kao jednu od najvažnijih hrana za ljude.
Malo po malo, primat medu kao zaslađivaču preuzimao je šećer napravljen od šećerne trske i skoro puna dva veka ova bela slatka materija bila je simbol luksuza, oni siromašniji, koji sebi nisu mogli da je priušte I dalje su proizvodili med.
Sa otkrićem da se šećer može dobiti od šećerne repe, 1747. godine, upotreba meda postaje sve manja i manja.
U međuvremenu, sve više koristeći šećer da bi zaodovoljili čulo ukusa, ljudi su zaboravili na blagodeti meda i danas ga konzumiramo uglavnom kada smo bolesni, kao zaslađivač za čajeve.
Med je veoma lekovit i, naravno, njegova lekovitost zavisi od zdravlja biljaka sa kojih pčele prikupljaju polen. Odličan je prirodan antibiotik, ubija mnoge bakterije i sa sve većom rezistencijom ljudi na antibiotike, naučnici apeluju da se što više, alternativno, konzumira med. On je takođe prirodan antioksidant, pomaže eliminisanje slobodnih radikala i pomaže regeneraciju tkiva. Ako ga koristite za spravljanje maski, znajte da hidrira kožu i sprečava njeno isušivanje, isto kao i kosu. Smatra se idealnim za našu jetru jer sadrži skoro idealne proporcije glukoze i fruktoze.
Med je jedan od retkih prirodnih proizvoda, dar od prirode, u čijoj proizvodnji ljudi skoro uopšte da ne učestvuju.
Setite se ovoga kad poželite med i ne kupujte ga u marketima već isključivo od pčalara.
