Stručnjaci nas stalno upozoravaju da je alkohol jedan od najvećih neprijatelja zdravlja, pa i lekari često preporučuju da ga treba izbegavati ili piti u umerenim količinama. To znači da muškarci ne bi trebalo da popiju više od dva pića dnevno a žene jedno, pri čemu se pod “jednim” pićem podrazumeva 3,5 dl piva, 1,2 dl vina odnosno 0,4 dl žestine.
Kako alkohol deluje na…
Mozak
Alkohol usporava prenos informacija između neurona, što izaziva pospanost, a poremećaji rada neurotransmitera, koje uzrokuje, mogu izazvati promené raspoloženja i ponašanja, uključujući depresiju, uznemirenost, gubitak pamćenja, pa čak i epileptične napade. Dugoročno, alkoholizam dovodi do promena u neuronima i smanjenja moždanih ćelija. Ove promené utiču na motoriku, termoregulaciju, san, raspoloženje i različite kognitivne funkcije, uključujući sposobnost učenja i pamćenja. Neurotransmiter naročito podložan dejstvu alkohola jeste glutamat, koji, između ostalog, utiče na pamćenje. Takođe, alkoholna bolest jetre može oštetiti mozak. Jetra razgrađuje alkohol a time i toksine u njemu. Tokom ovog procesa nusprodukti alkohola oštećuju ćelije jetre, zbog čega one više ne rade kako treba, pa velike količine toksina, naročito amonijaka i mangana, dospevaju u mozak. Ove supstance dalje uništavaju moždane ćelije, što može uzrokovati ozbiljan poremećaj poznat kao hepatička koma. Ovo stanje uzrokuje brojne probleme, od manje ozbiljnih do onih smrtonosnih (poremećaj sna, promene raspoloženja i ponašanja, uznemirenost, depresija, loša koncentracija, poremećaj koordinacije…). Povremene pijanke i dugotrajno, hronično konzumiranje alkohola mogu izazvati moždani udar, čak i kod osoba koje ne pate od koronarnih arterijskih bolesti.
Srce
Dugotrajno teže opijanje slabi srčani mišić uzrokujući stanje poznato kao alkoholna kardiomiopatija. Oslabljeno srce ne kontrakuje se kako treba te ne pumpa dovoljno krvi, što s vremenom može uzrokovati ozbiljna oštećenja organa i tkiva. Simptomi kardiomiopatije su nedostatak daha i drugi disajni problemi, zamor, oticanje nogu i stopala te nepravilan rad srca. Ovaj mišić zavisi od unutrašnjeg pejsmejker sistema koji kontrolište njegov rad. Dugoročno, hronično konzumiranje alkohola menja tok električnih impulsa koji pokreću srce pa nastaje aritmija. “Osim toga, hronična konzumacija alkohola, ali i povremeno opijanje, uzrokuju hipertenziju pospešujući oslobađanje hormona stresa, koji sužavaju krvne sudove, što utiče na porast krvnog pritiska.
Jetra
Iako u načelu znamo kakvu ulogu jetra ima u organizmu, mnogi od nas ne shvataju kako ona funkcioniše i koliko je osetljiva, naročito na alkohol. Budući da jetra ima više od 500 funkcija, taj organ je esencijalan za naše zdravlje – održava nas živima omogućujući nam da varimo hranu, apsorbujemo nutrijente, kontrolišemo infekcije i rešava-mo se toksina iz organizma. I dok su pojedini problemi s jetrom nasledni ili se s vremenom stiču usled reakcije na pojedine viruse i hemikalije, preterana konzumacija alkohola može biti pogubna. Hronični alkoholizam čini jetru masnom, zbog čega je ona podložnija opasnim upalama, kao što su alkoholni hepatitis i povezane komplikacije. Ukoliko se nastavi ispijanje alkohola, hronična upala će uzrokovati uvećanje fibroznog tkiva u jetri, što će sprečiti dotok krvi u njene ćelije. Bez kiseonika i drugih nutrijenata iz krvi, ćelije jetre propadaju i javlja se ciroza. U blažim slučajevima, jetra se može regenerisati i nastaviti da radi, dok uznapredovala ciroza uzrokuje kontinuirano propadanje i otkazivanje funkcija tog vitalnog organa.
Pankreas
Pankreas šalje enzime u tanko crevo kako bi se tamo metabolisala hrana, dok alkohol remeti taj proces uzrokujući lučenje digestivnih sokova unutar same žlezde. Ovi enzimi, kao i acetaldehid, supstanca koja nastaje u procesu razlaganja alkohola, štetni su po pankreas. Ako tokom dužeg perioda unosite veću količinu alkohola, to će uzrokovati upalu, kao i oticanje tkiva i krvnih sudova. Takođe, usled preterane količine alkohola javlja se hronični pankreatitis koji prate jak bol u abdomenu, usporavanje rada pankreasa, otežano varenje, kao i poremećaj nivoa šećera u krvi.
Želudac
Nakon gutanja, alkohol putuje niz jednjak u stomak, gde se deo apsorbuje u krvotok. Neapsorbovani alkohol nastavlja da se kreće kroz sistem za varenje i usput sakuplja vitamine i minerale koji su važni za zdravlje. Alkohol u želucu deluje kao iritant i pospešuje lučenje hlorovodonične kiseline, a ukoliko se taj proces često ponavlja, nastaje oštećenje ovog organa. Konzumiranje alkohola i uzimanje lekova koji iritiraju želudac, na primer aspirina, može uzrokovati gastritis (upalu želučane sluzokože), čir i ozbiljno krvarenje.
Bubrezi
Opijanje i hronični alkoholizam mogu poremetiti rad bubrega na direktan ili indirektan način, usled bolesti jetre. U normalnim okolnostima brzina protoka krvi kroz bubrege dobro je kontrolisana kako bi se plazma filtrirala i supstance koje su telu neophodne, kao što su elektroliti (naelektrisane čestice ili joni), ponovo apsorbovale u optimalnim uslovima. Međutim, bolest jetre remeti ovu izbalansiranu aktivnost povećavajući ili smanjujući protok i filtriranje plazme kroz masu kapilara koja se naziva glomerul. Jedna od glavnih funkcija bubrega jeste regulacija količine i sastava telesnih tečnosti, uključujući elektrolite, kao što su natrijum, kalijum i hloridni joni. Budući da alkohol ima diuretsko dejstvo, povećava količinu urina i remeti balans elektrolita. Kod hroničnih alkoholičara alkohol može uzrokovati ozbiljnu dehidrataciju.
Može da ugrozi fetus
Alkohol može uticati na mozak u bilo kom ino mentu razvoja, pa čak i pio rođenja. Poremećaji u razvoju fetusa usled njegovog konzumiranja obuh vataju brojne fizičko, kognitivne i bihevioralne probleme, kao i drugo urođene mane kuje su pos lediea izloženosti alkoholu u majčinom stomaku.
Ne mešajte ga sa alkoholom
Pod uticajem alkohola, dejstvo lekova se može pojačati, umanjiti, produžiti ili skratiti.
Antidepresivi
Pod uticajem alkohola pojačava se dejstvo antidepresiva, što se manifestuje pospanošću, smanjenom sposobnošću rasuđivanja i pažnje, usporenom refleksima, znatnim porastom krvnog pritiska… Osim toga, mogu se pogoršati i simptomi depresije.
Lekovi za srce i hipertenziju
Pod uticajem alkohola dejstvo beta-blokatora (lekovi koji se propisuju u slučaju aritmija, nakon srčanog udara, zatajenja srca…) znatno se smanjuje. Ukoliko se lekovi protiv hipertenzije, kongestivnog zatajenja srca, srčanog ili moždanog udara mešaju s alkoholom, mogu se javiti vrtoglavica, pospanost, nesvestica, pad pritiska…
Statini
Ukoliko se mešaju alkohol i statini (lekovi za snižavanje holesterola), to može ozbiljno ugroziti zdravlje jetre.
Antidijabetici
Osnovna funkcija oralnih antidijabetika jeste snižavanje nivoa šećera u krvi, a u kombinaciji s alkoholom mogu izazvati ozbiljna neželjena dejstva. Javljaju se mučnina, povraćanje, glavobolja, ubrzan rad srca, a moguće je i variranje pritiska.
Alkohol i lekovi za razrađivanje krvi
Pod uticajem alkohola, povećava se aktivnost varfarina, pa je veći rizik od nastanka krvarenja. Dugotrajno kontinuirano unošenje alkohola može imati i suprotan efekat te dovesti do nastanka tromba i posledično srčanog ili moždanog udara.
Lekovi za digestivne tegobe
Kod pacijenata koji uzimaju ranitidin i metoklopramid alkohol može prouzrokovati ubrzan rad srca i iznenadan pad krvnog pritiska.
Terapija uvećane prostate
Lekovi doksazosin, terazosin, tamsulosin često se koriste u terapiji uvećane prostate. Ukoliko se pomešaju s alkoholom, mogu izazvati vrtoglavicu i nesvesticu.
