Pregled mokraće jedan je od najvažnijih i najčešće korišćenih laboratorijskih testova u proceni zdravstvenog stanja. Kontrolom urina analiziraju se izgled, boja, miris, pH, specifična težina, prisustvo biohemijskih materija koje se normalno ne nalaze u njegovom sastavu a koje mogu uputiti na postojanje oboljenja (u slučaju bubrežnih, srčanih, neuroloških, endokrinoloških i drugih bolesti), patološke poremećaje koji prethode bolesti ili su posledica trovanja ili bolesti zavisnosti. Stoga se analize mokraće koriste i u dijagnostici i za preventivne preglede zdravih osoba. To je jedan od najvažnijih i najčešće korišćenih laboratorijskih testova u proceni zdravstvenog stanja, a savremena dijagnostika podrazumeva upotrebu test traka zahvaljujući kojima na brz, lak i jednostavan način za nekoliko minuta možemo saznati nešto o bolesnikovom zdravstvenom stanju.
Kakav je normalan urin
Uriniranje je fiziološki refleks kojim izbacujemo mokraću ili urin – tečnost preko nje izlučujemo rastvorene, telu suvišne i štetne materije nastale tokom metabolizma. Normalna mokraća žućkaste je boje, najčešće bistra, a intenzitet boje varira od svetle do tamnosmeđe. Međutim, na boju urina mogu uticati i pojedine namirnice ili lekovi. Tako, na primer, urin može biti crven ukoliko konzumiramo cveklu ili kupine u velikim količinama. Miris zdrave mokraće podseća na miris goveđe supe, dok je promena mirisa obično znak uroinfekcije. Specifična težina urina kreće se od 1.010 do 1.025 i zavisi od količine izlučene mokraće, dok je normalan pH od slabo kiselog do slabo alkalnog (od 4,8 do 7,2). Merenje specifične gustine mokraće služi za proveru sposobnosti bubrega daje koncentruju. Oko 95 odsto mokraće čini voda, a tu su i rastvoreni elektroliti (so – NaCl, sulfatne i fosfatne soli), materije nastale razgradnjom proteina (urea, mokraćna kiselina, kreatinin) i druge materije.
Uzimanje uzorka
Materijal za analizujjrina dobija se uzimanjem uzorka srednjeg mlaza prvog jutarnjeg ili dnevnog mokrenja (nakon barem tri do četiri sata od poslednjeg mokrenja). Uzorci se mogu dobiti i kateterizacijom, punkcijom mokraćne bešike ili iz kesice za urin (kod male dece).
Uzorkuje se u sterilnu bočicu, a treba znati da uzorak urina stajanjem na vazduhu menja izgled, sastav, boju, miris, pH i izgled sedimenta. Za ispravno uzet uzorak pre mokrenja ruke i spoljašnje genitalije treba oprati vodom i sapunom, a zatim dobro isprati. Prvi mlaz ispusti se u šolju, a drugi se hvata u sterilnu bočicu. Za pregled je dovoljno do 10 ml urina. Najbolje gaje doneti u laboratoriju u roku od dva sata, a ako je to nemoguće, čuvati ga u frižideru na +4 °C, najviše jedan dan do dostave u laboratoriju. Uzorak tzv. 24-sat-ne mokraće (za kvantitativne preglede, npr. proteine, kreatinin) potrebno je skupljati vrlo pažljivo, budući da se njime određuje koliko se pojedinačne materije izluči tokom 24 sata. Stoga pacijent mora dobiti i pažljivo slediti sva uputstva o sakupljanju. Sakupljenu mokraću treba držati na hladnom mestu, kako bi se sprečilo moguće umnožavanje mikroorganizama u uzorku.
Krv u mokraći
Rutinski pregled mokraće uključuje ispitivanje kiselosti (pH), specifične težine, biohemijske analize, često korisne i za brzu kućnu dijagnostiku (pomoću tzv. test traka, kojima se može dokazati prisustvo proteina, glukoze i krvi, proveriti nalaz ketonskih tela, bilirubina, urobilinogena i nitrita). Ponekad se na bolest može posumnjati već na osnovu promena fizičkih i fizičko-hemijskih karakteristika urina, poput izgleda, boje, mirisa i specifične težine. Krv u mokraći jedan od važnijih znakova bolesti mokraćnih organa, a čest nalaz i u slučaju kamena i infekcije. U sedimentu (talogu) mokraće, koji se dobija centrifugiranjem uzorka urina i odvajanjem tečnog dela, mikroskopski se traže tzv. cilindri, kristali i ćelije (epitelne ćelije, retki leukociti i mikroorganizmi, spermatozoidi te slučajni sastojci poput kapljica masti, dlačica itd.). Patološki nalaz ispitivanja mokraće ne mora značiti postojanje neke bolesti, dok prisustvo dvaju patoloških rezultata najčešće upućuje na organsku bolest bubrega.
Leukociti u urinu
Kod zdrave osobe normalan je nalaz u kome se registruje jedan do dva leukocita. Leukociturija je nalaz koji pokazuje više od hiljadu leukocita u izlučenoj mokraći u minuti. Osim u slučaju upala bubrega i mokraćnih puteva, ovaj patološki nalaz može biti u mokraći osoba nakon težeg fizičkog napora, kao i kod osoba s povišenom temperaturom i bez drugih patoloških nalaza. Piurija, ili obilna leukociturija, sreće se u slučaju upala bubrežnih čašica, tuberkuloze bubrega i inficiranih bubrežnih kamenaca te hidronefroze. Lečenje patološkog nalaza proteina (proteinurije), krvi (hematurije) i velikog broja leukocita (leukociturije) zavisi od osnovnog uzroka njihovog nastanka.
Glukoza, protein i ketoni
Prema njegovim recima, kod zdravog čoveka glukoze u mokraći nema. Nalaz glukoze u mokraći naziva se glikozurija, a najčešće se javlja kod osoba koje boluju od dijabetesa, kad organizam mokraćom izlučuje višak glukoze iz krvi.
Protein krvne plazme koji se kod zdravog čoveka ne filtrira u mokraću, budući da su mu molekule veće od otvora na kapilarama bubrežnih glomerula. Međutim, kako navodi naš sagovornik, u slučaju raznih bolesti bubrega kad dolazi do oštećenja glomerula, zbog povećane propusnosti kapilara za albumine, oni se pojavljuju u urinu (albuminurija). Ketonskatela nalaze se u mokraći dijabetičara i osoba koje gladuju. Proizvod su brze i nepotpune razgradnje masti.
Žučne boje i krv u urinu
Bilirubin je žučna boja čija pojava u mokraći znači patološki nalaz (bilirubinuriju), a česta je u slučaju bolesti jetre i žučnih kanala. Mokraća je tada tamnosmeđa. Nalaz urobilinogena, druge žučne boje, takođe je pozitivan u slučaju bolesti jetre i hemolitičke žutice.
Hemoglobin je krvni pigment, glavni protein eritrocita, zaduženih za transport kiseoni-ka u telu. U mokraći se izlučuje u stanjima u kojima dolazi do pojačane razgradnje eritrocita (hemolitička anemija). Mokraća je tada obojena u crveno (hemoglobinurija). Eritrociti Pojava veće količine eritrocita u mokraći – hematurija – obično se uočava pregledom sedimenta. Upućuje na bolesti mokraćnog sistema, a često i na kamen i bakterijske upale mokraćnih kanala. S druge strane, normalno je da u pregledu sedimenta po jednom vidnom polju srednjeg povećanja nalazimo 1-3 eritrocita i 4-8 leukocita.
Kristali, nalaz bakteriurije i promene pH vrednosti
Ako se u sedimentu urina kristali pojavljuju učestalo i u većim količinama, to upućuje na povećan rizik od nastanka kamena, a ukoliko ima cilindara, to ukazuje na hronično bubrežno oboljenje. Mikroskopskim pregledom urina mogu se videti i bakterije. Ako se tamo pronađe više od 100.000 bakterija u mililitru mokraće, reč je o upali mokraćnog sistema. U slučaju aci-doze, nekontrolisanog dijabetesa, plućnog emfizema, dijareje te bolesti disajnih organa, kad se u organizmu zadržava ugljendioksid, pH mokraće manji je od 7. Viši pH javlja se prilikom mokraćnih infekcija i trovanja salicilatima.
Koliko mokrimo
Sastav mokraće u zdravih ljudi zavisi od životne dobi, ishrane, hidratacije, aktivnosti… Ukupna količina dnevno izlučene mokraće (diureza) individualna je, a zavisi od stanja bubrega, postojanja bolesti, kao i od količine popijene vode. Zdrava odrasla osoba prosečno izmokri litar i po dnevno. Normalan nagon za mokrenjem javlja se tri do pet puta dnevno, kad se nakupljanjem 200-300 ml mokraće rastegne i time nadraži zid mokraćne bešike. Potpuni prekid mokrenja (anurija), izlučivanje premalo mokraće (oligurija), zadržavanje mokraće (retencija), nevoljno isticanje mokraće (inkontinencija), izlučivanje abnormalno velikih količina mokraće (poliurija) – patološki su poremećaji mokrenja. Javljaju se u slučaju bubrežnih, srčanih, neuroloških, endokrinoloških, ali i drugih bolesti. Za sve njih analiza urina jedna je od prvih i najjeftinijih analiza za dijagnostikovanje bolesti.
