Retki su ljudi koji će reći da ne vole testenine. Postoji mnogo vrsta testenina i pripremajući ih možete pustiti mašti na volju, skoro da ne postoji kombinacija za koju možemo reći da je pogrešna. Jedu se u svim delovima sveta, gde god da otputujete, ako vam kuhinja nije poznata, sa testeninama nećete promašiti. Mogu se jesti u kombinaciji sa slatkim, slanim, ljutim, kiselim sosovima.
Mnogo ljudi misli da je postojbina testenina Italija, međutim kao i za većinu stvari koje su na Evropsko tle stigle zahvaljući osvajanjima Rimskog carstva, Italija nije postojbina testenina. Prvi ostaci testenina pronađeni su u Kini, u godinama pre naše ere i u grčkim grobnicama koje datiraju iz perioda od oko 400 godina pre naše ere, gde je pronađen čak i pribor za pravljenje testenina. Pretpostavlja se da je najtačnije da je testenine u Italiju doneo Marko Polo, koji je po priči bio oduševljen njima, a onda je kroz istoriju to postalo jedan od zaštitnih znakova italijanske kuhinje.
Kako god, testenine su danas zastupljene i na našoj trpezi, svi ih volimo ali ih se i vrlo često odričemo zbog saveta da, kada želimo da poradimo na svojoj liniji, treba da se odreknemo hleba i svih vrsta testenina.
Nažalost, većina ljudi kada govorio zdravoj ishrani, govori i o odricanju što je potpuno pogrešno, pravilna i zdrava ishrana podrazumeva da se pametno i pravilno hranimo a ne da se odričemo bilo koje namirnice jer odricanjem svom organizmu uvek nešto uskraćujemo.
Što se testenina tiče, prave se od jaja, soli, vode i pšeničnog brašna a nijedna od ovih stvari nije nezdrava, samim tim to ne mogu biti ni testenine koje su bogate vlaknima, baš onim što nam je potrebno.
Najzdravije testenine su one koje se prave od celog zrna pšenice zato što se tako zadržavaju vlakna i većina minerala koji se nalaze u samoj ljusci.
Greška koju možete napraviti kada su testenine u pitanju je sa onim što ćete jesti uz njih, no svakako, ako ih jedete u umerenim količinama, kao i sve ostalo, to neće uticati na vašu težinu.
Pre nego što odlučite, vođeni lošim savetima, da se odreknete testenina, malo razmislite o tome sa čim ih jedete i ne odričite se njih već promenite način na koji ih spremate.
Testenine su jedan od najboljih izvora ugljenih hidrata što je potrebno našim mišićima, kao i našem mozgu pa ih se ne odričite tako lako.
Tanjir testenine napravljen od 100 grama testenine ima oko 350 kalorija.
Kada pripremate testeninu pridržavajte se uputstva o tome koliko je treba kuvati i vodite računa koliko kalorija ima ono sa čim ćete ih jesti.
Uvaženo je mišljenje da namirnice bogate ugljenimhidratima poput testenine i hleba «debljaju». Širenju te hipoteze među osobama koje nastoje izgubiti suvišne kilograme dodatno su doprinele popularne proteinske dijete s niskim udelom ugljenihidrata koje su preplavile javnost početkom 21. stoleća. Međutim, utvrđeno je da osobe koje praktikuju takve dijete često osećaju umor i slabost. Unos manji od 130 grama ugljenihidrata dnevno rezultira ketozom – nakupljanjem ketonskih tela (delomično razgrađene masti) u krvotoku što dovodi do povećane proizvodnje mokraćne kiseline, što može povećati opasnost od pojave gihta (bolnog naticanja zglobova) i bubrežnog kamenaca. Ketoza može biti posebno opasna za trudnice i osobe obolele od dijabetesa i bubrežnih bolesti.
Mnoge namirnice koje obiluju skrobom, poput hlaba, testenine, žitnih pahuljica, graška, voća i nekog povrća (npr. krompir ili slatki krompir) siromašne su mastima i kalorijama. Tek kada se jedu u velikim količinama ili kad se prelijevaju masnim dodacima poput maslaca, mleka ili majoneza, ove namirnice postaju bogate mastima i kalorijama.
Naravno, valja odabrati ugljinohidratne namirnice s visokim udelom vlakana, odnosno proizvode od punog zrna žitarica, međutim izrazito redukovanje unosa ovih namirnica nije poželjno, jer ugljinihidrati predstavljaju osnovni izvor energije za čoveka.
